Pre nekoliko godina nam je, u pratnji veoma zabrinutih roditelja, na pregled došlo dete starosti dve i po godine koje ne govori. Odlučili su da potraže stručnu pomoć jer im je pedijatar to preporučio, uz obrazloženje da danas sve više dece ima poremećaje u rastu i razvoju i da ne treba gubiti vreme. Majka je pretražujući informacije putem interneta zaključila da dete ima autizam. Prepoznala je neke simptome. Njihova komšinica je „dala drugačiju dijagnozu“. Rekla je majci da joj je dete „ekranizovano“. Tada smo prvi put čuli za ovaj termin. I na tom prvom pregledu u našem Centru za logopediju i ranu intervenciju majka kaže da ne zna šta da radi i kome da veruje (internetu ili komšinici). Pitali smo roditelje da li su do sada obavili neke preglede, dijagnostiku… i majka onda ipak na sto iznosi fasciklu punu papira, mišljenja, nalaza i kaže – Evo ovo je poslednji nalaz, od juče, piše da je F84, autizam…
Tokom razgovora dete sedi kod roditelja u krilu i kao da oseti njihovu uznemirenost i brigu. Počinje da se vrpolji i da se otima, a otac iz džepa vadi telefon i daje ga detetu u ruke. Malim prstićima dete nešto pritiska i odjednom počinje video zapis sa pesmicom. Dete ponavlja reči na engleskom jeziku i kao da uživa u tome. Potom se telefon blokirao i dete je počelo da vrišti, da se otima, da grebe majku koja ga drži u krilu. Na pitanje koliko vremena dete provodi uz telefon, majka odgovara da provodi samo oko sat vremena i pred spavanje… osim kada je kod moje majke. – A koliko često bude kod vaše majke?, pitamo. Tata odgovara – Svaki dan, ona ga čuva dok mi radimo. Sada više neće ni da jede bez telefona. Jedino uz telefon može nekako da se uspava, ali to bude baš kasno uveče. Mislim da mi zaspemo pre njega.
Sve u svemu, danas, posle skoro tri godine redovnih stimulacija i tretmana i zahvaljujući tome što su roditelji poslušali naše preporuke kako da „žive sa detetom“, dijagnoza autizma je „skinuta“. Iako su nam roditelji zbog toga neizmerno zahvalni važno je reći da mi nismo izlečili autizam jer ga ovo dete nikad nije ni imalo. Neka druga deca imaju autizam, ali to je nešto drugo. Ovo dete je imalo samo veći broj simptoma koji su podsećali na autizam, ali zahvaljujući tretmanima koje su sproveli naši defektolozi, logopedi i psiholog i zahvaljujući angažovanju roditelja i igri sa detetom simptomi su skoro potpuno nestali. Komšinica je ipak bila upravu da je dete „ekranizovano“…
Mozak dece se najviše razvija tokom prve dve godine života i zato je veoma važno da deca istražuju svoje okruženje i da imaju što više doživljaja i različitih iskustava. Potrebno je da gledaju svet oko sebe, da isprobaju različite ukuse i mirise, da slušaju zvuke iz prirode, da dodiruju najrazličitije materijale, da imaju priliku da trče i da padnu. Sve se to postiže kroz igru i kroz interakciju sa decom i odraslima iz najbližeg okruženja.
Postavlja se pitanje kako da deca steknu sva ta iskustva ako vreme provode ispred ekrana. Na osnovu našeg iskustva vezanog za stimulaciju razvoja i progovaranja dece, savetujemo roditelje da je neophodno da se vreme provedeno ispred ekrana ograniči. Ipak roditeljima je u današnjem vremenu veoma teško da drže decu dalje od televizora, kompjutera, tableta, pametnih telefona, konzola za video igrice i ostale tehnike koja se nalazi svuda oko nas.
Koliko vremena ispred ekrana je previše
Deca mlađa od 18 meseci života ne treba uopšte da gledaju u bilo kakve ekrane. Izuzetak može da bude komunikacija putem video poziva- na primer komunikacija sa bakama, dedama ili rođacima koji žive daleko. To je dozvoljeno jer predstavlja interakciju sa ljudima i komunikaciju.
Deca starosti od 18 meseci do 24. meseca mogu pomalo da budu ispred ekrana televizora (crtani film) ali zajedno sa roditeljima i nikako duže od pola sata dnevno.
Važan je i sadržaj onoga što se gleda jer nije sve podjednako korisno i kvalitetno. Na primer, koristan bi bio neki sadržaj za decu starosti preko 2 godine, pomoću kog se uče boje ili oblici ili zajedničko gledanje edukativnih emisija o prirodi i životinjama. S druge strane, veoma je štetno ostaviti dete samo ispred ekrana televizora dok vi nešto drugo radite, a podjednako je loše i da dete gleda sadržaje koje vi volite i koji nisu prilagođeni uzrastu dece. Takođe, nije dobro da dete na ranom uzrastu bude izloženo sadržajima na stranom jeziku putem ekrana. To najčešće zavara roditelje u ambiciji da će dete bolje naučiti engleski jezik.
Vreme ispred ekrana za stariju decu
Kada dostignu školski uzrast čini nam se da deca bolje barataju računarima i pametnim telefonima od nas. Roditelji se često ponose time a ne primećuju da je dete već postalo zavisno od ekrana, odnosno da veći deo dana provodi u konzumiranju ovih sadržaja. To nije dobro jer je ovo i dalje uzrast kada se deca razvijaju u smislu telesnog razvoja, saznajnog razvoja, razvoja govora, mišljenja… Ono što je za decu ovog uzrasta najvažnije je da budu fizički aktivna, da trče i skaču, da se slobodno igraju sa vršnjacima, da provode vreme napolju i u prirodi.
Za školarce vreme ispred ekrana može da bude nešto vezano za domaće zadatke, za školske obaveze, gledanje edukativnih emisija i slično. Ovo bi bila idealna situacija, ali kako smo rekli deca uče od roditelja koji i sami dosta vremena provode ispred ekrana. U tom slučaju može se pogledati i neka zabavna TV emisija koja je u skladu sa uzrastom deteta, u društvu roditelja i ostalih članova porodice. Znamo da to nije lako roditeljima da organizuju, ali roditelji moraju da znaju da je neophodno da ograniče vreme koje deca provode ispred ekrana i da je neophodno da odrede koji se sadržaji mogu gledati. Možda će biti teško u početku jer će deca negodovati, ali isplatiće se na duže staze jer neće doći do ozbiljnijih problema kod dece.
Ali koliko je previše?
Savremena tehnologija je sastavni deo života, ali treba da se koristi pametno. Ne može se reći koliko je vremena dozvoljeno. Vreme provedeno ispred ekrana zavisi, kako smo rekli, od toga koji je sadržaj u pitanju i da li roditelji koriste te situacije za interakciju sa detetom. Ono što znamo je da danas zbog svega toga imamo sve više dece koja imaju poremećaj ponašanja, odsustvo govora i komunikacije, imamo decu koja ne mogu da pojedu obrok bez mobilnog telefona, decu koja više vremena provedu ispred ekrana nego što je vreme koje je potrebno za spavanje, igranje, učenje, jelo, interakciju sa ljudima.
Saveti za kvalitetno provođenje vremena ispred ekrana
Citirajući našeg mentora i saradnika Centra, dečjeg psihijatra prof. dr Svetomira Bojanina, možemo reći da i za ovu temu važe opšta pravila koja se odnose na vaspitanje dece: ništa ni previše, ni premalo već sa razumnom merom, roditelj je uzor za ponašanje dece, postavite granice, razgovarajte sa detetom i zajedno provodite vreme… Znači, deci ne treba potpuno zabraniti da budu ispred ekrana ali treba se držati sledećih preporuka:
– Dok je dete ispred ekrana obavezno budite pored njega i stvarajte interakciju. Na primer komentarišite ono što zajedno gledate, postavljajte pitanja, odgovarajte…
– Pre nego što dozvolite detetu da koristi neku aplikaciju, video igru ili crtani film prvo se vi upoznajte sa tim sadržajem. Problem je u tome što postoji na hiljade aplikacija i igrica koje se predstavljaju kao edukativne, a u stvari to nisu.
– Nije dovoljno detetu samo „ukinuti“ vreme ispred ekrana. Potrebno je detetu ponuditi strukturisano slobodno vreme i organizovati različite aktivnosti. Takođe, nestrukturisano slobodno vreme je isto važno jer doprinosi razvoju mašte i kreativnosti. To je ono slobodno vreme kada dete ne zna šta će da radi, kada mu je dosadno i onda se samostalno snađe i zaigra se. To je neophodno, a deca koja su stalno ispred ekrana propuštaju ove dragoceno vreme. Od roditelja čujemo da deci ponude telefon ili tablet kada treba da jedu ili pred odlazak na spavanje. To je ustvari najštetnije jer su ovo prilike kada su roditelji i deca zajedno, vreme kada treba da komuniciraju i da ostvare interakciju.
– Obezbedite deci vreme za sportske aktivnosti i slobodnu igru sa vršnjacima.
– Za vreme ručka isključite sve ekrane i ne javljajte se na telefon ako nije neophodno. Dok deca uče i čitaju ili se igraju potrebno je isključiti sve ekrane.
– U dečijim sobama ne treba da budu televizori i računari. Televizori i računari treba da stoje na mestu kao što je dnevna soba gde ćete uvek imati uvid u ono što deca gledaju.
– Naučite dete kako da bude bezbedno na internetu i kako da odgovorno koristi društvene mreže.
Preporuka
Imajući sve ovo u vidu preporučili bismo roditeljima da od samog rođenja deteta vode računa o načinu na koji dete provodi svoje (slobodno) vreme. Ukoliko je već došlo do prekomerne upotrebe tehnologije ili do odstupanja u razvoju, neophodno je da roditelji potraže stručnu podršku. Uz adekvatan tretman problemi ove vrste se mogu uspešno rešiti. Čekanjem se problem neće rešiti sam od sebe.
Autori: dr Stevan Nestorov, dr Violeta Nestorov, Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov