Будући да су везе између родитеља и деце најснажније, записи које у себи носе родитељи постају део енергетског записа које ће носити и дете…
На децу не преносимо само оно што им говоримо и чему их учимо, него и низ невербалних енергетских информација које су понекад у нескладу с вербалним порукама које им шаљемо. Упркос најбољим намерама, љубави и нежности које им пружамо, на њих преносимо и сопствене ране из детињства, непребољену тугу, бол, патњу, страхове заједно с енергијом која те ране прати.
У подизању детета не треба се фокусирати на то какви смо родитељи, колико љубави пружамо, јесмо ли строги или попустљиви, који је наш стил васпитања… Иако је и све то важно, још је важније не занемаривати питање ко смо ми, какву енергију носимо, колико смо срећни и задовољни сами собом и сопственим животом, колико смо прихватили себе и свој унутрашњи свет. Срж родитељства је однос који имамо сами према себи.
Многа искуства утичу на то како ће се формирати наша личност, а тих утицаја углавном нисмо ни свесни. Потребан је дубљи увид у оно што нас је формирало као појединце. Многи духовно-енергетски приступи, методе и технике се баве скривеним делом нашег бића. На пример, у тхета исцељивању се сматра да постоје четири нивоа подсвести које формирају нашу личност. Практичарка тхета исцељивања Бранка Зорић ближе је објаснила сваку од њих.
Основни ниво подсвести је онај на ком учимо још у мајчиној утроби па све до данашњег дана. Тај ниво обухвата све оно чему су нас учили, веровања и уверења усађена у детињству и која су утицала на оно што смо постали. Све оно што смо научили као деца постаје део нашег програма, образаца понашања на основи којих ћемо креирати живот и односе с другима.
Најважније што човек може да учини за своје дете је да му бригом и интересом за самог себе буде добар пример како и само треба да поступа. Генски ниво садржи веровања која смо наследили од својих родитеља и предака. Све оно што су наши преци мислили, осећали, веровали, какав су однос имали према животу, себи и другим људима такође постаје део нас.
У историјски ниво спадају карма и колективна свест, карма наших предака и сећања која носимо из прошлих живота. Уз те три, имамо и ниво душе, а он обухвата све оно што суштински јесмо, оно што душа учи на свом путу, искуства која проживљава и спознаје које тиме добија. У подсвести сваког од нас се крију информације које се преносе с колена на колено. Другим речима, све што су проживљавали наши преци забележено је у нама на генском нивоу.
Свака мисао или емоција, попут страха, узбуђења или тескобе, свако искуство и доживљај су део човековог енергетског система. Будући да су везе између родитеља и деце најснажније, записи које у себи носе родитељи постају део енергетског записа које ће носити и дете.
Ако су родитељи срећни, спокојни и у складу са самим собом, ту енергетску вибрацију ће пренети и на дете. Ако су незадовољни, ако се осећају невољено, одбачено, ако се држе неке старе боли и сматрају да је живот патња, упркос љубави коју осећају према детету, оно се и само може осећати невољено и одбачено јер такву врсту информације добија на подсвесном нивоу.
Баш зато сваки родитељ има обавезу да ради на себи, да дубље понире у своје биће и разуме шта се крије у његовој бити (од траума из прошлости до негативних стања којих се грчевито држе) и тако чистити свој унутрашњи простор. Најбоље што родитељ може учинити за своје дијете је да развија самопоштовање, самопоуздање и љубав према самом себи те да том новом енергијом придонесе развоју свог детета. Многи духовни правци, укључујући и тхета исцељивање, могу придонети оваквом чишћењу.
Данас је већ добро познато да фетално раздобље има велики утицај на каснији живот човека. Не постоји јача повезаност од оне коју нерођена беба има с мајком. Све што осећа мајка осећа и дете, све мисли, доживљаји и искуства преносе се на плод и мајчина искуства се утискују у дете које тек треба да се роди. Тхета исцелитељка Бранка Зорић каже да је доказа за ову тврдњу безброј, а и животне ситуације о којима сведоче њени клијенти то потврђују.
„Добар је пример младе жене која је потражила помоћ јер се, упркос одличном односу с мајком, осећала одбачено, невољено и тужно и никако није могла да открије одакле потичу та њена тешка осећања. Током разговора открили смо да је њена мајка, када је остала у другом стању, доживела нешто врло неугодно. Наиме, кад су за трудноћу сазнали њени родитељи, не само да су је одбацили, него су је и дословно избацили на улицу. Трудноћу је провела у константном стресу уз осећај да никоме не припада, да је одбачена и невољена.
Ти су се осећања пренела и на њено нерођено дете, које сада у одраслој доби има страх од интимних односа јер се боји да ће бити одбачена. Иако јој је током одрастања мајка пружила љубав, пажњу и нежност, то није било довољно да се осећа вољеном. Енергија њене мајке постала је и њена и док то није освестила и разумела није ни могла да отпустити та осећања“…
Извор: lovesensa.rs