Kонференцији “Будућност образовања у Србији: од идеје до промене” у организацији Зелено-левог фронта присуствовало је око 150 родитеља, наставника и ђака, а говориле су многи стручњаци за област образовања и дечјег развоја.
Међу панелистима нашао се и Лука Бабић, ког памтимо по борби против брзоплетог и непланског увођења државне матуре и оснивању удружења „И ми се питамо“. Лука је завршио ООШ „Владислав Рибникар“, као ђак генерације, био изузетан ђак Треће београдске гимназије, а ове године уписао је Правни факултет у Београду. Два пута је учествовао на Европском такмичењу у географији, са ког је други пут донео сребрну медаљу.
Ево шта каже Лука о образовном систему, оваквом какав јесте данас:
„Спремају нас за квизове. Часови се некад претварају у припреме за Слагалицу, Потеру и остале квизове, а неки контекст и шира слика нам се не даје. Моја сестра живи у Мериленду и док ја знам како се црта и која је формула аспарагинске киселине, она не зна. Али сматрам да њој због тога ништа не фали. Ја знам да је Манојло I Комнин дошао 1143. године нове ере на власт. И шта сад? Ја не знам која је уопште ту политичка ситуација била, ја немам контекст тога уопште. Знам годину, знам шта се десило и то је то. Док код њих то није тако. Она не зна да нацрта аспарагинску киселину и ја њој на томе завидим, пошто ја с тим знањем не знам ништа да урадим у животу.“ – казао је Лука бабић.
Објаснио је, затим, да је управо због тога градиво тешко – јер се уче подаци, али без конкретног контекста.
„Да се ђацима даје контекст, било би у реду учити све те податке, али ако их повезујемо на часовима.“ – истакао је Лука, студент Правног факултета у Београду.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
А кад ја покушавам на часу да их мотивишем да ми опишу политичку ситуацију, да нађу у уџбенику, да ми прочитају, они вичу да их смара, да им је једноставније да набубају. Ипак, нећу одустати од својих циљева, јер ни не треба да знају тачно кад је Манојло Комнин владао, али покушавам да научим децу зашто је битан.