Од својих родитеља, који су преминули, понио сам нешто што се зове поштење и част, један патријархалан начин размишљања без обзира на сву савременост која слиједи касније.
Али из куће сам понио то што човјека чини човјеком. Научио сам живјети од једне плате, плате мог оца која је хранила сву породицу. Хлаче сам крпио као мали, живјело се скромно.
Али је много важније оно што сте понијели из куће, него оно што касније стичете у самој животној средини.
Онако како сам учен, тако и ја данас учим друге – кћери, али и млађе пријатеље, које радо савјетујем.
Здравко Чолић