Ako bismo za vaspitače morali da, pored ljubavi prema deci, odaberemo nešto po čemu su posebni, to bi svakako bila – kreativnost. Svako ko je jednom ušao u dečji vrtić zna koliko je tamo zatekao kreativnih radova koji su nastali praktično ni od čega. Za ovaj trud vaspitači ne traže posebnu nagradu. Dovoljni su izrazi oduševljenja na dečjim licima kad vide kako im izgleda soba posle ukrašavanja.
Svetlana Mihajlović je vaspitačica u OŠ „Skadarlija“ u Beogradu, gde radi sa decom u pripremnoj predškolskoj grupi, već punih 14 godina. I najbolji je dokaz da posao vaspitača izvor kreativnosti koja se može izroditi i u neke druge profesije.
Pre 6 godina sasvim slučajno je uplovila u slatki svet izrade figurica od fondana i dekorisanja torti. Prvu tortu napravila je ćerki za rođendan, a onda je počela da ih pravi i za decu iz komšiluka. Za vreme vanrednog stanja kada nije bilo proslava rođendana, fondan je zamenila glinom. Ta Svetlanina potreba za igrom i stvaranjem dovela je i do nastanka brenda Smartclay. To su personalizovani predmeti od gline, šolje, escajg, nakit…
Na naše pitanje kako je došla na ideju da napravi svoju prvu figuru od fondana, kaže da misli da ljudi počinju da stvaraju slučajno, igrom sudbine, iz radoznalosti ili posle nekog gubitka ili teških momenata.
„Tada to bude jedan od načina da se izbore sa teskobom i problemima, da promene fokus i usmere ga na kreativnost i rad. To je bio i moj način. Pre nekoliko godina, na predlog prijateljice sam napravila prve figurice od fondana, slatke gum paste koja je mene podsećala na plastelin. Posle figurica sam se osmelila da dekorišem tortu za ćerkin rođendan i tako je sve počelo.“ – kaže Svetlana.
Dodaje i da je vremenom ljubav prema ovom slatkom hobiju rasla. Istraživala je i usavršavala se, stekla i zvanje poslastičara. Završila je mnoge kurseve iz ove oblasti, učestvovala na humanitarnim manifestacijama, u TV emisijama. Za vreme izolacije, zbog koronavirusa, počela je da pravi personalizovane dekorativne šolje od gline.
Na pitanje da li misli da su ova dva posla kojima se bavi na neki način povezana, Svetlana kaže:
„Ljubav je njihov zajednički imenitelj, ljubav prema poslu i stvaranju. Kreativnost, mašta i snalažljivost su osobine koje krase svakog vaspitača. Ponekad nemamo na raspolaganju sav potreban materijal za neku aktivnost i rad, ali našim zalaganjem i maštom ipak uspemo da napravimo sredstva koja nam koriste u procesu rada. Sam proces stvaranja i razmišljanja, kako da se od nečega napravi nešto lepo i korisno je upravo ta spona između mog posla i hobija.“
Mislim da svako dete, kao i svaki odrastao pojedinac u sebi ima neki dar koji je potrebno istražiti i otkriti. Neko to otkrije rano, a neko, kao ja, u zrelim godinama. Poželjno je na ranom uzrastu kod dece podsticati maštu i kreativnost, ponuditi im raznovrsna sredstava i materijal. Stimulativna sredina je pogodno tlo za razvoj zdrave i kreativne ličnosti.
Svetlana kaže i da su drugari njene ćerke oduševljeni i pokazuju veliko interesovanje za sam proces stvaranja.
„Kada su u prilici da gledaju kako radim pitaju da li i oni mogu da učestvuju i probaju da nešto naprave, da koriste materijal i alat, pa se često naš dom pretvori u veselu likovnu radionicu.“ – priča nam ova kreativna vaspitačica.
Kao što decu rođaci koji navrate na kafu obavezno pitaju da li više vole mamu ili tatu, tako smo i mi Svetlanu morali da pitamo koji joj je od dva posla draži.
„Nadam se da će se još dugo moj posao i hobi preplitati, jer oboje čine neraskidivi deo moje ličnosti. Ali ako bi morala da biram uvek bih izabrala svoj primarni posao za koji sam se školovala. Posle 16 godina rada i dalje sa istim entuzijazmom, posvećenošću i ljubavlju radim sa decom. Hobi me opušta i obnavlja energiju koja mi je neophodna da se što mogu bolje posvetiti svom pozivu vaspitača.“