КАКО СМО СИСТЕМАТСКИ УНИШТАВАНИ ОД АДМИНИСТРИРАЊА
Ко другоме јаму копа, сам оде на семинар!
Знам ја вас учитеље. Болујете од ентузијазма! Ви бисте да развијате критичко мишљење у Срба! Опет чујем стару причу: „Хоћемо да радимо са децом! Хоћемо да их спремамо за такмичења! Нећемо да изгубимо идентитет!“ Много сте ми ви то нешто озбиљно схватили!hrpa knjiga crtano
Пружи вам се прилика да се едукујете на семинарима, а вама све смета. Те ништа нисте ново чули; те идете суботом и недељом; те немате више намеру да вас они који никада нису држали часове, уче шта је час; те да вас неко ко никада није био разредни старешина, обучава шта да радите ви, после толиких генерација …
Ко рано рани, два семинара граби
Лепо вам људи кажу да је небитно шта се дешава на часу, битно је шта упишете, наравно и којом бојом! Никога не занима шта сте радили, осим када вам дођу, да простите, евалуатори. Лепо пишите по том дневнику, попуњавајте планове и табеле, разматрајте, преписујте, састанчите … Ђаци, ионако, никога не занимају. Шта бисте ви хтели, да се децом неко бави и после политичких кампања!? Наивне ли професије! Па зашто би неко мењао просветни систем!? Он је толико запарложен, гломазан, обесмишљен, пропао и опао, страдао од разних спаситеља, да би ту стварно требало неко нешто и да ради, па да га истински реформише. Овако је лакше. Поштовани политичари мало причају шта би требало и шта ће они када… знате већ … Накратко поседе у некој руинираној школи, пар пута баце лопту у правцу кошаркашке табле без обруча и мрежице, помазе по глави неко Српче и све то док не дође време да се узму прави и важни ресори. Ма знам да ће неко закукати да ако нема квалитетног образовања, нема ни будућности. То је тачно, али шта ће њима будућност, па неће довека владати, пардон, живети!?
Портфолиом ћу те, портфолиом ћеш ме!
Срећан вам портфељ, буђелар, службена торба, да не кажем ону праву српску реч, портфолио! За некога ко има стечену, а не купљену диплому, много ми се , ви, господо учитељи, правите наивни. Најобразованија сте професија, на овој пољаници Србијици и опет, драги моји професори, стрепите и бринете се. Сабирате сате семинара, а проклињете минуте, кад на њих дођосте. Свима је јасно да је то смишљена игра, рекла бих, бравурозна прилика да вам се још једном покаже колико сте грешили и како, под хитно, то да мењате. Што се тиче буђелара, предлажем да не радимо ништа више, да ни једно дете у очи не погледамо, него само да дивне хартије слажемо, пребројавамо, размењујемо и загледамо! То је прави разлог постојања ове професије! Његово величанство – папир!
Аман, доста више!
Докле ћемо дозвољавати онима који су дошли да не ураде ништа, да заврше приватне послове, да упишу своју и децу својих познаника, тамо где им није место, да од нас праве неуке нераднике? Докле ћемо ћутати и трпети да нам угрожавају интегритет, и вређају интелигенцију, они који су све извргли руглу, а пре свега мисију звану – учитељ? Они који су све срозали, а уз то су бахати, злонамерни и арогантни. Они чији је највећи животни успех партијска књижица и наравно, климоглав!? И докле ћемо, просвећени народе просветног система, прихватати игру звану, што те више залудим, то ћеш ме мање контролисати, или, што те више оптеретим, изнервирам и понизим, мање ћеш размишљати!!! Докле да прихватамо игру сумњивих едукација, досадњаковића који ће вем два дана причати ништа – ни о чему, ни око чега, а због 10 бодова?
Сад још панику дижу око завршетка петогодишњег циклуса семинарисања. Спасавај се ко може! Па ко има у Србији 100 сати семинара? Које су вам то локалне самоуправе, осим најбогатијих, могле да приуште?
Министарство просвете, науке и технолошког развоја, са свим својим доведеним кадровицима, не може да организује ни испит за лиценцу наставника ( наравно и директора), па им по целој земљи људи раде по 10, 15 година, без тог, по Закону, неоходног папира! Чак и они који су стекли лиценцу, имај у о томе само потврду. И баш ме занима шта ће бити са, по мојој слободној процени, 65000 људи који неће имати довољан број сати од семинара? Добиће отказ! Па наравно да неће, јер за плаћање је задужена локална самоуправа, а не појединац. Ако ови немају пара, појео вук магарца, ником ништа, идемо даље. Срљамо у нови петогодишњи циклус, који ће проћи као и претходни. Осим, ако се неки од нас баш много не препадну и сами почну да плаћају одласке на губљење времена. Чујем да се и то дешава!
Подижем глас за све оне који у школи раде јер то воле и знају! Подижем глас против обесмишљених семинара, за које су узете грдне паре, што им је искључиво и био циљ!
Уаааааааааааа евалуације, едукације, компетенције, курикулуми!
Уааааааааааааа, буђелари и семинари! Доста залуђивања дрветом од кога не видимо шуму! Укините Заводе, Школске управе, суспендујте измишљена радна места по министарствима! Смањите администрацију, најпре своју, а онда и наше администрирање. Направите семинаре, корисне и добре, а не глупе и скупе! Хоћемо да учимо и напредујемо! Вратите нам предметни надзор! Укините срамоту звану екстерна евалуација! Бавите се школством на прави начин, не измишљајте топлу воду, јер, изненадићете се, правила су одавно постављена у свакој озбиљној земљи.
Пустите нас да радимо, а не би било лоше да бар неко из владајућег естеблишмента, ко чека боље место, седећи у просветној власти, обавља свој посао! Ако не умете, имали сте лоше едукаторе и мораћете на неки семинар професионалних компетенција, кад после екстерне урадите интерну самоевалуцију.
Јасна Јанковић
руководилац Ресора за образовни систем УСПРС