Budući da su veze između roditelja i dece najsnažnije, zapisi koje u sebi nose roditelji postaju deo energetskog zapisa koje će nositi i dete…
Na decu ne prenosimo samo ono što im govorimo i čemu ih učimo, nego i niz neverbalnih energetskih informacija koje su ponekad u neskladu s verbalnim porukama koje im šaljemo. Uprkos najboljim namerama, ljubavi i nežnosti koje im pružamo, na njih prenosimo i sopstvene rane iz detinjstva, nepreboljenu tugu, bol, patnju, strahove zajedno s energijom koja te rane prati.
U podizanju deteta ne treba se fokusirati na to kakvi smo roditelji, koliko ljubavi pružamo, jesmo li strogi ili popustljivi, koji je naš stil vaspitanja… Iako je i sve to važno, još je važnije ne zanemarivati pitanje ko smo mi, kakvu energiju nosimo, koliko smo srećni i zadovoljni sami sobom i sopstvenim životom, koliko smo prihvatili sebe i svoj unutrašnji svet. Srž roditeljstva je odnos koji imamo sami prema sebi.
Mnoga iskustva utiču na to kako će se formirati naša ličnost, a tih uticaja uglavnom nismo ni svesni. Potreban je dublji uvid u ono što nas je formiralo kao pojedince. Mnogi duhovno-energetski pristupi, metode i tehnike se bave skrivenim delom našeg bića. Na primer, u theta isceljivanju se smatra da postoje četiri nivoa podsvesti koje formiraju našu ličnost. Praktičarka theta isceljivanja Branka Zorić bliže je objasnila svaku od njih.
Osnovni nivo podsvesti je onaj na kom učimo još u majčinoj utrobi pa sve do današnjeg dana. Taj nivo obuhvata sve ono čemu su nas učili, verovanja i uverenja usađena u detinjstvu i koja su uticala na ono što smo postali. Sve ono što smo naučili kao deca postaje deo našeg programa, obrazaca ponašanja na osnovi kojih ćemo kreirati život i odnose s drugima.
Najvažnije što čovek može da učini za svoje dete je da mu brigom i interesom za samog sebe bude dobar primer kako i samo treba da postupa. Genski nivo sadrži verovanja koja smo nasledili od svojih roditelja i predaka. Sve ono što su naši preci mislili, osećali, verovali, kakav su odnos imali prema životu, sebi i drugim ljudima takođe postaje deo nas.
U istorijski nivo spadaju karma i kolektivna svest, karma naših predaka i sećanja koja nosimo iz prošlih života. Uz te tri, imamo i nivo duše, a on obuhvata sve ono što suštinski jesmo, ono što duša uči na svom putu, iskustva koja proživljava i spoznaje koje time dobija. U podsvesti svakog od nas se kriju informacije koje se prenose s kolena na koleno. Drugim rečima, sve što su proživljavali naši preci zabeleženo je u nama na genskom nivou.
Svaka misao ili emocija, poput straha, uzbuđenja ili teskobe, svako iskustvo i doživljaj su deo čovekovog energetskog sistema. Budući da su veze između roditelja i dece najsnažnije, zapisi koje u sebi nose roditelji postaju deo energetskog zapisa koje će nositi i dete.
Ako su roditelji srećni, spokojni i u skladu sa samim sobom, tu energetsku vibraciju će preneti i na dete. Ako su nezadovoljni, ako se osećaju nevoljeno, odbačeno, ako se drže neke stare boli i smatraju da je život patnja, uprkos ljubavi koju osećaju prema detetu, ono se i samo može osećati nevoljeno i odbačeno jer takvu vrstu informacije dobija na podsvesnom nivou.
Baš zato svaki roditelj ima obavezu da radi na sebi, da dublje ponire u svoje biće i razume šta se krije u njegovoj biti (od trauma iz prošlosti do negativnih stanja kojih se grčevito drže) i tako čistiti svoj unutrašnji prostor. Najbolje što roditelj može učiniti za svoje dijete je da razvija samopoštovanje, samopouzdanje i ljubav prema samom sebi te da tom novom energijom pridonese razvoju svog deteta. Mnogi duhovni pravci, uključujući i theta isceljivanje, mogu pridoneti ovakvom čišćenju.
Danas je već dobro poznato da fetalno razdoblje ima veliki uticaj na kasniji život čoveka. Ne postoji jača povezanost od one koju nerođena beba ima s majkom. Sve što oseća majka oseća i dete, sve misli, doživljaji i iskustva prenose se na plod i majčina iskustva se utiskuju u dete koje tek treba da se rodi. Theta isceliteljka Branka Zorić kaže da je dokaza za ovu tvrdnju bezbroj, a i životne situacije o kojima svedoče njeni klijenti to potvrđuju.
„Dobar je primer mlade žene koja je potražila pomoć jer se, uprkos odličnom odnosu s majkom, osećala odbačeno, nevoljeno i tužno i nikako nije mogla da otkrije odakle potiču ta njena teška osećanja. Tokom razgovora otkrili smo da je njena majka, kada je ostala u drugom stanju, doživela nešto vrlo neugodno. Naime, kad su za trudnoću saznali njeni roditelji, ne samo da su je odbacili, nego su je i doslovno izbacili na ulicu. Trudnoću je provela u konstantnom stresu uz osećaj da nikome ne pripada, da je odbačena i nevoljena.
Ti su se osećanja prenela i na njeno nerođeno dete, koje sada u odrasloj dobi ima strah od intimnih odnosa jer se boji da će biti odbačena. Iako joj je tokom odrastanja majka pružila ljubav, pažnju i nežnost, to nije bilo dovoljno da se oseća voljenom. Energija njene majke postala je i njena i dok to nije osvestila i razumela nije ni mogla da otpustiti ta osećanja“…
Izvor: lovesensa.rs