Mog sina u Petu niko nije „ugurao“.
Nema vezu, nema zaleđinu.
Ima mozak, ima srce, ima petlju.
Prošlog marta, kao osmak, nosio je donacije đacima Pete u blokadi. Razgovarao je sa njima za šta i zašto se bore. I vratio se drugačiji.
Rekao mi je: „Mama, ja ću u Petu. Sada sam uz njih, od septembra ću sa njima.“
Kao nekadašnji đak Prve gimnazije, priznajem da sam se potajno nadala Prvoj. Ali, mladost bira slobodu umesto poznatog, istinu umesto rutine. Često razgovaramo o slobodi izbora i odgovornosti koje ti izbori nose. Onim što sam čula od njega, ali i osetila, uspeo je da me uveri da zna o čemu pričamo i da je Peta upravo mesto gde želi da bude…
Od tada me ne napušta osećaj da smo i on i ja na pravom putu. Verujem da cilj svakog roditelja ne treba da bude taj da dete liči na njega, već da ga (ako je to moguće) i prevaziđe. A on to svakako, pokušava. Nadam se i trudim da u svemu dam svoj doprinos. Moj ponos je moj sin. I potvrda da ulaganje u vaspitanje i obrazovanje ima smisla. Moj “mali dvometraš”, moj lični Tom Sojer. On ne pristaje na tuđe karte i tako dobro tera po svom.
Kada su objavljeni rezultati upisa propraćeni grmljavinom zadovoljstva zbog njegove prve male pobede koja se čula tri ulice oko nas – tog dana sam znala – moje dete više nije dete. U zemlji u kojoj je istorijski svaki dan, on nikad neće biti zombirani posmatrač. On je slobodu osvojio odlukom da je brani uvek i svuda.
Imam malog-velikog čoveka koji je naučio da bira, spremnog da iza svog izbora stoji. On već sada zna da se samo znanjem i obrazovanjem može ostati svoj. Jer obrazovanje nije poslušnost, već sloboda. Večiti bunt protiv besmisla.
Danas ta i takva deca stoje ispred škole i ne pristaju da se sklone.
Ne zato što traže povlastice.
Već zato što ne pristaju na poniženje.
Bore se protiv bezvlašća, samovolje, politizacije i urušavanja školstva.
Jer Peta nije samo škola — to je simbol znanja, slobode i građanske hrabrosti. Peta je ideja. Trenutak u kojem shvatiš da nešto mora i može biti drugačije.
I zato im danas toliko smeta.
Od Pete su pokušali da naprave sociološki eksperiment.
Da testiraju koliko daleko mogu da potisnu razum. Koliko dugo će ćutanje trajati. Ali nisu računali na jedno – da još ima dece koja misle svojom glavom.
I njihova blokada nije haos.
To je odbrana dostojanstva.
U njihovim očima gori luča mikrokozma — tvrdoglava, žilava, nepokorna. Tanana, uporna, titrava svetlost koja prkosi svemu što pokušava da je ugasi.
Zato, ne okrećite glavu.
Ne ostavljajte ih same.
Đaci Pete danas su jedan od poslednjih bedema u urušenom i odavno klimavom sistemu u kojem nadsrešnica umesto da štiti – oduzima život. Đaci Pete su mali Prometeji koji su ukrali plamen da bi zapalili vatru svesti i savesti u vremenu kada mnogi biraju mrak.
Budimo im podrška, glas i ruka na ramenu dok svetlosti tog plamena još ima u ovom opasnom igrokazu gde jedna osoba lažima i represijom brani neodbranjivo.
A vi, bivši đaci Pete, gde ste?
Vaš brend su oni.
Oni, koji još veruju da se čast ne prodaje i da reč ima težinu.
Stanite uz njih.
Roditelji, ljudi, svi vi slobodni.
Jer deca Pete danas brane ono što smo mi zaboravili –
da znanje ima cenu, ali ne i kupca.
Ponosna na svaku “čvorugu majčinstva” – jedna majka prvaka Pete gimnazije