Konačno je maska pala. Posle godina lažne skromnosti, krede i dnevnika, nastavnici su pokazali svoje pravo lice: lice moći, novca i gole pohlepe. Dok se političari i biznismeni, ti tihi, skromni i dobroćudni radnici tranzicije, lome od posla i brige za opšte dobro, nastavnička elita iz senke povlači konce i sistematski uništava državno školstvo (da je samo školstvo!) — da bi ga, razume se, što pre privatizovala i predala „svojima“, po principu „ključ u ruke“.
Prvi udarac bio je podmukao, ali genijalan: skraćivanje časova na 30 minuta. Taj revolucionarni pedagoški koncept, nepoznat bilo gde u svetu, nije došao iz kabineta političara, kako se zlobno podmeće, već direktno iz zbornica. Nastavnici su procenili da je pola sata sasvim dovoljno da se ništa ne nauči, da se gradivo fragmentiše, a škola postepeno predstavi kao nefunkcionalna ustanova. Posle toga, privatizacija dolazi sama od sebe — kao logičan čin spasavanja od nastavničkih sabotaža.
Ali tu se nisu zaustavili. Kao ljudi koji kontrolišu sve poluge vlasti — od budžeta do svesti naroda — nastavnici su krenuli u ofanzivu zapošljavanja. Naravno, ne kvalifikovanih ljudi (to je „pase“), nego proverenih kadrova sa stranačkih spiskova. Za to je bilo neophodno osmisliti nove, „udarne“ predmete, prilagođene kadrovskom potencijalu: Zapertlavanje cipela, Kuvanje i peglanje, Osnove stajanja u redu i Uvod u poslušnost. Pošto je, kako kažu, „očigledno da deca ove veštine ne poseduju“, upravo ti predmeti postaju noseći stubovi obrazovanja. Sa njima će i koncentracija učenika, strašno poremećena uplivom novih tehnologija, biti vraćena.
Svaki novi nastavnik tog tipa plaća ulaznicu — i nastavnicima i državi. Budžet plaća platu, a novozaposleni plaća zahvalnost. Savršen krug. Pedagoški, finansijski i moralno zatvoren.
Sledeći korak bio je neminovan: PISA test mora pasti. Ili, bolje rečeno, mora se temeljno reformisati. Šta će nam čitanje, matematika i nauka, kad svet očigledno traži majstore za vezivanje pertli i pravilno okretanje palačinki? Novi PISA test, po nastavničkoj zamisli, meriće brzinu ljuštenja krompira i estetiku fleka od omekšivača. Tu smo konkurentni. Tu blistamo.
A onda dolazi ono što najviše boli — luksuz. Posle bezbroj povećanja plata, koje više ni sami nastavnici ne mogu da izračunaju bez digitrona i eksel-tabela, nastupa sezona raspusta. Garmiš-Partenkirhen, Madona di Kampiljo, Sejšeli, Maldivi, Havaji, Tahiti, Akapulko — svuda isti prizor: domaćini se hvataju za glavu jer su im kapacitete popunila dva naroda — svetski džet-set i naši nastavnici. Istina, nastavnici troše nemilice, pa je i lokalnoj ekonomiji dobro, ali psihološki udarac je nenadoknadiv. Uključujući i zavist prosvetara širom Zemljine kugle.
Obučeni u luksuzne brendove, sa satovima vrednim kao garsonjere i stanovima na Beverli Hilsu velikim kao fiskulturne sale, nastavnici se šetaju svetom, dok političari, siroti i skromni, nose iste sakoe, haljine i bluze godinama i ne stižu ni da ih ispeglaju od silne posvećenosti boljem sutra. Otuda i znaju vrednost Peglanja kao novog školskog predmeta…
Kada je reč o projektima, nastavnici ne gube vreme na tendere. Čemu procedure, kad postoji direktna pogodba? Posle nje, projekat košta tri puta više, a nastavnici postaju puni kao brod — jer se, naravno, ugrađuju. Zapravo, kako kažu, „izgrađuju sebe za bolje sutra svih nas!“ Nacionalni stadioni su bili njihova posebna strast. Gde god vide praznu livadu, niču i tribine. Gde god ima škola, mora biti i stadion. Jer šta je obrazovanje bez građevinskog simbola nastavničke vizije?
I zato, kad sledeći put čujete da nešto u državi ne valja, ne tražite, ni slučajno, krivce među političarima i biznismenima — tim skromnim, požrtvovanim ljudima koji žive za javni interes. Pogledajte u zbornicu. Tamo se kroji sudbina nacije. Sa kredom u jednoj, a ugovorom u drugoj ruci.
Jer, ako nešto sigurno znamo, to je ovo:
nije država uništila školu — već obrnuto. Nastavnici!
Tekst je satiričan komentar na drugi, takođe satiričan napis na našem sajtu, koji nosi naslov ”Zašto stati na skraćenju časa? Hajde da odemo korak dalje!”. Autorka se potpisala kao Olivera.