Светска здравствена организација сматра да би само 10-15 одсто свих порођаја требало да буде изведено царским резом. У Србији је, међутим, та бројка два и по пута већа. По подацима Института за јавно здравље „Батут“ и до 40 одсто беба на свет долази царским резом!
Акушери, међутим, упозоравају да царски рез, ако није медицински оправдан, никако није препоручљив и бољи у односу на природан порођај. По речима проф. др Љиљане Мирковић, начелнице акушерске интензивне неге Kлинике за гинекологију и акушерство Kлиничког центра Србије, царски рез треба радити искључиво када медицина каже да је то неопходно.
– Чињеница је да се у Србији бележи изразит пораст броја царских резова и да је тренутна бројка од безмало 40 одсто, неприхватљива. У свим земљама Запада које такође бележе пораст броја царских резова, публиковане су националне смернице за безбедно смањивање њиховог броја. Први корак ка смањивању броја царских резова је тачно праћење њиховог броја на националном нивоу. Други је увођење класификације индикација за царски рез – каже др Мирковић.
Деца рођена царским резом имају више ризика
Више је разлога, по мишљењу др Мирковић, иначе и професора Медицинског факултета, зашто је неприхватљив овако висок проценат царских резова.
– Пре свега, царски рез је хитна хируршка операција којом се спасавају живот жене или фетуса, у порођају. Kомпликације као што су крварења, инфекције и тромбозе крвних судова чешће су код оперисаних жена, а већа је и смртност у тој групи породиља. Деца рођена царским резом су у каснијем животу изложена већем ризику за појаву астме и неких других аутоимуних обољења. У следећој трудноћи жене са царским резом имају већу шансу за појаву ниско усађене постељице – објашњава саговорница „Новости“.
Фактори који највише доприносе учесталости ове операције су – неадекватна матерична активност, претходни царски рез, карлични став плода, патња плода, пренесена трудноћа, вишеплодна трудноћа… Царски рез је акушерска операција којом се хируршким путем завршава порођај и спада у најважније операције које се изводе у гинекологији и акушерству. Такође, спада у једну од десет најчешћих великих операција.
Учестале ризичне трудноће
– Променило се много тога последњих деценија што може објаснити учесталију појаву ризичних трудноћа, о чему нажалост, у Србији не постоји јасна евиденција. Жене рађају у каснијим годинама са више мањих или већих, латентних или манифестних обољења, више је мултиплих трудноћа као резултат асистираних репродуктивних технологија, труднице су чешће гојазне и са већим бројем штетних навика. У развијеним земљама се бележи пораст учесталости хипертензије и дијабетеса у трудноћи чак за 25 одсто – наводи др Мирковић.
Детаљније о томе које ризике носи царски рез за дете
Непосредни (краткорочни) ризици
Респираторни проблеми су најчешћа компликација. Најчешћи проблем код беба рођених царским резом су потешкоће с дисањем, иако се то углавном дешава код беба рођених пре термина — код беба рођених у 39. недељи или касније овај ризик је готово једнак као и код вагиналног порођаја. Разлог је физиолошки: пролазак кроз порођајни канал стиска грудни кош бебе и помаже да се истисне течност из плућа, што се код планираног царског реза (посебно пре почетка трудова) делимично изоставља.
Микробиом црева је друга велика тема. Деца рођена царским резом не колонизују црева мајчиним бактеријама током проласка кроз порођајни канал, већ болничким микроорганизмима, а првих 1000 дана живота је критичан период у ком састав микробиома игра кључну улогу за даљи развој.
Шта показују дугорочна истраживања
Овде треба бити прецизан — реч је углавном о **статистичким повезаностима (асоцијацијама)**, не о доказаној директној узрочности, јер је тешко потпуно раздвојити ефекат самог реза од разлога због којих је рез урађен (нпр. веће бебе, компликације трудноће и сл.).
Астма и алергијске болести — најбоље потврђена веза. Велика систематска анализа је показала да је царски рез фактор ризика за респираторне инфекције (ОР 1,30) и астму (ОР 1,23). Данска студија је отишла даље и показала механизам: деца која су задржала микробиомски „потпис“ карактеристичан за царски рез и након годину дана имала су троструко већи ризик од развоја астме до шесте године.
Гојазност — доследно се појављује у истраживањима. Анализа података из 15 студија из десет земаља показала је да деца рођена царским резом имају 26% веће изгледе да имају прекомерну телесну тежину, а 22% већу шансу да постану гојазна, мада ауторка студије напомиње да се веза може делом објаснити тиме да се веће бебе чешће рађају царским резом и да мајке после царског реза ређе доје.
Дијабетес тип 1 — тип 1 дијабетес је такође учесталији код деце рођене царским резом, мада је ова веза мање убедљива од оне са астмом и гојазношћу — неке велике студије нису потврдиле значајну разлику.
Леукемија — најновија и највећа студија на ту тему (Каролинска институт, готово 2,5 милиона деце у Шведској) показала је да деца рођена планираним царским резом имају 21% виши ризик од акутне лимфобластичне леукемије него деца рођена вагинално, а ризик од најчешћег подтипа (Б-АЛЛ) био је 29% виши. Важно је нагласити: истраживачи истичу да укупан ризик и даље остаје низак — додатни ризик одговара отприлике једном додатном случају Б-АЛЛ годишње.
АДХД и аутизам — велика систематска анализа која је обухватила 61 студију и преко 20 милиона порођаја повезала је царски рез са повећаним ризиком од поремећаја из спектра аутизма и АДХД-а, иако је ова област истраживања млађа и мање чврста од оне о астми.
Битна напомена
Нису све студије сагласне. Једна велика европска проспективна студија са преко 320.000 учесника није пронашла значајне разлике у појави гојазности и астме код деце до 5 година рођене царским резом, док су резултати за друге имуне болести такође амбивалентни у литератури. Дакле, ради се о доследно понављаним, али умереним повећањима ризика, а не о извесним последицама.
Када је царски рез заиста неопходан, краткорочне предности надмашују дугорочне ризике — спашава животе када за то постоји медицинска индикација. Проблем настаје када се рез ради без јасне потребе, јер се тада дете излаже овим повећаним (иако појединачно малим) ризицима без одговарајуће користи која би их оправдала. Зато СЗО препоручује да оптимална стопа царских резова буде око 10–15% порођаја.