Autorka je bloga „Od lutke do znanja” i akreditovanog seminara namenjenog učiteljima i vaspitačima. Autorka je udžbenika Svet oko nas 2 i Priroda i društvo 3 u izdanju IK „Freska”. Jedan je od autora i član žirija „Smotra lutka u školi – SLUŠ” u organizaciji Društva učitelja Beograda.
Dobitnik je nagrade Blic žene „Najuspešnije žene za 2018.” iz oblasti obrazovanja, kao i nagrade „Najbolji edukatori Srbije 2019”, koju dodeljuje Udruženje „Živojin Mišić”. Veliki je pobornik primene IKT u nastavi. I to je samo mali deo svega što je do sada postigla mlada učiteljica Marija Bastić, profesor razredne nastave i pedagoški savetnik u školi „Janko Veselinović“ u Beogradu.
Želeli smo da saznamo u čemu pronalazi inspiraciju za sve što radi, pa smo je upitali.
Marija, jasno je iz Vaše biografije zašto ste se našli u grupi najboljih edukatora. Ono što se ne može pročitati u biografiji jeste odgovor na pitanje – šta vas pokreće da ulažete tako veliki trud i koliko je bilo potrebno rada i odricanja da biste se našli među najboljim učiteljima?
Veliko je zadovoljstvo i čast biti nosilac titule najbolji nastavnik, jer su moj dosadašnji rad, pored stručne komisije, procenjivale kolege, najbolji edukatori prethodnih godina.
Kada volite svoj posao i uživate u njemu, nema odricanja. Posao učitelja je kreativan i dinamičan, što je blisko mom karakteru i temperamentu. Ako se postavi jasan cilj i nastava dobro organizuje, lako se ostvaruje interakcija sa učenicima, a to vas pokreće da budete još bolji.
Posao nastavnika nosi mnogo izazova i vrlo je dinamičan, iako spolja gledano tako možda ne izgleda. Kako izlazite na kraj sa izazovima svakodnevnog rada i šta Vam je najteži deo posla?
Posao nastavnika je svaki dan drugačiji. Nikada ne znate šta može da se desi u nekom trenutku. Moji đaci za mene kažu da sam njihova doktorka, čistačica, kuvarica, šnajderka, školska mama, zubarka… Svaki dan dolazim sa osmehom u školu i trudim se da iz nje izađem isto tako. Sa lutkom u rukama unosim pozitivna osećanja u svoju učionicu, jer lutka i igra stvaraju prijatnu atmosferu za rad.
Uspostavljanje discipline na času nije uvek jednostavan zadatak. Kako izlazite na kraj sa sukobima među decom i sa onim đacima koji pokušavaju da pomere granice?
Ponekad se pitam šta je to disciplina. Kod mene na časovima je često neki žamor. Dozvoljavam deci da sama istražuju i pronalaze rešenja za zadati zadatak. Kroz lutkarsko-dramske igre učenici su ravnopravni učesnici u nastavnom procesu, svi stvaraju.
Kada učenike zaposlite i motivišete, oni nemaju vremena za sukobe. Veoma je važno da se „izgradi dobar most” između učitelja i učenika, jer ako je taj most čvrst i stabilan, vrlo lako se prave stabilne veze unutar grupe, između učenika, a to dovodi do prijatne atmosfere za rad.
Motivacija je često problem. Istini za volju, nijednom prvaku nije lako da 45 minuta sedi i sluša ili piše. Kako motivišete svoje đake?
Trudim se da stalno primenjujem nešto novo i drugačije, osluškujući njihove potrebe i interesovanja.
Vaša učionica nije kao i svaka druga, a ni časovi nisu „obični”. Osim pravog malog lutkarskog pozorišta, vi imate i kućnog ljubimca. Kako izgleda jedan čas u učionici u kojoj živi i – papagaj?
Kada uđete u našu učionicu dočekaće vas 30 đaka i jedan papagaj koji zna da govori. Papagaj Papi je naš odeljenski ljubimac. Đaci o njemu brinu, hrane ga i pružaju ljubav, koju im on nesebično vraća. Papi je često aktivni učesnik na našim časovima. Na primer, kada đaci imaju zadatak da nauče pesmicu napamet, recitovaće onaj đak na koga Papi sleti. Možete li da zamislite da neko od njih ima tremu i da postoji neko ko u toj situaciji ne želi da nauči pesmicu?
Danas smo dobili još jednog člana naše odeljenske zajednice, a to je hrčak Hrle.
Na ovaj način razvijam empatiju kod učenika i ljubav prema svetu koji nas okružuje.
Šta, po Vašem mišljenju, čini dobrog nastavnika? I šta je to što učenici cene kod svojih učitelja?
Na prvom mestu, učitelj treba da bude dobar čovek. Da bi vam se vratila ljubav, treba da je i pružite. Smatram da je najvažniji nastavni materijal upravo nastavnik, jer mi neprestano stvaramo finu, nevidljivu mrežu koja formira i održava grupu sačinjenu od ljubavi, poštovanja i drugarstva.
Kažete da učite od starijih kolega kako da budete još bolji. Šta je najvažnija stvar kojoj su Vas iskusniji edukatori naučili?
Od svojih starijih kolega sam naučila da je za nastavnika veoma važno da se stalno usavršava i prati promene u obrazovanju. Pored toga veoma je važno da nastavnici međusobno sarađuju i podržavaju jedni druge.
Za kraj, kako vam je primena IKT pomogla da budete efikasniji i da li đaci radije uče uz nove tehnologije? Deca bi svakako trebalo da koriste i olovku i papir u svakodnevnom radu, pa kako naći najbolju meru?
Da bismo odgovorili na potrebe novih generacija, neophodna je upotreba IKT u nastavi. Naravno, olovka, papir i knjiga su nešto što je nezamenljivo za pravilan razvoj kognitivnih sposobnosti učenika. Informacione tehnologije ne treba da isključuju upotrebu papira i olovke, već treba da se međusobno dopunjuju – jedino tako se može naći najbolja mera.
Intervju vodila: A. Cvjetić