Možda ste već primetili da su baš svi nastavnici s kojima smo u sklopu rubrike Mi VAS pitamo do sada razgovarali, zapravo – nastavnice? Da žene u obrazovanju čine većinu, to smo već znali, a sada znamo i da su i te kako glasne i spremne da kažu ono što misle.
Bolje obrazovanje je svima nama cilj, a ova rubrika nastala je sa idejom da oni koji čine osnov tog sistema dobiju šansu da se i njihov glas čuje.
Ovog utorka razgovaramo s Marinom Raičević, nastavnicom engleskog jezika iz Bora.
Marina, šta je školi najpotrebnije da bi to bilo srećno mesto za nastavnike?
Nastavnici nisu naročito zahtevni. Ono što im je potrebno da bi svoj posao radili dobro i na radnom mestu se osećali prijatno je pre svega dobra atmosfera na času, dobri međuljudski odnosi među kolegama, dobra saradnja sa roditeljima, više razumevanja i tolerancije svih učesnika u vaspitno-obrazovnom procesu.
To, zapravo, znači da je važno da celo društvo bude usmereno ka zajedničkom cilju. Da svi zajedno radimo na tome da deca poštuju školu kao instituciju i nastavnika kao nekog ko im želi dobro. A na tom putu svaki pojedinac mora krenuti od sebe i u svom sistemu vrednosti obrazovanje postaviti na mesto koje mu i pripada. Ne treba posebno naglašavati da i to poštovanje mora ići u svim smerovima u odnosu nastavnik-učenik-roditelj.
A šta je deci potrebno da bi im škola postala srećno mesto?
Deca su u školi srećna onda kad su njihovi nastavnici i učitelji nasmejani, kad su spremni da ih saslušaju i kad za njih imaju strpljenja. Deci, takođe, treba manje domaćih zadataka i objektivnost prilikom ocenjivanja (isti aršini za svakoga).
Koje su to stvari koje vas u svakodnevnom radu sputavaju da svoj posao radite onako kako biste želeli?
Plan i program, zacrtani ciljevi i ishodi, raspored klupa u učionicama (jer svoju nemam). Po mom mišljenju, trebalo bi smanjiti preobimno nastavno gradivo. Osloboditi učenike memorisanja bespotrebnih činjenica. Naglasak staviti na kvalitet, a ne na kvantitet naučenog. Raspored klupa u učionici ne bi trebalo da liči na autobus. Odeljenje ne bi trebalo da ima više od 20 đaka. Kada nema previše dece u odeljenju, disciplina i pažnja na času je bolja i veća je šansa da se tako stvori bolja povezanost među učenicima. Naučiti decu da uče – u smislu da povezuju gradivo, da koriste razne tehnike ukoliko nešto mora da se memoriše – asocijacije, igru reči… Uvesti jedinstvene udžbenike na teritoriji cele zemlje i ukinuti monopol. Možda se ovo neće dopasti mnogim mojim kolegama, ali udžbenici nisu važniji od nastavnika i na svakom od nas je da kreiramo čas na što zanimljiviji način.
Učenici prvog i drugog razreda ne bi trebalo da imaju više od 4 časa dnevno, ili da jedan čas traje 30 minuta. Objediniti srodne predmete. Na primer geografiju i istoriju; fiziku i hemiju… Vratiti ono što je bilo provereno dobro u starom školskom sistemu i ne pristajati na nove reforme jer su nas dosadašnje (nedovoljno proverene) reforme, očigledno, ‘deformisale’.
Šta treba da se promeni da bi se školi vratila vaspitna funkcija, a nastavnicima integritet i dostojanstvo?
Na svakom času, makar vrlo kratko, ‘provući’ neku univerzalnu poruku, ispričati nešto i iz ličnog iskustva. Nastavnici srpskog i stranih jezika mogli bi to često da rade jer priroda predmeta koji predaju im to dozvoljava.
Ako tražimo poštovanje, trebalo bi, prvo, da ga sami pružimo deci. Integritet se stiče doslednošću – sklad između reči i dela. Dostojanstvo se gradi celog života i zahteva nepristajanje na bespogovornu poslušnost.
Kada bi neko Vas pitao, šta biste prvo promenili? Odmah, sutra.
Smanjila bih obim nastavnog gradiva. Ukinula bih časove verske nastave jer živimo u višenacionalnoj sekularnoj državi. U okviru građanskog vaspitanja uvela bih neke nastavne jedinice – bonton, očuvanje mentalnog zdravlja, istoriju umetnosti i religiju (u srednjim školama) i osnove opšteg obrazovanja.
A dugoročno? Kakva nam je reforma obrazovanja zapravo potrebna?
Iskreno, nama nije potrebna nova reforma. Trebalo bi ‘demontirati’ ceo sistem pa krenuti iz početka. Potrebna nam je škola kao srećno mesto, a za to je neophodno izbaciti sve što ne valja – a mnogo toga ne valja.
Gde nalazite sve one kojima zapravo i nije mesto u prosveti da o promenama u istoj govore?
Ako postoji trunčica objektivnosti onda se mora reći IZ MLAĐIH RAZREDA, A POSEBNO IZ PRVOG STRANI JEZICI MORAJU DA “LETE“.
ti o obrazovanju nemaš pojma
sa učenjem stranih jezika treba početi što ranije, po mogućstvu u obdaništu
objediniti istoriju i fiziku i školovati ljude koji znaju bonton… zanimljiv kocept. odličan za školovanje poslušnih domaćica. Samo, ko će biti lekar, a ko inženjer, to možda i nije pitanje. Jer kome trebaju lekari i inženjeri… Ili planiramo da ih uvezemo iz zemalja koje još uvek razlikuju funkciju škole od funkcije porodice. Naš školski program nije težak. Način na koji ga deca uče je neproduktivan. nema logičkog povezivanja i nema motivacije za sticanje znanja. Zbog toga je učenje tako naporno nekoj deci. Srećom, još uvek ima dece kojoj su ave školske obaveze lake.
deca su propterećena u školi, jer samo nekom padne na pamet da treba dodati neki novi predmet, a pri tom zadržati i sve stare… moja deca u 5. razredu već imaju po 7 časova, što u moje vreme nije postojalo. razmišljajući o tome, palo mi je na pamet nešto poput ove ideje o spajanju predmeta. ja bih fizičko i muzičko zamenio časovima folklora. idealan kardio trening, vežbaš koordinaciju pokreta, učiš o muzici i igri, neguje timski duh upoznavanje folklora i običaja različitih naroda i regiona, doprinosi boljem razumevanju između ljudi. nikad nisam čuo da neko ko se bavi folklorom, pravi probleme…
Da, smanjenje količine gradiva jeste neophodan uslov za izdavajanje onoga što je najbitnije, za razvijanje ljubavi za knjigu i učenje kod dece, njihovih individualnih interesovanja i stvaralaštva. Kao otac dva osnovca, koji pažljivo prati nastavni program, i kao univerzitetski profesor, sa Vama se u tom pogledu u potpunosti slažem. Međutim, veronauku nikako ne treba ponovo izbacivati iz škola, i to ne samo zato što bi nas to podelilo, već zbog suštine. S poštovanjem,
Lepo, zbori, ali zašto geografiju i istoriju i fiziku i hemiju, a ostaviti glasovne promene iz srpskog i razne druge stvari. Gradivo rasteretiti u velikom broju predmeta i ne vraćati se na staro, nego ići napred. Neko će ipak morati da bude lekar, a neko radiolog, a neko da nas uči da ne zaboravimo korene, a neko da nam pokaže svašta iz geografije.
Slažem se. Svakako ići u tom pravcu. Žena je rekla objediniti srodne predmete, a ne fiziku i istoriju. U mnogim zemljama se tako radi, povezuju se prirodni predmeti, rade eksperimenti, deca uče iz prakse.
Na sve to bih dodala da bi trebalo da postoji mnogo bolja psihološka kontrola ko se sve u prosveti zapošljava. Određeni profili ljudi uopšte nisu za rad sa decom i roditeljima. Nisu empatični, bukvalisti su i stvaraju lošu komunikaciju kako sa decom tako i sa kolegama. Onaj ko radi u školi mora da ima širinu, entuzijazam, da bude radoznao i otvoren za nove ideje.
„Treba da se uvede jedan predmet, i da u školu dolazi kad ko hoće. Ne treba ocene.“ Ovako može da razmišlja neko ko živi van ljudi i gde nema struje i vode a hrani se onim što nađe u okolini jer se ne kreće dalje od kruga prečnika od kilometra.
Određeni profili ljudi“, gospođo, u kojoj epohi živite?! Zar radite u školi?! Sramota!
koga vi sve pustate da ovde pise i objavljuje tekstove? Ova je iz pravog koncepta ranog kapitalizma, napraviti robote od dece koji ce sutra samo jednu stvar znati, ali samo jednu i naravno da glasa za onog ko sarenije predstavi sebe i ima kontrolu medija.
Vidite gospoja, vi i takvi kao vi su srusili nadstresnicu.
Godinama pričamo, i čini mi se svi se slažemo, smanjiti broj predmeta, rasteretiti programe, opremiti kabinete nastavnim sredstvima (ne samo opremati škole računarima), povećati plate … Ja bih dodao još i uvesti pored „brojčanog“ i opisno ocenjivanje. Dosadašnje reforme, čini mi se, išle su u suprotnom smeru.
ja bih engleski iz 2 razreda srednje škole i to jednom nedeljno jer se uči i bez nastavnika.
Drugo maternji jezik sa 4 na 2 časa nedeljno,matematika sa 4 na 3,fizika umesto od 6 razreda od 5 razreda po 3 časa nedeljno a u srednjoj 4 časa nedeljno a hemija od 6.
Drugi strani jezik isto tako iz druge srednje ako neko hoće.
Fizičko vaspitanje 2 puta nedeljno i to je to.
Ako neko iz engleskog određuje nama fizičarima kako treba da bufe školstvo onda pratite moj primer kao najbolji.
Ćao
Ne razumete osnovni koncept razvoja apstraktnog misljenja. Hteli biste da ucenik razume fiziku ali biste mu ukinuli maternji jezik i matematiku. Osakatili i usporili razvoj apstraktnog, kreativnog, logickog misljenja. Takav ucenik nece razumeti vasu fiziku. Širina je neophodna. Veronauka nije. Umetnost je neophodna. Gradjansko postoji u drugim predmetima.