Na tekst naše saradnice Sanje Simić de Graf, gde govori o onlajn nastavi i svim obavezama koje imaju nastavnici kada rade na daljinu, reagovala je i jedna naša čitateljka.
Ona je iznela svoje iskustvo koje je drugačije, te stoga, kako se iz njenog komentara vidi, nastavom na daljinu nije bila zadovoljna. Kako se Zelena učionica trudi da bude potpuno nepristrasna u ovoj priči prebacivanja odgovornosti sa roditelja na nastavnike i obrnuto, njen komentar objavljujemo u celosti.
„Verujem da je ova sasvim ispravna i savesna nastavnica prenela lično iskustvo i jasno je da ne razume zbog čega su roditelji nezadovoljni ili su radili ono što su radili. A pazite sad…
Kome da se obrate roditelji i deca nižih razreda koja učitelja nisu čula ni videla od marta do juna meseca? I jedina komunikacija između učiteljice i roditelja je obuhvatala nekoliko redova mejla sa stranicama novih lekcija koje treba ‘same od sebe’ da se urade, prosleđivanje izbledelih kopija testova i prikupljanje domaćih zadataka koje su deca ‘studenti’ uradila ‘samostalno’?
Nikakve evaluacije niti mogućnosti da se izjasnimo o utiscima koji se tiču sprovođenja nastave nije bilo. A TV nastava je uglavnom obrađivala već poznat sadržaj. Ne sumnjam da je bilo svetlih primera, ali bilo je i veoma loših, zaista sramotnih. Niko ne želi da se zamera učitelju, da se žali. Biće učiteljica aktuelna još godinu, dve, a nema ni solidarnosti koja bi stvorila kritičnu masu da se roditelji pobune.
Ishod: roditelji saginju glavu i „troše“ svoje resurse na decu. Da li je to vreme ili novac manje je bitno. Zapravo je realnost da je te Gugl učionice i ostale ‘kreacije’ koje se pominju koristio onaj koji je to želeo. A onaj koji nije hteo prstom da mrdne osim da na jednoj A4 strani iskuca naslove lekcija i pošalje skenirane izbledele testove, prošao je jednako dobro kao i onaj prvi. Dakle, nije morao.
Zar vi zaista mislite da većina roditelja (slažem se da uvek ima svakakvih primera), umorna od svog posla i obaveza, nema drugih ideja kako da provede vreme sa decom pa sa radošću izigrava učitelja? Evo ja zaista ne želim ni da budem upućena u školske obaveze svog deteta. Ali mi obrazovni sistem koji je omogućio da niko uistinu ne kontroliše rad učitelja, to ne dozvoljava. Pitam se da li učitelji/nastavnici šalju nekome na uvid, ali kvantitativno i kvalitativno, šta su zaista ONI uradili tokom perioda onlajn nastave? I ovde ne mislim na neke statističke tabele i planove rada. Da li njihovi nadređeni to prosleđuju dalje? Na primer, volela bih da sam mogla da dobijem od učitelja pripremu za nastavne oblasti koje su mojoj deci bile teške. Bilo bi mi lakše da razumem kako da to nešto približim detetu. Da li su sve škole sprovele evaluaciju?
Čestitam na savesnom pristupu nastavnice koja je napisala tekst. Ali nemojte gledati samo svoju perspektivu i zaista pitajte roditelje. I eto inicijative. Da prvo počistite u sopstvenom dvorištu!
Dajte vi nama ideju kako da nateramo nezainteresovane učitelje/nastavnike/direktore da, za promenu, rade svoj posao. I onda se mi roditelji veoma rado nećemo mešati u vas.“