„…мало и обично, и половно, јер тако расту најбоља деца!”

јун 28, 2016

Замисли да у сред трудноће добијеш отказ, замисли да рађаш сина који због компликација мора да се храни куповном храном, замисли да твој добри млади муж ради и по две смене да би се некако изборио са насталом ситуацијом, и замисли да твој син, хвала Богу, расте и лепо напредује, и замисли да бебица напуни годину ипо, и да немаш шта да му обучеш. И да не можеш да му купиш панталонице, број веће. Ни ципелице. Ни мајицу. И да не можеш да му купиш било каква кишобран колица. И замисли да те очај натера да напишеш једно мало писмо једној јавној личности, и питаш је да ли има некога ко има бебу која је прерасла оделца за годину ипо дана, и ципелице? И да ли имаш некога чије дете више не мора да се вози колицима? И замисли да то урадиш тако дискретно, и са толико поноса?
Јуче сам добила такво писамце.
И, могла сам да замислим како се осећа та млада мајка док мени, коју не познаје, пише то писамце.
Одмах сам јој одговорила да ћу видети и да ћу јој јавити, ако нешто сазнам. Уосталом, моји пријатељи имају децу која су одавно прерасла тај узраст. Неколико минута касније, написала сам јој нову поруку: „Шта још треба осим одеће и колица?“
А она ми је одговорила:
„Расплакали сте ме. Ово ме ни свекрва није питала“.
И уместо да се као и обично расплачем на овакву причу, урадила сам нешто необично.
Отворила сам компјутер.
Та млада жена не зна да ја пишем овај текст; напољу пљушти киша, и спрема се олуја, а ја се ипак радујем јер знам да ће се јавити они који држе нека колица у подруму, и који у кесама у дну плакара држе сложене и прерасле ствари својих синова, и да има оних који ће пожелети да поносној мајци која је остала без посла, пошаљу коју теглицу кашице за бебу, или пакет пелена, или нешто слично, мало и обично, и половно, јер тако расту најбоља деца, јер смо тако подизали нашу децу, јер смо тако и ми расли. У половним мајицама и панталоницама.
Смешкам се, јер смо увек били једни према другима најбољи, кад је било најтеже.
И знам да ћемо се већ данас сви које је дотакла ова обична, свакодневна прича, осећати боље ако замислимо да се та мала, наша породица, прекосутра радује.
Узгред, написала је на крају: „Бог вас благословио“.
Мислим, да се то односи на све нас.
ПС. Сви који желе нешто да дају овој мами и њеној беби, нека пишу мени
Извор: AllMe

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


9 коментара на "„…мало и обично, и половно, јер тако расту најбоља деца!”

  1. Sandra каже:

    Imam koju stvar viska za bebe, kome da se javim?:)

    1. Natasa каже:

      Imam i ja za decaka ali za uzrast 4. godine. Ako majka zeli rado bih poslala…

  2. Dragana каже:

    Imam kolica, pogodna za vece dete.Pozdrav

  3. Tatjana каже:

    Vecinu stvari sam podelila, kod nas u kraju, stvari idu sa koleno na koleno..Ali svakako je ostalo nesto, mozete li mi reci kako i gde da vas kontaktiram, kao i da li su potrebne i igracke?

  4. Milena каже:

    Tekst je od prosle godine! Da li ovoj majci sada treba nesto ili samo nemate svezih tekstova?!

  5. Bojana каже:

    Migla bih da pomodnem. Molim Vas da mi date neki kontakt da posaljem. Hvala!

  6. Ivana каже:

    Na koju adresu mozemo slati stvari?

  7. Анка каже:

    Да ли је дечак или девојчица и који узраст?

  8. Branislava каже:

    Imam i ja decaka od 2 godine imam njegovih mali stvari rado bi dala.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама