Ušteda, ušteda i samo ušteda. Mislim da sam ovu reč čula i pročitala u prethodnih 10 dana više puta nego za ceo svoj život. I sasvim je to u redu. Evo, ja prva priznajem da se mnogo puta desilo da nam gore SVA svetla u stanu. U svim prostorijama. Znam da je struja u Srbiji jeftina i da se zato tako olako troši. Tako da sam i ja, kao savestan građanin, počela da štedim. Gasim sijalice tamo gde ne treba da gore (iako su nam sve štedljive), TV nije uključen ako niko ne gleda, vadim punjač od telefona iz utičnice kad završim punjenje.
I svi treba da uradimo malo, pa će biti dovoljno. Problem je kad među nama postoje oni koji su spremni da urade mnogo. Baš mnogo, ali preko tuđih leđa. Štedeći na drugima, oni sebi valjda prikupljaju nekakve poene. A ti drugi su, verovali ili ne – DECA!
Ovih dana javljali su nam da je u jednom novosadskom vrtiću uprava rešila da svim vaspitačima oduzme daljinske upravljače od klima uređaja, kako im ne bi slučajno palo na pamet da zagreju prostorije u kojima borave deca. Deca! I to su ljudi kojima je poverena briga o toj deci. Koji stoje na čelu ustanove koja bi trebalo da radi sve, pa i više od toga, u interesu deteta.
Umesto toga, na čelu su ljudi koji jeftine poene za sebe prikupljaju na deci koja se smrzavaju. Deci koju roditelji, zabrinuti i unezvereni, dok je napolju temperatura ispod 10 stepeni, ostavljaju u vrtićima u jaknama. Jer je vaspitačicama zabranjeno da uključe grejanje. To dalje, svakako podrazumeva da se ni prozori neće otvarati jer, tek će se onda prostorija ohladiti. A kad se prozori sobe u kojoj boravi 30 mališana ne otvaraju, svi znamo ko se tome raduje. Virusi!
Pa zato, imamo pitanja za upravu ovog vrtića.
Da li vas je bilo stid dok ste sakupljali daljinske upravljače po sobama?
Da li ste crveneli dok ste svojim zaposlenima saopštavali da su daljinski upravljači na sigurnom, kako im ne bi palo na pamet da puste grejanje?
Znate li možda da niko ne pušta grejanje iz hira, već zbog toga što su temperature ovih dana veoma niske?
Da li će vam baš mnogo značiti pohvale koje ćete dobiti jer ste najviše uštedeli? Kakve veze ima da li je deci bilo hladno!
Da li biste isto tako postupili da su u tim grupama vaša deca ili unuci?
Šta mislite, kako su se osećali roditelji dok su decu ostavljali u hladnim sobama, jer nemaju drugog izbora?
Kako su deca ručala, sedeći u jaknama?
Dok ovo pišem, Ministarstva su se već nekako dogovorila da škole i vrtići ne treba da budu deo programa uštede. To je veliki korak napred. Sledeći bi bio da se dobro proveri ko su ljudi kojima se poverava upravljanje vaspitno-obrazovnim ustanovama i imaju li uopšte empatiju prema deci. Znaju li zbog čega su tu gde jesu? Bilo bi i tu posla, ko hoće da radi…