Када дуго посматрате људе, људске реакције, све оно што говоре и чине, неретко видите а и чујете нешто сасвим супротно од онога што у првом моменту желе да кажу.
Рецимо човек који се нон-стоп труди да буде духовит као да се плаши тишине, и откривања да можда баш и није увек такав?
Или човек који непрекидно говори о свом поштењу, шта га толико пече и тера да се правда?
Или жена која сате и сате проводи пред огледалом, шта мислите колика је њена сумња у властити изглед?
Или интелектуалац који наводно све зна – где почиње и где се завршава његова очајничка потреба која га је натерала да се представља као да је попио сву памет овога света?
Или билдер, човек који има изражен сваки мишић на свом телу, и непрекидно говори о томе. Погледајте његове фотографије пре него што је кренуо манијакално да вежба, и све ће вам бити јасно.
Или људи који се хвалишу успесима са женама, шта мислите колике су тек размере њихове самоће?
Или власници дискотека и стадиона, колико само говоре о заштити и безбедности младих, док, у ствари, живи од њиховог опијања и лудирања?
Или уметници који све скривају под плаштом уметности а никада неће јавно да поставе питање личних фрустрација и мотива који су их довели ту где јесу?
Или људи који непрекидно причају о заштити паса, шта мислите какав је најчешће њихов однос према људима?
Или фанатични верник, чему толика осуда по свему живим када је бог, по његовој теорији, ионако свуда присутан, и у свему је?
Или бизнисмени, препуна су им уста општег добра, а да ли је ико икада постао бизнисмен због општег добра, или искључиво властитог интереса? (више…)