Kako kroz udžbenike podstaći funkcionalnu pismenost, razvoj stvaralačkih sposobnosti, kreativnosti, estetske percepcije? Na koji način udžbenik podržava integrisano učenje, razvijajuće učenje, kritičko mišljenje, empatiju i svest o zajednistvu, ekološku svest i efikasno korisćenje digitalnih tehnologija?
Na ova, ali i mnoga druga pitanja odgovor daje tim Izdavačke kuće Eduka, u vrlo korisnom i inspirativnom vebinaru, gde su podelili iskustvo izrade udžbenika za 3. razred osnovne škole.
Inače, Eduka je jedna od prvih privatnih domaćih izdavačkih kuća, iza koje stoji tim ljudi sa ogromnim iskustvom, kako u učionici, u neposrednom radu s decom, tako i u izradi zanimljivih, kreativnih udžbenika i pomoćnih materijala.
”Unutrašnja ideja vodilja svakog našeg udžbenika sadrži taj razvijajući stav, u svakom smislu.” – kaže Monja Jović, urednica u IK Eduka, za srpski jezik i istoriju.
Da udžbenik ima ulogu da doprinese kognitivnom razvoju na različite načine, istakla Nataša Kovžan Kun, urednica za razrednu nastavu.
”Naša težnja je taj neki heuristički pristup, otkrivajući pristup, gde se učenici upućuju da sami konstruišu znanja do kojih dolaze. Vrlo je važno da učenik ne dobija znanje u gotovom obliku, nego da ga vodimo ka usvajanju znanja, korak po korak. Tu bih negde, na tom putu izdvojila pitanje ”zašto?”. Jer su deca po prirodi radoznala pa i sama postavljaju to pitanje. Na primer, zašto na livadi ima više pčela i osa, nego u šumi? Zbog čega je važno da ženke fazana budu manje uočljive od mužjaka? To su neka od pitanja u našim udžbenicima, a deca da bi došla do odgovora, treba da pogledaju sliku i pročitaju tekst. Znači, ne dajemo im znanje u gotovom obliku, već ih misaono aktiviramo.” – objasnila je Kovžan Kun, dodajući da se na taj način razvija funkcionalna pismenost koja je izuzetno važna, a koja nam, prema istraživanjima nedostaje.
Ona je istakla da je upravo glavna orijentacija Edukinih udžbenika usmeravanje učenika tako da postanu funkcionalno pismeni.
Da su pitanja u udžbenicima teži deo posla od izlaganja sadržaja, kaže Monja Jović.
Ona objašnjava da je upravo nastava srpskog jezika dobra platforma za razvoj emocionalne pismenosti.
”Ako imate književni tekst koji je podsticajan, tu učenici mogu da procenjuju ponašanja likova i ocenjuju ih sa stanovišta određenih vrednosti, dakle da li je taj lik u pravu ili nije. Zatim, mogu da imenuju svoja osećanja u odnosu na tekst, kao i osećanja likova. Upravo to imenovanje osećanja je nešto čime je prožet ceo tekst u čitanci za 3. razred. Uz gotovo svaki tekst dolazi takvo neko pitanje koje dete podržava u emocionalnom opismenjavanju i osvešćivanju socijalnih odnosa. Tu je nastava književnosti izuzetno važna i pruža najviše mogućnosti. Ali da bi se to kroz udžbenik ostvarilo, mora iza njega da stoji tim ljudi sa punom svešću o tome koliko je taj emocionalni razvoj važan. Nisu dovoljni planovi i programi, već je važno da ljudi koji se time bave imaju adekvatan nivo osvešćenosti, da bi taj udžbenik pomogao učitelju da takav cilj ostvari, a onda i detetu na tom putu. Jer, podsećam, idealan udžbenik je onaj koji dete može samostalno da koristi, da otpočetka do kraja pročita lekciju i bez ičije pomoći razume o čemu se to radi.”
Da je takav udžbenik san svakog autora, kaže Boris Marković, profesor muzičke kulture i autor udžbenika za ovaj predmet. Međutim, što se više ide ka nižim razredima, podseća on, to je ostvarivost ovakvog cilja teža.
”To se posebno vidi na časovima muzičke kulture. Dete ne može samostalno da uči, na primer, notaciju, tu je neophodna pomoć učitelja i njega ne može udžbenik da zameni.” – istakao je ovaj nastavnik i dodao da je uloga časova muzičke kulture takože izuzetno velika u emocionalnom razvoju deteta.
Govoreći upravo o tom estetskom razvoju, Monja Jović kaže da je on kod nas, čini se, ipak malo zapostavljen, te je i tu uloga udžbenika izuzetno važna.
”Mi živimo u društvu gde je taj aspekt estetskog vaspitavanja pomalo zapostavljen. Deca su vrlo rano izložena sadržaja koji im nisu najprimereniji. Zato je važno napraviti balans između sveta u kom žive i tih nekih solidnih muzičkih vrednosti na osnovu kojih bi deca trebalo da izgrade stav o muzici.” – istakla je Jović.
Ona je podsetila i na reči Paola Freirea u knjizi Pedagogija obespravljenih, koji kaže da cilj učitelja treba da bude da učenici postanu oni sami.
”Uvek postoji ta napetost između plana i programa i toga šta se može smestiti u udžbenik, a da se ispoštuju sve stavke. A cilj je, na kraju, da kod dece razvijemo svest o sebi, stvaralačke sposobnosti, kritičko mišljenje, motivaciju za učenje, sposobnost za timski rad.” – podsetila je dr Jović.
Ceo vebinar o tome kako novi Edukini udžbenici za treći razred prate i pomažu ostavrivanje ovog cilja, pogledajte na linku ispod: