Desetogodišnjak, sa drugarom, prilazi roditeljima posle škole i saopštava da je iz matematike dobio dva, ali mu je falio jedan bod do trojke. Bod do trojke pokušava da iskoristi kao amortizer informacije. U očima malo straha, malo tuge.
Roditelji, srećom razumni ljudi, spuštaju loptu i teraju strah iz dečjih očiju predočavajući prirodnu posledicu dvojke: „Nema veze, vežbaćeš više i popravićeš ocenu. Malo manje slobodnog vremena je najgore što će ti se desiti… nemoj da brineš”.
Međutim, u tom trenutku se u razgovor ubacuje drug: „Nije ti falio bod do trojke, rekla je da ti je poklonila dva”.
Dečak, trenutno sa titulom dvojkaša koja mu nikako ne prija, širi oči još više. Izdaja. Dvojka, a na dvojku – izdaja drugara.
„Nisi dobro čuo, falio mi bod do trojke”.
„Neeeee, rekla je da ti je poklonila dva”.
Muk.
Roditelji, svesni da je lekcija o drugarstvu iznad svake ocene prekidaju neprijatni splet izdaja – laž (svesni su da njihov dvojkaš pokušava lažima da se izvuče): „Deco, držite se zajedno. Ukoliko učiteljica smatra je da je detaljan opis dvojke bitan, pozvaće nas. Ukoliko mi smatramo da je od presudnog značaja jačina dvojke otići ćemo kod učiteljice… Ti, najbolji druže, svakako ne bi trebalo da o tome govoriš sada i ovde…”
Dugo su pričali o lojalnosti i drugarstvu sa svojim sinom tog dana, a dvojku niko nije spominjao. Samo su zadali po 10 zadataka za svaki naredni dan.
Biti iskren je važno, ali kako deca rastu drugarstvo i lojalnost su put do samopouzdanja, pripadanja, sigurnosti, stabilnosti…
Ćutati je zlato, ponekad.
Da li učite decu da budu dobri drugari i podrška? Da li ih učite šta sa tuđom dvojkom? Svi oni, bar do 18. godine puno greše, pored svih naših lekcija. I mi smo grešili.
Ali lekcije o propadanju i lojalnosti NE SMEMO propustiti. Same neće doći.
Autor: Snežana Golić, pedagog razvojnog centra Faktor