Montesori program je osnovala pedijatar Marija Montesori 1907. godine i ovaj program naglašava značaj i vezu između svih živih bića kao i potrebu da svaka osoba pronađe svoju ulogu, smisao i cilj postojanja u životu. Montesori program podstiče detetov osećaj nezavisnosti i edukatori uvek pitaju decu da li žele da probaju da reše određeni zadatak, da li im je potrebna pomoć u onome što rade ili misle da nisu spremni za to.
Montesori pedagogija smatra da dete od rođenja pa do svoje šeste godine ima “upijajući um” i da ova genijalna mogućnost mentalnog upijanja, omogućava deci da nauče maternji jezik, usavrše pokrete tela i usvoje određena pravila.
Još jedna bitna stvar koju je uočila Marija Motesori je da deca u svom razvoju ličnosti prolaze kroz određene osetljive periode života.
Ovi periodi u životu deteta su kada je dete određenim podsticajem iz svog okruženja, usvojilo nova znanja ili nove veštine, i mogu se primetiti kod sve dece u približno istom uzrastu. Suština je da su ti periodi idealno vreme za razvoj određene veštine ili sticanja određenog znanja kod deteta.
Dete uzrasta od tri do šest godina prolazi kroz proces pojave svesti i volje, i samim tim polako postaje samosvesno biće. Primenom Montesori filozofije i Montesori materijala (posebni didaktički materijali koje je razvila M.Montesori i koji se koriste u edukaciji) pružaju detetu mogućnosti za sakupljanjem novih znanja i da kontinuirano razvija svoju svest.
ČETIRI GLAVNE OBLASTI U PREDŠKOLSKOM PROGRAMU
1. Praktičan život: Deca uče kako da vezuju pertle na cipelama, kako da okače jaknu na čiviluk, spremaju sama sebi užinu i piće, odlaze u kupatilo bez ičije pomoći i ukoliko nešto prosipaju uče se da to za sobom i počiste
2. Učenje kroz korišćenje čula: Vežbe su napravljene tako da deca koriste svih pet čula kako bi sticala znanja iz okoline. Na primer dete uči o lišću koje opada tako što koristi čulo dodira kako bi osetilo koliko je lišće krto.
3. Jezik umetnosti: Deca se podstiču da se izraze verbalno i uče da prepoznaju i da prate određena slova. To čini osnovu za kasnije učenje čitanja i pisanja.
4. Matematika i geometrija: Deca uče o brojevima uz pomoć ruku korišćenjem posebnih Montesori materijala, i tako savladavaju sabiranje, množenje i druge matematičke operacije sa lakoćom i radošću.
Peta oblast koju ne treba zanemariti i kojoj se takođe posvećuje pažnja je učenje o muzici, umetnosti, životinjama, geografiji…
Sve oblasti koje se izučavaju su međusobno povezane. Igračke i didaktički materijali koji se koriste za učenje su postavljeni svugde po učionici, tako da dete kada uđe može da vidi šta je ponuđeno i da samo odabere zadatak – “rad” koji će rešavati prema sopstvenom interesovanju.
Za rešavanje zadatka koriste se knjige, slagalice, umetnički projekti….
Kada dete uspešno reši zadatak, ono svoj rad stavlja na policu i prelazi na rešavanje drugog problema.
Dnevni raspored predviđa igranje dece samostalno ili u grupama.
Većina edukatora radi sa decom jedan na jedan, ali najveći napredak je primećen kada deca rade međusobno. U Montesori školama, edukatori nisu jedini koji uče decu. Starija deca često pomažu mlađima učeći ih kako da savladaju pojedine veštine.
Izvor: zena.blic.rs