Истраживање „Економска вредност неплаћених послова у домаћинству и неплаћених услуга у заједници на локалном нивоу” спроведено међу 350 испитаница у Кули, Суботици, Сомбору, Врбасу, Бачу, Бачкој Паланци и Беочину показало је да би месечна зарада домаћице износила око 72.000 динара.
Када би жене биле плаћене за рад који обављају у домаћинству по тржишним ценама, њихова месечна зарада износила би око 72.000 динара, говори најновије истраживање Академије женског предузетништва из Новог Сада, које је урађено у оквиру пројекта „Од неплаћеног до плаћеног и видљивог женског рада” и подржано од стране Агенције УН за родну равноправност (UN Wоmen) и делегације ЕУ у Београду. До ове рачунице дошло се тако што су узете просечне тржишне сатнице послова који се најчешће обављају у домаћинству и које износе око 600 динара и потом помножене са четири сата дневно, колико жене у просеку проведу у неплаћеном раду у домаћинству.
„Анализирајући на које неплаћене послове одлази највише времена, дошло се до закључка да је то одржавање домаћинства – кување, пеглање и прање судова, односно редовно и тзв. велико спремање куће или стана, које домаћице обично раде око слава. Установили смо да жене понекад узимају годишњи одмор на плаћеном послу да би обављалe неплаћени посао код куће. Половина испитаница у просеку троши око 52 одсто времена дневно на неплаћене послове, а плаћену помоћ за спремање куће или стана, рад у башти и око куће, пеглање и прање веша има веома мали број жена. Истраживање под називом ’Економска вредност неплаћених послова у домаћинству и неплаћених услуга у заједници на локалном нивоу’ спроведено је од априла до јуна у Кули, Суботици, Сомбору, Врбасу, Бачу, Бачкој Паланци и Беочину, a у њему је учествовало 350 испитаница, чија је просечна старост била 40 година, а највећи број њих имао је двоје деце. Петина њих била је незапослена и није имала право на социјално, здравствено нити пензионо осигурање, а забрињава и изузетно ниска стопа заступљености жена у предузетништву – свега седам одсто њих бави се овом активношћу. Алармантни су и подаци о власништву над покретним и непокретним стварима као индикаторима економске моћи, односно рањивости жена – више од 55 одсто жена нису власнице куће или стана, само 16 процената њих има сувласништво над станом или кућом, а мање од трећине има сопствени аутомобил”, истиче Јана Забунов из Академије женског предузетништва.
Ово истраживање такође је показало да бригу о деци док су родитељи на послу махом преузимају баке и деке или други чланови породице, а ређе вртићи и школе. Прецизније речено, 48 одсто родитеља „сналази” се тако што децу на чување даје својим родитељима или неком другом из породице, док 43 одсто користи услуге вртића и боравка.
Цео текст: Политика
Напишите одговор