Ko treba da bude primer?

jun 12, 2019

PRIMER!

Kad čujem da je Tesla primer ili Đoković, ili ne znam ko spektakularno uspešan, to kod mene pobuđuje filozofsko nadimanje.

Prvo, ne treba Đoković da bude primer.
Tesla još manje.
Sudbina Đokovića je jedna u milion sudbina i to u rasponu od 100 godina.
To je posebnost, to je čitav niz teško objašnjivih veza između talenta, životnih poteza njegovih roditelja, okolnosti.
To je pre fenomen nego primer.
To su neka dostignuća koja su takva da samo izuzecima slede.
To je pakt sa Univerzumom, to su izabranici.
Možemo se diviti, biti inspirisani, identifikovati se, navijati, ali to uzimati kao primer gubi smisao, jer nije predviđeno da bude dostignuto, osim u nekim, opet, izuzetnim sudbinama. A nama nije potrebna izuzetnost. Nama je neophodna normalnost.

Ko treba da bude primer?

Primer treba da bude neki učitelj koji svoj posao obavlja etički, sa puno ljubavi i koji radi na sebi, ne dozvoljava da u procesu rada postane prevaziđen. Neki taksista koji će potruditi da vam pruži uslugu na adekvatnom nivou i neće voziti petoro zato što se plaši kazne, već zato što to nije u skladu sa bezbednošću, normalnošću i kvalitetom usluge.

Primer treba da bude čistač ulice koji tu ulicu čisti kao da stvara svoje remek-delo. Primer treba da bude potreba svakog običnog čoveka da da svoj maksimum u okolnostima u kojima živi.

Primer je ona žena koja tegli pocepan ceger i doziva promrzle kučiće ne bi li ih nahranila.

Treba se maniti VIP tripova, slave i koječega.

Primer je moj kum koji je smršao 50 kg.

Primer je onaj tamo za tezgom koji je svoje jabuke i kruške poređao tako da je to milina gledati.

Primer su stanari neke zgrade koji su se dogovorili pa skupljali i sakupili pare za novu fasadu, pa podelili poslove i sredili okruženje.

Primer treba da bude neki direktor, neke ustanove koji ima svest o tome da je tu da bi stvari unapredio, a ne samo da bi bio tu gde je koeficijent veći.

Primer je onaj koji je odoleo da bude u dilu otimačine.

Primer je onaj čovek koji zastane i pokupi otpadak sa pločnika i ubaci ga u korpu za otpatke.

Primer su oni ljudi koji u vremenu otuđenja bar jednom nedeljno organizuju viđenje i razgovor o koječemu.

Primer je konobarica koja neće da vas potkrada i koja će biti magnet za bakšiš jer je ljubazna, vedra i vredna.

Primer je onaj koji neće zaslepljen svojim egom na prvu uvredu nasrnuti, već će tu uvredu obesmisliti do izvinjenja.

Primeri su u radionici, primer je osoba u trafici koji će taj kvadrat prostora ispuniti toplinom svoje energije i svog smislenog postojanja bez obzira što za tu platu neće moći da se valjano nahrani.

I nije primer to što ta osoba radi za male pare, već je primer stanje duha i dobre volje.

Primer je onaj koji svaki stav argumentuje, a ne onaj koji govori ”e, baš zato!!!”.

Primer je onaj koji je spoznao svoju zabludu i to priznao.

Primeri su u učionici, amfiteatru, prodavnici, na ulici…

Primer je onaj menadžer koji je izvršio adekvatnu selekciju, stvorio tim kompetentnih i tako doprineo pozitivnom rezultatu.

Primer je onaj što stalno pravi kvalitetan sladoled, a ne čim posao krene mleko zameni vodom.

Ne treba nama 7 milona Đokovića, 7 miliona šampiona, nama su potrebni normalni ljudi, koji kvalitetno obavljaju neke svoje poslove, jer bez šampiona Đokovića nekako možemo, ali bez dobrih učitelja, lekara, pravnika, radnika, čistača, teško da možemo. Bez titula se može, ali probajte da živite bar neko vreme bez onih koji prazne kontejnere.

Kada u tim ljudima prepoznamo inspiraciju, i njihov rad počnemo ceniti kao skup poslova koji vode do pobede, sve će biti drugačije. Svi ćemo imati neki svoj mali doprinos pobedi, što je veoma važno razumeti.

A, Đokoviću svaka čast, kapa dole, bravo… Nije Đoković sporan, ali primeri su tu negde među nama i moguće je da sve bude bolje, kada bismo ih spoznali, cenili i od sebe napravili primer. Sve dok to ne postane normalno…

E, kad to postane normalno – POBEDILI SMO!

Od Mr Bojan B.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "Ko treba da bude primer?"

  1. Sanja kaže:

    Gospođa Nado Vi očigledno niste bili sportista. Niste razumeli zašto JA, majka dva mala anđela, bivša sportiskinja i danas akademski građanin, spominjem Novaka Đokovića, Ivanu Španović, Vladeta Divca i slične. Oni su postigli izvenredni uspeh, bez sumnje, ali je nauk način na koji su se oni ponašali da bi to postigli. Nije cilj novac, automobil, stan… silikoni… Put je bitan. Ovi ljudi, zajedno sa Nikolom Teslom, imaju jednu zajedničku, divnu osobinu, a to je da su spremni da se svojski potrude za ono što žele. Sposobnost ustajanja posle neuspeha je bitna. Svako u svom životu ima mnogo više padova nego uspeha. Bolje rečeno, život je skup padanja, ustajanja i ponekad dostizanja cilja. Bitno je da dete shvati da mora dobro da razmisli šta želi, da napravi dobar plan kako dotle da stigne i da je spremno na velike napore, puno odricanja i puno padanja da bi na kraju došao do cilja.

    Da li ste Vi svesni koliko vremena, emocija, energije, bola, suza, truda… treba da bi se ostvario jedan vanserijski rezultat u bilo čemu? Pa to kažite detetu! Nije život MAMA ĆE TI TO URADITI DA SE TI NE MUČIŠ. UČI DA NE BI RADIO. Život je beskrajan rad i pokušavanje.

    ZATO SVI SRCEM PRIČAM O NOVAKU ĐOKOVIĆU, IVANI ŠPANOVIĆ, VLADETU DIVCU, NIKOLI TESLI, MIHAJLU PUPINU, MILUTINU MILANKOVIĆU… Pričam i o malim običnim ljudima iz naše okoline, ali mnogo češće o velikanima, koji su ponos Srbije.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama