До које границе и до ког узраста треба толерисати нападе беса код деце?

април 23, 2017

Бес је преплављујућа емоција, која ће проћи сама од себе, па не вичите и не туците дете, већ када се смири, разговором сазнајте шта је изазвало такво понашање.

Сигурно сте барем једном били сведоци ситуације када дете ођедном почне да „шизи“ насред продавнице захтевајући да му мајка нешто купи, или када се разбесни у парку, почне да хистерише и вришти, да ни молбе ни оштрији тон не могу да га смире. Због чега чак и деца која нису томе била склона, понекад имају нападе беса и реагују потпуно супротно својој природи? Да ли је фаза инаћења, беса и негативизма нормална етапа развоја или проблем којим се треба озбиљније позабавити, како реаговати, да ли и на који начин казнити дете, објашњава психолог Милица Зарин.

– Kолико год да нам некада дете изгледа паметно, одговорно или лепо васпитано, не треба да занемаримо чињеницу да су деца незрела и још неформиране личности, па је сасвим нормално да не реагују увек онако како ми одрасли мислимо да би требало. Kод јако мале деце до три године на нападе беса и хистерисање најчешће утичу основне биолошке потребе, па ће дете бити раздражљиво када је гладно, жедно, уморно… Kада му нешто недостаје, осетљивије је и бурније ће реаговати на свако, чак и најмање неиспуњавање жеља. Kод старије деце бес се најчешће јавља као последица фрустрације, када им се не испуне захтеви за које они нереално мисле да се морају испунити. Бес је и последица дететове потребе да сачува своје самопоштовање, а понекад се дешава да бесом деца каналишу непријатна осећања са којима не могу другачије да се изборе.

* У ком узрасту је дете способно да каналише емоције и да их испољава на другачије начине?
– Нема правила када се говори о каналисању и контроли емоција. Сведоци смо да ни многи одрасли људи немају то умеће, а камоли најмлађи. Учење по моделу је веома битан образац и начин на који деца уче како треба да се понашају, па је тако и бес врло често последица тога како се родитељи понашају у кући. Малишани то виде и за час пројектују такво понашање на одређене ситуације које им се догађају.

* До које границе треба толерисати нападе беса и до ког узраста?
– Мало дете мисли да је центар света и да сви други морају да испуњавају његове жеље, тако да је задатак родитеља да на разуман начин, сходно узрасту, објасне и покажу детету да не може све да буде онако како је оно замислило. Јако је велика грешка када родитељи испуњавају све жеље свом детету, мислећи да раде у његову корист. Дете у таквим ситуацијама само одлучује шта ће, на пример, јести, обући, где ће да иде, шта ће да ради, како ће се организовати породично време… Родитељи који то дозвољавају поткрепљују његово ирационално уверење да све мора да буде онако како оно жели. Сасвим је у реду да мало дете тражи оно што је замислило одмах и сад, али зарад његовог добра родитељи морају да га науче да је понекад потребно и сачекати, бити стрпљив да би дошло до циља, као и да су мама и тата ти који одлучују о организацији живота, начину провођења времена, куповини и многим другим стварима. Другим речима, треба научити децу да толеришу фрустрацију, да понекад раде ствари које су мање пријатне, јер су то најчешћи активатори беса. Само тако можемо дете припремити за реалан свет и помоћи му да се правилно развија.

* Kако треба реаговати на нападе беса, на пример, на описану ситуацију у продавници? Шта је адекватна казна?
– У ситуацији коју сте навели, нема никакве користи да урадите било шта. Бес је преплављујућа, дисфункционална емоција, која ће проћи сама од себе, без обзира на то шта ви кажете или урадите. Грешка би била да одмах пристанете на то што дете тражи и испуните му жељу, јер ће на тај начин запамтити такав образац и користити га кад год нешто буде желело. Дакле, пустите да га бес прође, не обраћајте пажњу на то како реагује, а затим после, када се смири, разговарајте о томе шта је изазвало такво понашање. Покушајте да схватите узрок таквог испада и објасните детету да не може увек све бити по његовом.

* Да ли постоје посебне ситуације када треба толерисати нападе беса, на пример, када још једна беба стигне у кућу, када се у породици дешавају тужне или непријатне ситуације…?
– При стресним ситуацијама у породици треба имати разумевања за испољавање беса, али је опет јако битан разговор из ког ћете сазнати шта су окидачи. Такође, јако је важно да на бес не реагујете „на прву лопту“, посебно не виком или батинама, већ да ставите детету до знања да вам се такво понашање не свиђа.

* Kада је неопходно потражити стручну помоћ?
– У ситуацијама кад константни испади беса ометају свакодневно функционисање детета, када нарушавају породичну динамику, односе у социјалном окружењу, тј. вртићу или школи.

Извор: Новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама