Lov na zle nastavnike

maj 12, 2019

U nastavku je priča iz komšiluka nastavnice Tamare Šoić o tome na koji način sistem ruši autoritet nastavnika.

Nisam mislila da pišem o dolasku više savetnice, One-Čije-Se-Ime-Ne-Sme-izgovoriti, ali smatram sebičnim i neodgovornim ne podeliti s vama te bisere izgovorene u petak, 10. maja 2019.

Bio je to razgovor dug 40 minuta.

Dolazak je bio zlonameran.

To sada sa sigurnošću mogu da tvrdim.

Naime, petnaestogodišnjacima koji su pobegli sa sedam časova i otišli na plažu da piju, razredna je u saradnji s roditeljima opravdala svih sedam časova.

Po povratku u školu, grupu odbeglih buntovnika, izrešetala sam i dala im negativnu ocenu.

Marinkovićev Prah.

Tačno ono gradivo koje smo radili dok su si oni mešali bambus.

I onda se našla anonimna majka, složila anonimnu prijavu (zar neka druga uopšte postoji?) poslala na sve bitne adrese Ministarstva, Agencije i ne znam koga sve ne.

Pa je započeo lov na zle nastavnike.

Oh, ima tu još mnoštvo zakulisnih igara, ne vrednih spomena, poznatih svakom nastavniku koji je ikad kročio u neku prosečnu hrvatsku zbornicu.

Usledila je odmazda, ponižavanje, spektakularan dolazak u školu, informativni razgovori, ankete…

Pre toga u nekoliko je navrata najavljen plan dolaska savetnica pa otkazan.

Pa sam, potpuno iznervirana tražila izuzeće savetnica zbog bezobrazne i nekulturne komunikacije u mejlovima i da ne dužim, u petak smo se Ona-Čije-Se-Ime… i ja – suočile.

Bio je to neugodan razgovor.

Padale su teške reči… i da skratim priču, viša je savetnica imala samo jednu želju – da uđem u razred i IZVINIM SE učenicima koji su sedam časova proveli opijajući se na plaži, petnaestogodišnjacima čiji su roditelji blagoslovili to opijanje.

Ja treba da se izvinim!

Pitala sam je hoće li njena potreba za ponižavanjem i degradiranjem naše struke biti zadovoljena ako stavim salatu na glavu, napravim potpunu budalu od sebe i izvinim se deci koja su pobegla s nastave.

Upitala sam je, da li joj je palo na pamet u šta će se pretvoriti ta deca do mature i kako ćemo, izvinjavajući im se zbog njihovog brljanja, stvoriti problematičnu decu koja će već sutra postati problem roditelju, razrednom, školi i sistemu.

A ona je na sve to rekla da sam paranoična!

Jesam!

Paranoična sam.

Silno me užasavaju takvi likovi poput nje duboko infiltrirani u sistem.

Tu su s razlogom. Tu su da dobru decu zanemare, a lošu pretvore u još gore.

Paranoična sam i mislim da sve to nije slučajno.

Paranoična sam jer mislim da baš niko ne može biti toliko glup i slep i ne videti probleme koji nas sigurno dovlače do one crte s koje nema povratka do one crte na kojoj će zadnji alat koji imamo, a to je naše dostojanstvo i znanje – na najgrublji mogući način biti istrgnuto iz naših ruku.

Neću se izviniti nikome.

Ne pada mi na pamet.

A ako se netko treba ispričati, onda ste to vi, gospodo savetnici, koji probleme rešavate iz neke kancelarije bez prozora, iz koje ne vidite čak ni školsko igralište, a kamoli decu.

Vi ste ništa drugo do projektanti ovog sistema straha i sramote.

Hoćete izvinjenje?

Pa krenite da se izvinjavate.

Samo ne znam odakle da počnete?

Autor: Tamara Šoić

Izvor: Nastavnici.org

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama