Све што нисте знали о пројекту државне матуре, а нисте смели да питате

јул 8, 2019

Сунђери & Креде
Борис Јашовић

Ових дана се у средњим школама деле брошуре под интригантним насловом ШТА ТРЕБА ДА ЗНАТЕ О МАТУРИ И ЗАВРШНОМ ИСПИТУ (ако сте наставник средње школе у Србији). Пошто и сам припадам поменутој категорији оних које нико ништа не пита (да употребим овај незванични индијански назив), заинтересовах се за садржину поменуте брошуре. А пошто сам непоправљиви читалац свега и свачега, и поред визуелне одбојности саме публикације која изгледом неодољиво подсећа на билтен политичке партије/странке, приступих помном ишчитавању. У даху што би се рекло, е да бих на концу читања готово остао без даха. Али кренимо редом.

Насловна (масна) страна брошуре открива човеку (поготово ако је овај наставник средње школе у Србији), топлу воду у виду информације да се ради о „пројекту унапређивања образовања кроз увођење завршних испита на крају средњег образовања“. Финансијер пројекта је (да не кажем страни инвеститор) Европска унија, док је извршилац радова Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Све ово је штампано ситним словима (запамтити ову напомену), док је крупним фонтом (на следећој, такође масној, страни) исписано да ће ГЕНЕРАЦИЈА УЧЕНИКА КОЈА ЈЕ СРЕДЊУ ШКОЛУ УПИСАЛА 2017. ГОДИНЕ ПРВА ПОЛАГАТИ ДРЖАВНУ МАТУРУ.
У пропаганди, а ово свакако јесте вид пропагандног материјала, крупна слова служе да одвуку пажњу читалаца/гледалаца од далеко битнијих ствари. Зато кренимо редом.

Централни део брошуре (исписан на обичном немасном папиру) заправо је класични информатор о матури и завршном испиту, важним новинама државне матуре, њеним кључним одликама и користима. О томе шта је обавезни а шта изборни део матуре, како ће изгледати полагање испита, односно како ће изгледати календар увођења државне матуре? И на концу, о најчешћим питањима и одговорима у вези са дотичном темом. Али већ прва тзв. важна новина државне матуре у вези са водећом одговорношћу државе у припреми и контроли матурског испита, намеће питање – па зар држава и до сада то није чинила? Ако није, онда као наставник и грађанин Србије постављам питање – а ко јесте? Ако јесте, онда постављам питање у чему је новина? Но, зато је следећа новина заиста новина пошто се односи на увођење изборног дела матуре (поред обавезног дела). Ипак, трећа важна новина (назначена у брошури) поново тера прст на слепоочницу. Истиче се наиме да ће садржај испита, време полагања и нарочито „критеријуми оцењивања бити исти за све ученике“! Добро, али уколико ова потоња констатација представља важну новину, онда то истовремено значи да Министарство просвете признаје да је све време толерисало јавашлук необјективног оцењивања и дискриминацију ученика на матурским испитима. И што је још горе, да ће такву праксу толерисати све до јуна 2021. године и премијерног извођења државне матуре по новим правилима из брошуре.

Сад, извините на дрској констатацији коју ћу изрећи, али и до сада су постојала утрвђена мерила правичног оцењивања! У чему је онда новина? Односно квака?

С друге стране, и раније су велику матуру у гимназијама чинили испити из три предмета – српског језика и књижевности, математике и предмета са листе општеобразовних предмета по сопственом избору ученика. Тако ће (према брошури) бити и убудуће – скупа са потоњом констатацијом која одише демократским духом слободе избора. Међутим, летимичан поглед на листу општеобразовних предмета у оквиру обавезног дела државне матуре открива крупну дискриминишућу новину – међу понуђеним предметима више нема социологије и филозофије. (Предмет устав и права грађана никада и није био у комбинацији пошто је очигледно потцењен значај анализе надлежности Народне скупштине, Владе, Председника државе или Јавног тужилаштва, на страну упоредна анализа уставности и законитости у теорији и пракси…, од стране будућих грађана ове земље са правом гласа).

Због чега је неко (и ко) одлучио да социологију и филозофију (општеобразовне предмете који шире духовне хоризонте ученика), избаци са списка обавезних матурских предмета? И да ли је претходно затражено мишљење струке? Да ли је вођена јавна расправа о садржају листе оштеобразовних предмета? Шта ради Социолошко друштво Србије? И где се деде, Сократа му племенитог, мудри глас филозофа?

Знајући да ништа не знам, листам брошуру у намери да се дочепам просветљујућег сазнања и свеколиких одговора на питања која се нижу („ко да су перле“), и притом се питам да ли је у одређивању листе општеобразовних предмета за обавезни матурски испит учествовало само Министарство просвете, науке и технолошког развоја или је консултован и Завод за унапређење образовања и васпитања? А што би било крајње логично јер је посреди државна матура којом би, по природи ствари, требало да се баве државне установе! И нарочито због тога што је једна од наведених кључних користи државне матуре (наведених у брошури) „унапређење квалитета целокупног средњошколског образовања и васпитања“! Међутим, требало је доћи до задње (масне) странице брошуре и прочитати ситним словима исписано (при дну) обавештење ко заправо стоји иза спровођења пројекта државне матуре? У питању је инострана консултанска компанија са свим преференцама мултинационалног играча. Након овог сазнања ситуација постаје јаснија. Завод за унапређење васпитања и образовања не стоји иза спровођења пројекта државне матуре (који се, гле чуда, и спроводи зарад унапређења васпитања и образовања), већ то чини приватна консултанска фирма. Имају ли Аристотел и Диркем било каквих шанси у таквој констелацији односа? А што се стручњака из поменуте компаније тиче, не треба сумњати да се ради о провереним техноменаџерима, што опет не значи да су у питању врсни педагози и хуманисти. Уосталом и министар просвете је увео правило да се директори школа понашају као менаџери приватних предузећа, а готово никако као просветни радници. (Запослени у приватним фирмама најбоље знају шта то у стварности значи?)

Било како било тек брисањем социологије и филозофије једним потезом техноменаџерске гумице (са списка општеобразовних предмета које ће ученици бирати у оквиру обавезног матурског испита), доводи се у питање „кључна корист“ државне матуре (са треће немасне стране брошуре) – а то је „већа уједначеност и праведност система образовања и васпитања“. Невоља је у томе што једнострано избацивања социологије и филозофије са списка обавезних матурских предмета никако не спада у категорију праведности (о некаквој уједначености, бар међу предметима, такође нема говора), а о дискриминацији наставника који предају социологију и филозофију тек треба дискутовати. „Забрањена је свака дискриминација…“ (Устав Републике Србије, члан 21).

И на крају, неколико неопходних питања упућених министру просвете: Ко стоји иза креирања листе општеобразовних предмета за обавезни део будуће државне матуре – Министарство просвете, науке и технолошког развоја или приватна консултанска компанија? Због чега о коначној листи ОБАВЕЗНИХ општеобразовних предмета није вођена јавна расправа? Под којим условима је баш ова (мултинационална) компанија добила одрешене руке у спровођењу пројекта државне матуре у Србији? Због чега, с тим у вези, није пружено некакво (било какво) објашњење у брошури? И какве везе техноменаџмент има са васпитањем и образовањем? Васпитање је „битан фактор и услов процеса очовечења и хуманизације друштва“, док је образовање „срж, једро и језгро целокупног процеса васпитања“. (Трнавац, Недељко, и Ђорђевић, Јован. 1998. Педагогија. Београд: Научна књига).

Само да на крају суштина целе ове приче не буде садржана у немању везе. То би било погубно и за васпитање и за образовање. А и за нас који се васпитањем и образовањем бавимо на стари, хуманистички начин за који ће техноменаџери без размишљања рећи да је прилично демодиран. Без размишљања.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Све што нисте знали о пројекту државне матуре, а нисте смели да питате"

  1. Vladan Božović каже:

    Auuuuuuuuuuu…..kakvo smeće.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама