Tри вежбе за подстицање развоја општих вербалних способности

28 септембра, 2015

 
Језик је најмоћније средство комуникације и тога су најсвеснији они који се њиме најбоље служе. Из тог разлога, пренети деци љубав према лепом изражавању значи да код њих и подстичемо једну практичну вештину корисну за свакодневне ситуације решавања проблема, сналажења, сазнавања и сазревања.
Представљамо вам пар вежби које користе у подстицању општих вербалних способности, али, на известан начин, и подстицању креативности.
porodi
1. Приче у сликама.
Можете их наћи свугде на интернету, а јако су корисне за рад са децом. На основу слика, дете треба да исприча што интересантнију и богатију причу, да сваку од слика добро опише, да осмисли дешавања „између“ слика која омогућују смислену повезаност између њих. Ако дете нема искуства у оваквим вежбама, могуће је да ће испрва прича бити сиромашна. Ту можете да учествујете и ви као родитељи постављајући додатна питања. „Кога све ту видиш? Ахам, како се зову ти ликови? Хајде да им дамо имена! Шта мислиш какви су ти ликови?“
Прочитајте и… Неправилан изговор гласова: Да ли је вашем детету потребан логопед?
Тако можете да потпитањима наводите дете да вам нешто више каже о месту где се радња дешава, о самој радњи („Како он то ради? Шта мислиш да ли је јако шутнуо лопту?“) Можете и да ви испричате причу, да дете добије пример (модел) како то може да ради. Такође, ако желите да мало вежбате редоследе, можете да помешате сличице и да пустите дете да их распореди. Можете и да дате само прву и последњу сличицу и испричате увод и закључак (односно, почетак и крај) а дете подстакните да смисли радњу између. Не морате да чекате школски узраст да бисте започели са оваквим активностима. Једноставније примере ове вежбе можете радити већ са децом на узрасту од четири године (а и нешто раније, што наравно, зависи од самог детета).
2. Пажљиво слушамо причу.
Оваква прича је одлична не само за подстицање лепог изражавања, већ и пажње. Ви читате причу, а дете пажљиво слуша и потом одговара на постављена питања у вези са причом. Наравно, да бисте детету привукли пажњу, изаберите причу у вези са нечим што је детету занимљиво. Уз вежбање пажње и лепог изражавања кроз одговарање на постављена питања, дете притом и учи нешто што му је занимљиво. Од ове вежбе, дете има троструку добит.
3. Игре речима.
Испишите различите врсте речи на папирићима (именице, глаголе, придеве, прилоге, заменице) и убаците у једну теглицу. Да би детету било интересантније, можете да „промућкате“ теглицу и да дете потом извади неколико речи (за почетак, рецимо, три). Тада на основу тих речи може имати задатак да састави реченицу или кратку причу.
Рецимо да је дете извукло речи : дечак, лопта, река. Можете дати задатак да дете састави реченицу од најмање 6 речи. Ако дете крене од тога „Дечак је шутнуо лопту у реку“, можете га наводити да је обогати питањима „Какав дечак?, Како је шутнуо?, Какву лопту?“. Ако је задатак да се састави прича, обратите пажњу да, ма колико кратка, прича тече од почетка преко средине, до краја. За децу која још увек не знају да читају, можете уместо исписаних речи имати папириће са сличицама.
Уколико нека вежба делује претешко детету, вратите се један корак уназад, јер овакве вежбе не треба да буду прелаке детету (јер онда нема учења), али не смеју бити ни претешке (јер онда дете фрустрирамо превише потенцијално стварајући отпор код њега). Тражите оптималну меру за своје дете, тако да овај процес учења лепог изражавања њему буде занимљиво путовање.
Др Наташа Д. Чабаркапа је логопед са дугогодишњим искуством у раду са децом са разноврсним говорно-језичким проблемима. Двадесет година рада у Институту за експерименталну фонетику и патологију говора, подстакло је да напише више од 150 научних радова и три монографије из области дечијег лексикона и вербалних асоцијација код дисфазичне деце и код деце са нормалним говорно-језичким развојем. Учествовала је на бројним националним и међународним конференцијама, али је за њу научни рад пратилац праксе, коју ставља на прво место. Тренутно ради у Логопедско-едукативном центру „Чабаркапа“ који је сама основала, а који има за циљ да, захваљујући мултидисциплинарном приступу и удруживањем различитих перспектива стручњака, помогне особама са проблемима у говору. И даље се бави научним истраживањима, стручно се усавршава и верује да особа мора да континуирано ради на себи да би била добра у свом послу.
 
Извор: yumama.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама