Možda ste već primetili da su baš svi nastavnici s kojima smo u sklopu rubrike Mi VAS pitamo do sada razgovarali, zapravo – nastavnice? Da žene u obrazovanju čine većinu, to smo već znali, a sada znamo i da su i te kako glasne i spremne da kažu ono što misle.
Bolje obrazovanje je svima nama cilj, a ova rubrika nastala je sa idejom da oni koji čine osnov tog sistema dobiju šansu da se i njihov glas čuje.
Ovog utorka razgovaramo s Marinom Raičević, nastavnicom engleskog jezika iz Bora.
Marina, šta je školi najpotrebnije da bi to bilo srećno mesto za nastavnike?
Nastavnici nisu naročito zahtevni. Ono što im je potrebno da bi svoj posao radili dobro i na radnom mestu se osećali prijatno je pre svega dobra atmosfera na času, dobri međuljudski odnosi među kolegama, dobra saradnja sa roditeljima, više razumevanja i tolerancije svih učesnika u vaspitno-obrazovnom procesu.
To, zapravo, znači da je važno da celo društvo bude usmereno ka zajedničkom cilju. Da svi zajedno radimo na tome da deca poštuju školu kao instituciju i nastavnika kao nekog ko im želi dobro. A na tom putu svaki pojedinac mora krenuti od sebe i u svom sistemu vrednosti obrazovanje postaviti na mesto koje mu i pripada. Ne treba posebno naglašavati da i to poštovanje mora ići u svim smerovima u odnosu nastavnik-učenik-roditelj.
A šta je deci potrebno da bi im škola postala srećno mesto?
Deca su u školi srećna onda kad su njihovi nastavnici i učitelji nasmejani, kad su spremni da ih saslušaju i kad za njih imaju strpljenja. Deci, takođe, treba manje domaćih zadataka i objektivnost prilikom ocenjivanja (isti aršini za svakoga).
Koje su to stvari koje vas u svakodnevnom radu sputavaju da svoj posao radite onako kako biste želeli?
Plan i program, zacrtani ciljevi i ishodi, raspored klupa u učionicama (jer svoju nemam). Po mom mišljenju, trebalo bi smanjiti preobimno nastavno gradivo. Osloboditi učenike memorisanja bespotrebnih činjenica. Naglasak staviti na kvalitet, a ne na kvantitet naučenog. Raspored klupa u učionici ne bi trebalo da liči na autobus. Odeljenje ne bi trebalo da ima više od 20 đaka. Kada nema previše dece u odeljenju, disciplina i pažnja na času je bolja i veća je šansa da se tako stvori bolja povezanost među učenicima. Naučiti decu da uče – u smislu da povezuju gradivo, da koriste razne tehnike ukoliko nešto mora da se memoriše – asocijacije, igru reči… Uvesti jedinstvene udžbenike na teritoriji cele zemlje i ukinuti monopol. Možda se ovo neće dopasti mnogim mojim kolegama, ali udžbenici nisu važniji od nastavnika i na svakom od nas je da kreiramo čas na što zanimljiviji način.
Učenici prvog i drugog razreda ne bi trebalo da imaju više od 4 časa dnevno, ili da jedan čas traje 30 minuta. Objediniti srodne predmete. Na primer geografiju i istoriju; fiziku i hemiju… Vratiti ono što je bilo provereno dobro u starom školskom sistemu i ne pristajati na nove reforme jer su nas dosadašnje (nedovoljno proverene) reforme, očigledno, ‘deformisale’.
Šta treba da se promeni da bi se školi vratila vaspitna funkcija, a nastavnicima integritet i dostojanstvo?
Na svakom času, makar vrlo kratko, ‘provući’ neku univerzalnu poruku, ispričati nešto i iz ličnog iskustva. Nastavnici srpskog i stranih jezika mogli bi to često da rade jer priroda predmeta koji predaju im to dozvoljava.
Ako tražimo poštovanje, trebalo bi, prvo, da ga sami pružimo deci. Integritet se stiče doslednošću – sklad između reči i dela. Dostojanstvo se gradi celog života i zahteva nepristajanje na bespogovornu poslušnost.
Kada bi neko Vas pitao, šta biste prvo promenili? Odmah, sutra.
Smanjila bih obim nastavnog gradiva. Ukinula bih časove verske nastave jer živimo u višenacionalnoj sekularnoj državi. U okviru građanskog vaspitanja uvela bih neke nastavne jedinice – bonton, očuvanje mentalnog zdravlja, istoriju umetnosti i religiju (u srednjim školama) i osnove opšteg obrazovanja.
A dugoročno? Kakva nam je reforma obrazovanja zapravo potrebna?
Iskreno, nama nije potrebna nova reforma. Trebalo bi ‘demontirati’ ceo sistem pa krenuti iz početka. Potrebna nam je škola kao srećno mesto, a za to je neophodno izbaciti sve što ne valja – a mnogo toga ne valja.