Odgovor učiteljice roditeljima koji ne žele onlajn nastavu

25 jula, 2020

Učiteljica iz Zrenjanina i autorka bloga Dnevnik jedne učiteljice, Ivana Bošnjak Bošnjak, uputila je kritiku roditeljima koji se oštro protive onlajn nastavi. Njen tekst naišao je na odobravanje ogromnog dela prosvetne zajednice, a mi ga prenosimo u celosti:

„Roditelji neće onlajn nastavu“, bruji po svim medijima!

Čuj, roditelji neće!

Šta će roditeljima nastava?

Za njih nije ni organizovana, ni osmišljena, nego za decu.

Foto: Canva

Predlozi tih istih roditelja su da deca „u manjim grupama“ budu u učionici.

U kojim manjim grupama? Kao, danas idu Pera, Mika i Žika, a sutra Mara, Sara i Lena?

Danas učim Peru, Miku i Žiku, dok ostali rade kod kuće, a sutra Maru, Saru i Lenu, u sredu Đoku, Zokija i Uglješu?  Šta rade ostali đaci kod kuće, dok su „manje grupe“ u školi?

Peticiju potpisalo 1200 roditelja! Eheej, 1200?! Duplo više ih je samo u mojoj školi, a mediji bruje o „roditeljima koji neće…“

Kad 100 000 prosvetnih radnika nešto hoće ili neće, tih istih medija nema kao turista na moru tokom pandemije!

Neki od tih roditelja drže malim Kinezima engleski onlajn. To je u redu. Mali Kinezi mogu da uče onlajn. Mali Srbi ne mogu.

Mali Kinezi moraju da imaju kompjutere ili net, da bi veliki Srbi mogli da zarade.

Roditelji plaćaju deci časove baleta, tenisa, fudbala, stranog jezika… ali ne žele da im obezbede kvalitetan kompjuter i internet. To čekaju od države.

Pandemija je izmišljena u Srbiji, i to samo da prosvetni radnici ne bi išli na posao!

Da bi namerno ostavili decu roditeljima!

O čemu se radi? Iskreno, ne razumem, ni roditelje, ni medije.

Zamislite 1200 turista koji pišu peticiju da žele letovanje u Grčkoj i da zahtevaju da im država obezbedi to, jer su navikli da letuju!

Zamislite 1200 ljubitelja bioskopa koji traže da bioskopi rade!

1200 mladenaca koji ne mogu da naprave svadbu sa po 300 gostiju.

Da li bi mediji objavili takve peticije?!

Ivana Bošnjak Bošnjak

Nego je prosveta zanimljiva ako se na bilo koji način pljuje po njoj.

Hoće li nekad neko biti svestan da naše želje nisu isto što i naše mogućnosti?

Za neupućene, a izgleda da je bar 1200 roditelja neupućeno:

Korona je trenutno prva vest i najveći problem svuda u svetu. Sve zemlje se pripremaju za početak školske godine, i niko za sad ne zna tačno kako će to izgledati.

Ne rade pozorišta. Ne rade bioskopi. Nema turista u Veneciji. I ne samo u Veneciji, verujte mi!

Verujem da roditeljima nije lako. Pribojavaju se da će njihovo neznanje korišćenja interneta uticati na uspeh dece.

Verujte, svako od nas se nada da će ovo uskoro proći i da će se sve vratiti „na staro“.

Ali, niko U SVETU još uvek ne zna da li će se i kad to dogoditi.

A što se prosvetnih radnika tiče, zar mislite da mi želimo onlajn nastavu?

Zar neko zaista misli da mi želimo da između 12 i 18 sati dnevno zadajemo zadatke, pregledamo zadatke, komuniciramo sa đacima preko računarske opreme koju imamo jer smo je za svoj novac nabavili?

Zar zaista neko misli da mi ne bismo želeli da smo sa svojih 30 učenika u učionici i da smo svi zdravstveno bezbedni?

Ko god bio ministar prosvete, ne bih mu bila u koži 1. septembra.

Ni u jednoj zemlji.

Svuda će neko biti nezadovoljan.

Iskreno, smatram da će prosvetni radnici biti najnezadovoljniji.

Imamo decu, i njima treba da se posvetimo. Imamo đake s kojima nalazimo koznakakve načine da komuniciramo.

Imamo, valjda, neke svoje živote i neke svoje potrebe.

Ne želim onlajn nastavu. Želim da nastavna godina počne kao i sve prethodne. Želim da vidim svojih 28 đaka u učionici, svakog radnog dana! Želim da idem u Grčku na more, sutra. Želim da odem u pozorište večeras. Želim da mi članovi porodice ne ostanu bez posla usled pandemije.

A želim i da izgledam kao Monika Beluči, samo ne mogu da navatam 1200 ljudi da mi potpiše peticiju za to!

Elem, poruka medijima: Manite se histeričnih objava vezanih za prosvetu, pitajte nekad i našu struku šta mislimo.

I svi ćemo vam reći da želimo bolje uslove za rad i veće plate. I kvalitetniji sistem obrazovanja.

Ali, što se početka nastave tiče, nažalost, pita se gospođica Korona.

Ne mi. Ne ministar. Ne roditelji.

NE MEDIJI!

Srećna sam što roditelji mojih đaka nisu potpisnici ove peticije. A mnogima nije lako. Mnogi imaju jedan smartfon preko kojeg komuniciraju sa mnom. Mnogi imaju više dece i teško im je da usklade svoje obaveze i obaveze svoje dece. Ali razumeju da je situacija teška. Njima na njihovim poslovima. Nama, na našim poslovima. Deci.

Svi čekamo da jednog dana bude „normalno“.

No, šta će biti normalno, ne zavisi od nas.

Bilo bi dobro da to počnemo da razumevamo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


7 komentara na "Odgovor učiteljice roditeljima koji ne žele onlajn nastavu

  1. Katarina kaže:

    Možda sam pristrasna, jer mi je majka učiteljica….a možda su mi se smučili odlasci na roditeljski, tj. ono što tamo čujem od “kolega” roditelja….ali, valjda je svima jasno da nastavnici i roditelji udruženim snagama treba da se bore za dobrobit dece. Neizvesnost je prevelika, svuda. Živci su istanjeni…svima. A ima i roditelja koji su šokirani samo zato što nisu nikad bili u toku šta im deca uče i rade…. Valjda će bar sad početi da cene prosvetarsku profesiju, jer vide koliko je taj posao “lak”.
    Nikome nije lako, pa čak ni turistima u Srbiji. Svuda je sve zakrčeno, kao da je besplatno i niko ne vodi računa ni o sebi, ni o drugima. Uzgleda da smo takav narod, nažalost.
    A novinari pišu, jer od toga žive. Samo bi zaista morali prvo nešto da nauče ili bar da se informišu na pravom mestu. Srećno u novoj školskoj godini svima nama!

  2. Nikola kaže:

    Da li mislite da smo svi mi roditelji u stvari učitelji? Da smo obučavani da sami budemo učitelji svojoj deci? Ako to stvarno mislite onda nam treba svega 10 posto nastavnog kadra u zemlji koji će na polugodištu i na kraju godine da ispitaju djake i daju im ocene. Svi ostali iz Vaše struke nam onda nisu potrebni . Ako ja trebam da sa mojim detetom sedim ispred televizora svaki dan od 8 do 12 prepodne, pa onda da mu objašnjavam šta je trebalo da zapamti i nauči a onda od 12 do 16h da dobijam zadatke putem vibera od ucitelja/ice pa da ga opet kontrolišem da li ih je shvatio i uradio kako treba,kada da stignem da odem na MOJ POSAO i zaradim platu koja je manja od vaše ?Bolje je da se zamrzne školska godina i da svi đaci izgube po jednu godinu nego da napadate roditelje koji jedva krpe kraj sa krajem. Ili da otpuste 90 posto nastavnog kadra a mi ćemo da učimo decu kad dodjemo sa posla i vikendom pa neka polažu dva puta godišnje pred komisijom.
    Srdačan pozdrav

  3. Sanja Simić de Graf kaže:

    Veliko bravo za koleginicu! Toliko govora mržnje protiv prosvetnih radnika. Neki roditelji, zaista, treba da se zapitaju kakav primer daju svojoj deci rušeći autoritet nastavnika. Autoritet nastavnika će porušiti-kratkotrajno, ali svoj zauvek! Pitam se zar je toliko teško da shvate da ako je jednom njihovom detetu teško kako je tek nastavniku koji ima oko 100 radova da pregleda. Pišu peticije da se ne ide u školu, pa da se ide u školu. Govore o našim odmorima ne znajući da smo imali samo jedan odmor i to letnji raspust, naravno skraćen i isprekidan dopisima, seminarima, vebinarima i stresovima da li ćemo imati normu. Mi smo intelektualci sa završenim fakultetom a plata nam je kao da imamo srednju stručni spremu. Smetaju im naše plate. Njih mrzi da rade sa svojom decom a nas osuđuju što sa puno ljubavi, trpljenja njih zbog ljubavi prema deci za najbedniju platu radimo ovo. I neka im jednom neko već kaže da rad u školi je jedna trećina našeg rada! Mi ne ispijamo kafice na terasama kafića tokom radne nedelje nego pišemo planove za decu. A to što su se umorili u nastavi na daljinu sami su krivi JER JE TREBALO SAMO DA POŠALJU DEČJE RADOVE A NE DA RADE ZA DECU. Raditi za decu i raditi sa decom to su dve različite stvari. Sramota. Koliko samo govora mržnje, ali sve je to krenulo od medija i red je da se prosveta ujedini. I neka zapamte i ovo, ukoliko ovako nastave, i mi ćemo otići odavde pa neka uče sami svoju decu na blizinu ili na daljinu-kako im drago. Neki roditelji znaju isključivo da kritikuju a da daju konstruktivan predlog ne znaju. Mislim da neke roditelje koji su na društvenim mrežama izrekli uvrede na račun prosvete i ministarstva tipa uvrede časti i dostojanstva ličnosti treba pokrenuti tužbu pa da se nauče da nijedno ljudsko biće ne može biti ,,kreten”, ,,idiot” ili ,,debil” kako su nas čašćavali i kako je to u Zakonu verbalni delikt red bi bio da jednom plate, da se nauče kako se komunicira u civilizovanom svetu. Naravno, ovom prilikom želim da se zahvalim većini roditelja koja je u svemu ovome bila razumna i prihvatila ovaj zajednički teret kao jednu globalnu činjenicu. Sarađivati moramo, a roditelji su svesni da su prosvetni radnici uvek činili i uvek će činiti ako treba i dodatne milje jer mi smo to što jesmo iz ljubavi prema dece, sigurno ne zbog plate!

  4. Marijana T. kaže:

    BRVO!!!! SVAKA VAM CAST!!!! Uopste mi nije jasno ni kakvi su to roditelji koji misle da posalju svoje dete u skolu u ovakvoj situaciji… Ja prva svoje dete necu slati ukoliko se epidemioloska situacija ne smiri, a uspeh mislim da nije nesto o cemu treba da trenutno razmisljamo. Nek su nama deca ziva i zdrava pa bolje i celu godinu da idu on line nego da krenu pa da se razbole i sta onda… A biti roditelj nije lako, za nasu decu, njihovo zdravlje, srecu… moramo da se zrtvujemo i da se borimo… Pa i vi prosvetni radnici ste neciji roditelji, pa i vi imate skolarce… Pa zar je vama lako?…. Nikome nije lako i niko nam nije kriv… Prosto mi smo takva nacija ljudi da uvek trazimo krivca u nekome…

  5. sonjadjordjevic1985@gmail.com kaže:

    E Srbijo šta dočeka…
    Srami se kad ti ovakvi uče decu!
    Nije ni čudo što smo tu gde jesmo!

  6. Roditelj kaže:

    Poslednje sto je na listi (ako bih ga uopste i svrstala na listu razloga protiv on line nastave) je racunarska oprema! Verujem da je i kod ostalih roditelja tako! Zar stvarno mislite da je roditeljima to bitno? Zar niste pomislili da deca ne mogu da shvate on line to sto mogu u skoli,
    da roditelji nemaju svo vreme ovog sveta da sa njima prate i objasnjavaju (jer eto na nas korona nece pa mi moramo da radimo, to samo na prosvetu hoce),
    da unistavaju i vid i kicmu pred racunarima (jer ne zavrsavas se to samo sa ispracenom nastavom),
    da deca nemaju fizicke aktivnosti cime ugrozavaju zdravlje,
    da asocijalnost lose utice na razvoj i usvajanje osnovnih zivotnih vestina itd..
    Neeee, racunar je najveci problem! Pa, Vi samo o materijalnim stvarima mislite, a roditeljima su na poslednjem mestu!
    Ovaj Vas tekst, draga uciteljice, samo govori o Vama!
    To sto ste na kraju teksta spustili ton, ne menja stvar, jasno ste napali i optuzili roditelje…jos kazete “i mi imamo decu”
    Tuzna sam sto neko sa takvim stavom radi u prosveti, a sa druge strane, lakse mi je sto bar niste nasa uciteljica!

  7. Marija kaže:

    Da, u vecini zemalja deca ce jedne nedelje ici u skolu, a druge ne. Da, odeljenja se mogu podeliti, pa da u ucionici bude manje djaka. Da, program moze da se skrati. Ne, deca ne mogu da nauce matematiku i jezike tako sto im se kaze da procitaju lekciju i odgovore na pitanja i/ili urade zadatke. Ukoliko roditelji ne mogu da im pomognu, veliki broj dece nece razumeti gradivo. Online nastava podrazumeva kontakt sa nastavnicima ( viber, zoom…), a ne slanje zadataka i prezentacija deci na email. Vazno je da deca usvoje bar deo gradiva (koje je i inace preobimno), cemu bi odlasci u skolu bar svake druge nedelje sigurno doprineli.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama