Хеј, мама, здраво. Како си? Мислим, како си заиста, онако искрено? Кажеш да си добро, али видим да ниси. И то је у реду. Нисам ни ја.
Истина је да не знам ниједну маму која је сасвим добро. Мислим да би ту фразу: „Добро сам.” требало потпуно избрисати из речника. Јер маме су већину свог времена толико много више и толико много мање од једног обичног „добро”. Мајчинство је синоним за екстремна осећања и расположења. Од сјаја до очаја. У једном тренутку осећате исцрпљеност и чини вам се да ћете се срушити од умора, а у следећем сте преплављени нежношћу и срећом због првог зуба, прве речи, првог написаног слова.
Таква екстремна осећања вас могу лако оборити. Чак и оне најбоље. Посебно ако не бринете о себи. А многе мајке за то немају времена, или бар тако мисле.
Знам, знам. Брига о себи звучи као још један посао на већ подугачкој листи обавеза коју имају маме. Како би то требало да бринете о себи кад имате једно, двоје или чак троје мале деце која се само на вас ослањају и од вас зависе?
Осећате се истрошено. Знам, јер сам се и ја тако осећала милион пута. Плакала сам беспомоћно у пола ноћи изнад бебиног кревеца, заједно с њом. Питала сам се где грешим јер, родитељство не би смело да буде толико тешко! Питала сам се колико ћу још моћи да издржим тај темпо…
Мајчинство је дивно и магично, али и напорно и тешко. Али шта кад осећате само онај тежак и напоран део, кад све оно дивно некако не успева да дође до изражаја? Тад је време за тајм-аут.
Али зашто ми је потребан тајм-аут? Па ја обожавам своју децу!, мислиш се ти у себи, док те преплављује осећај кривице. Ево у чему је тајна: мамина љубав је неограничена, али њена енергија и снага није. Љубав је мотор који је покреће, а енергија је гориво. Кад се гориво истроши, сва љубав на овом свету није довољна.
Можда вам се ово неће допасти, али да бисте вратили снагу и напунили батерије, неопходно је да на кратко оставите децу. Жао ми је, али тако је. Не можете сипати гориво у ауто док возите. Ако сте мислиле да својој деци чините услугу тиме што сте им на располагању у сваком тренутку, сваког дана – грешите.
Верујте ми кад вам кажем да је вашој деци потребно да напуните батерије, макар то значило да ће неко други на кратко бринути о њима. Њима не треба нервозна и истрошена мама, треба им мама која је пуна љубави, али и енергије. Треба им мама која је довољно била одвојена од њих да би могла да у потпуности ужива у сваком тренутку с њима.
Не мора то бити цео викенд. Не мора бити чак ни цео дан. Пар сати опуштања у куповини, на кафи са другарицама, у биоскопу, или шетњи, биће довољно да се осећате много боље. Узмите књигу, или телефон, или дневник који месецима нисте такли – шта год вам је потребно да бисте се осећали боље.
И немојте рећи да не постоји нико ко би вам помогао и причувао децу. Ако тата није ту, ту је бака, дека, добра комшиница или мама из паркића којој ћете ви помоћи кад јој се батерије испразне. Потражите је, сигурно једва чека да и сама пронађе неког ко ће јој помоћи кад је њој тешко… Нико вас неће разумети боље од ње.
Приредила: А. Ц.