KAKO SMO SISTEMATSKI UNIŠTAVANI OD ADMINISTRIRANJA
Ko drugome jamu kopa, sam ode na seminar!
Znam ja vas učitelje. Bolujete od entuzijazma! Vi biste da razvijate kritičko mišljenje u Srba! Opet čujem staru priču: „Hoćemo da radimo sa decom! Hoćemo da ih spremamo za takmičenja! Nećemo da izgubimo identitet!“ Mnogo ste mi vi to nešto ozbiljno shvatili!hrpa knjiga crtano
Pruži vam se prilika da se edukujete na seminarima, a vama sve smeta. Te ništa niste novo čuli; te idete subotom i nedeljom; te nemate više nameru da vas oni koji nikada nisu držali časove, uče šta je čas; te da vas neko ko nikada nije bio razredni starešina, obučava šta da radite vi, posle tolikih generacija …
Ko rano rani, dva seminara grabi
Lepo vam ljudi kažu da je nebitno šta se dešava na času, bitno je šta upišete, naravno i kojom bojom! Nikoga ne zanima šta ste radili, osim kada vam dođu, da prostite, evaluatori. Lepo pišite po tom dnevniku, popunjavajte planove i tabele, razmatrajte, prepisujte, sastančite … Đaci, ionako, nikoga ne zanimaju. Šta biste vi hteli, da se decom neko bavi i posle političkih kampanja!? Naivne li profesije! Pa zašto bi neko menjao prosvetni sistem!? On je toliko zaparložen, glomazan, obesmišljen, propao i opao, stradao od raznih spasitelja, da bi tu stvarno trebalo neko nešto i da radi, pa da ga istinski reformiše. Ovako je lakše. Poštovani političari malo pričaju šta bi trebalo i šta će oni kada… znate već … Nakratko posede u nekoj ruiniranoj školi, par puta bace loptu u pravcu košarkaške table bez obruča i mrežice, pomaze po glavi neko Srpče i sve to dok ne dođe vreme da se uzmu pravi i važni resori. Ma znam da će neko zakukati da ako nema kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti. To je tačno, ali šta će njima budućnost, pa neće doveka vladati, pardon, živeti!?
Portfoliom ću te, portfoliom ćeš me!
Srećan vam portfelj, buđelar, službena torba, da ne kažem onu pravu srpsku reč, portfolio! Za nekoga ko ima stečenu, a ne kupljenu diplomu, mnogo mi se , vi, gospodo učitelji, pravite naivni. Najobrazovanija ste profesija, na ovoj poljanici Srbijici i opet, dragi moji profesori, strepite i brinete se. Sabirate sate seminara, a proklinjete minute, kad na njih dođoste. Svima je jasno da je to smišljena igra, rekla bih, bravurozna prilika da vam se još jednom pokaže koliko ste grešili i kako, pod hitno, to da menjate. Što se tiče buđelara, predlažem da ne radimo ništa više, da ni jedno dete u oči ne pogledamo, nego samo da divne hartije slažemo, prebrojavamo, razmenjujemo i zagledamo! To je pravi razlog postojanja ove profesije! Njegovo veličanstvo – papir!
Aman, dosta više!
Dokle ćemo dozvoljavati onima koji su došli da ne urade ništa, da završe privatne poslove, da upišu svoju i decu svojih poznanika, tamo gde im nije mesto, da od nas prave neuke neradnike? Dokle ćemo ćutati i trpeti da nam ugrožavaju integritet, i vređaju inteligenciju, oni koji su sve izvrgli ruglu, a pre svega misiju zvanu – učitelj? Oni koji su sve srozali, a uz to su bahati, zlonamerni i arogantni. Oni čiji je najveći životni uspeh partijska knjižica i naravno, klimoglav!? I dokle ćemo, prosvećeni narode prosvetnog sistema, prihvatati igru zvanu, što te više zaludim, to ćeš me manje kontrolisati, ili, što te više opteretim, iznerviram i ponizim, manje ćeš razmišljati!!! Dokle da prihvatamo igru sumnjivih edukacija, dosadnjakovića koji će vem dva dana pričati ništa – ni o čemu, ni oko čega, a zbog 10 bodova?
Sad još paniku dižu oko završetka petogodišnjeg ciklusa seminarisanja. Spasavaj se ko može! Pa ko ima u Srbiji 100 sati seminara? Koje su vam to lokalne samouprave, osim najbogatijih, mogle da priušte?
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sa svim svojim dovedenim kadrovicima, ne može da organizuje ni ispit za licencu nastavnika ( naravno i direktora), pa im po celoj zemlji ljudi rade po 10, 15 godina, bez tog, po Zakonu, neohodnog papira! Čak i oni koji su stekli licencu, imaj u o tome samo potvrdu. I baš me zanima šta će biti sa, po mojoj slobodnoj proceni, 65000 ljudi koji neće imati dovoljan broj sati od seminara? Dobiće otkaz! Pa naravno da neće, jer za plaćanje je zadužena lokalna samouprava, a ne pojedinac. Ako ovi nemaju para, pojeo vuk magarca, nikom ništa, idemo dalje. Srljamo u novi petogodišnji ciklus, koji će proći kao i prethodni. Osim, ako se neki od nas baš mnogo ne prepadnu i sami počnu da plaćaju odlaske na gubljenje vremena. Čujem da se i to dešava!
Podižem glas za sve one koji u školi rade jer to vole i znaju! Podižem glas protiv obesmišljenih seminara, za koje su uzete grdne pare, što im je isključivo i bio cilj!
Uaaaaaaaaaaaa evaluacije, edukacije, kompetencije, kurikulumi!
Uaaaaaaaaaaaaa, buđelari i seminari! Dosta zaluđivanja drvetom od koga ne vidimo šumu! Ukinite Zavode, Školske uprave, suspendujte izmišljena radna mesta po ministarstvima! Smanjite administraciju, najpre svoju, a onda i naše administriranje. Napravite seminare, korisne i dobre, a ne glupe i skupe! Hoćemo da učimo i napredujemo! Vratite nam predmetni nadzor! Ukinite sramotu zvanu eksterna evaluacija! Bavite se školstvom na pravi način, ne izmišljajte toplu vodu, jer, iznenadićete se, pravila su odavno postavljena u svakoj ozbiljnoj zemlji.
Pustite nas da radimo, a ne bi bilo loše da bar neko iz vladajućeg esteblišmenta, ko čeka bolje mesto, sedeći u prosvetnoj vlasti, obavlja svoj posao! Ako ne umete, imali ste loše edukatore i moraćete na neki seminar profesionalnih kompetencija, kad posle eksterne uradite internu samoevaluciju.
Jasna Janković
rukovodilac Resora za obrazovni sistem USPRS