Снежана Марковић о ситуацији у просвети, штрајку, смањењу плата…

фебруар 17, 2015

О ситуацији у просвети, штрајку, смањењу плата, усавршавању и семинарима, екстерној контроли и новом закону разговарали смо са Снежаном Марковић, државним секретаром у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Професором математике, просветним радником, аутором више пројеката, радова и поглавља у уџбеницима о употреби информационих технологија у настави и о интернету.
З.У: Тренутна ситуација на релацији синдикати – просветни радници – министарство је веома затегнута, а Зелена учионица најчешће преноси ставове синдиката и просветних радника. Желели бисмо да чујемо и како цела ова ситуација изгледа из угла Министарства?10341830_10153139918123410_2099416319236642063_n
С.М: У медијима је углавном присутна подела „угао синдиката“ и „угао министарства“- а то је антагонизам који постоји само ако се посматра аспект  „повећати или смањити плату“ и то кроз сасвим упрошћене, „црно-беле“ наочаре. Питање расподеле плата је само један од многих сегмената рада Министарства, али са врло уским маневарским простором – имамо задати финансијски оквир, мноштво обавеза које се морају испунити и мноштво важећих прописа који се не могу преко ноћи променити. Уз сву креативност која се може уложити и прерасподелу тога што имамо, да би се ишта суштински променило потребно је променити велики број закона и подзаконских аката, а све што се планира  у буџетском смислу мора да се испланира на бази важеће регулативе током новембра и децембра за читаву следећу годину. Кад томе додамо и нашу специфичност да планове везујемо за школску годину (a финансијска планирања су везана за календарску годину), онда је јасно зашто се ништа не може променити брзо. Додатну препреку представља недостатак информационог система због чега имамо хроничан недостатак валидних података на основу којих би доносили одлуке засноване на чињеницама а не на субјективним проценама.
З.У: На место државног секретара просвете сте дошли у тешком, неки би рекли и незахвалном тренутку, када се просветним радницима плате смањују, уместо да се повећавају. Колико је ваша позиција у овом тренутку захтевна и шта вам је најтеже у послу који обављате?
С.М: Нисам се раније бавила политиком. Прихватила сам посао свесна да то значи много рада, учења, одговорности, изложеност јавности. Веома је захтевно, ако сте математичар и информатичар, оријентисан на праксу и рад са децом, да уђете у сву ту разноврсну проблематику – правну, финансијску, политичку. Лично, кад ми је нешто тешко, не волим да се жалим већ да решавам проблем, али, пошто сте ме већ питали, признаћу –  у првом моменту ми је било најтеже кад сам, буквално као „приправник“ дошла у ситуацију да организујем рад и задајем посао људима који се тим послом баве професионално годинама. Затим, тешко је донети одлуку ако знате колико могу да буду далекосежне последице те одлуке, поготово у нашој ситуацији када немамо информациони систем па самим тим ни поуздане податке на којима можемо да заснивамо одлуке. Најтеже од свега ми је, међутим, кад видим невољу и неправду у којој не могу да помогнем. Колико год обимни, закони и правилници увек „испусте“ неки посебан случај где је очигледно и логично једно решење а закон то не признаје – без обзира на то да ли је у питању нечија стручна спрема, промена посла, стипендија, помоћ запосленом. А ми не можемо да помогнемо јер закон није предвидео баш „тај случај“. Тешко ми је и кад као представник Министарства одем у неку школу и видим у каквом су стању зграда, двориште, учила, а ми, иако би то звучало логично, немамо ни правни основ ни финансијска средства да тим школама помогнемо. Та немогућност, немоћ, да поправимо нешто што је очигледно „поправљиво“, само зато што немамо инструмент којим би то урадили, ми најтеже пада.
З.У: Да ли нам можете изнети свој став о смањењу плата просветним радницима? Не став државног секретара, већ неког ко је годинама у просвети.
С.М: Не годинама већ од рођења – родитељи су ми просветни радници тако да јако добро разумем  живот школе. Људи који су кроз школу прошли само као ученици то тешко могу да разумеју. И пре него што сам била ђак, уз мајку, гимназијску професорку физике (тада је важила терминологија учитељ-наставник-професор) и оца географа, директора основне школе, у кући се увек много разговарало о школи. Школе сам познавала „од подрума до тавана“.  Свакако, не могу да раздвојим став просветарског детета, ученика и наставника од садашење улоге државног секретара у просвети, већ само да кажем свој, потпуно лични став. Не знам како се то десило да је, већ дуги низ година, образовање постало трошак а не инвестиција и како се то десило да струка која има највећи проценат високо-школованог кадра има тако ниске плате које се годинама нису повећавале. То свакако није добро а одговорност сносимо сви – неко мање неко више.  Плате су смањене свима – можемо да дискутујемо о томе да ли је требало линеарно или не и колико, о томе ко има право да одлучи којој струци треба више или мање одузети. Међутим, оно што сматрам дубоко погрешним већ деценијама при одређивању плата у просвети је „уравниловка“.  Од оних који раде и много више него предвиђених 40 сати недељно, преко савесних и коректних који раде таман толико колико је превиђено до, на жалост, али морамо признати и оних који раде много мање (и лошије) него што треба, сви имају исту плату која се разликује само по годинама стажа што није уопште гаранција квалитета. Плате јесу мале, несразмерне у односу на одговорност, важност, стручност и улогу наставника у животу сваког младог човека, али у односу на финансијску ситуацију у земљи, презадуженост која се стварала деценијама, стање у привреди, по свој прилици не постоје могућности за више.
З.У: Знамо да сте учествовали у преговорима са синдикатима, који веома тешко иду. Шта бисте могли да кажете о досадашњим преговорима и можете ли да дате било какве прогнозе?
С.М: Нисам учествовала у преговорима са синдикатима ако мислите на преговоре о ПКУ. Одржан је велики број тих састанака. Ја сам само у два наврата присуствовала  –  на почетку првог састанка о ПКУ и у делу једног на којем сам указала на неопходност усклађивања ПКУ са важећим ЗОСОВ-ом а не са пројекцијом будућег Закона. То је премало да бих могла да кажем нешто више о тим преговорима и прогнозама. Међутим, у раду радне групе која је радила на уобличавању предлога измена ЗОСОВ-а било је представника четири репрезентативна синдиката и ту је атомсфера била веома радна, конструктивна и пријатељска. Неретко се дешавало чак да се неки представници министарства боље усагласе са представницима синдиката него међусобно. Људи који су учествовали у тој радној групи су били врло сараднички расположени тако да сам увек бивала затечена непријатељским изјавама и текстовима у медијима који ми се нису уклапали у слику коју сам стекла непосредно. Није ми јасно шта се то деси након завршетка састанка…
З.У: Сидикати су изјавили да су приликом састанка за потписивање ПКУ били уцењени прекидом штрајка. Како то објашњавате?
С.М: Реч „уцена“ је прилично тешка. Ја ту изјаву нисам чула ни прочитала (што не значи да није изречена, само ми је можда промакла). Ако и јесте изречена онда бисмо слично, али у супротном смеру,  могли да протумачимо и атмосферу у којој је рађено и на ЗОСОВ-у, па ситуацију са незакључивањем оцена…
З.У: Вероватно сте упознати с тим шта већина радника мисли о семинарима које мора да похађа. Појавила се вест у медијима да ће семинари бити укинути. Да ли је то тачно?
С.М: Не знам шта већина просветних радника мисли о семинарима нити то ико заиста зна. До сада није спроведено ниједно непристрасно истраживање на ту тему. Не знам одакле икоме идеја да ће стручно усавршавање запослених у просвети бити укинуто. То је потпуни апсурд – да неко чија је животна мисија учење и подучавање не треба и сам да учи!?! Не могу да замислим да иједан савестан наставник заврши факултет и наредних 35 година само ради наставнички посао увек на исти начин са истим сазнањима –  наведите ми бар један наставни предмет у којем је то могуће! Ако мислите на текст из „Курира“ који сте недавно пренели и на „Зеленој“ ту већ можемо подоста да полемишемо, ако је уопште потребно (погрешна (зло)намерна или само неука интерпретација нестручној јавности како неко некога приморава да плати „обавезан“ скупи семинар чији предавачи износе врло дискутабилне ставове). Оно што је тачно у вези са евентуалним променама у домену стручног усавршавања је да ЗУОВ тренутно ради на предлозима измена Правилника али тај предлог још није стигао до Министарства па не могу да се изјасним по том питању.
10422366_10153140843063410_4940652035261568727_n
Вратила бих се, међутим, на већ више пута поменути феномен да лоше вести и критике, основане или не, лако нађу пут до јавности док позитивни примери, прикази успешних колектива и појединаца нису занимљиви… Верујем да ће и овај текст више мотивисати на коментарисање критичаре него оне који су сагласни са ставовима које износим.  Како немамо ни информациони систем ни валидно истраживање на ту тему, могу да говорим само на основу искуства које имам из школе у којој сам радила и са семинара у којима сам учествовала као аутор, реализатор или полазник. Има наставника који немају ни сат „званичног“ стручног усавршавања, има оних који настоје да „сакупе“ толико колико им треба да задовоље форму, али, неки би се изненадили колико има оних који су „сакупили“ много више од обавезног броја сати и још више разних што домаћих што страних обука и конференција које уопште нису „акредитоване“ и, што је најлепше, у томе истински уживају…
Слажем се да садашњи систем одобравања програма стручног усавршавања није добар, пре свега у самом поступку акредитације, а посебно у праћењу реализације и контроли квалитета тих обука –  тренутно је само важно колико добро и стручно направите „папире“ за акредитацију, колико је богата биографија аутора и реализатора и колико је комисији којој је дато да проучи документацију позната евентуална иновација која се уводи. Сада је то тржиште великог броја семинара чији квалитет заправо нико не гарантује, па тако имамо апсурдне ситуације да на основу рекламе уплатимо семинар којим се разочарамо (попут примера из поменутог новинског чланка), али и семинаре који нису акредитовани а наставници их ипак похађају јер знају да ће ту научити нешто употребљиво и занимљиво, упркос „неважећим бодовима“. Наравно, велики број семинара је с правом у каталогу, реализатори их савесно спроводе, наплаћују тек да покрију трошкове и нешто мало преко тога зараде, полазници стекну примењива знања, али опет, то никоме није интересантно да прави медијску галаму. Небројено пута сам била учесник програма стручног усавршавања за које учесници имају само речи хвале и препоруке. Чињеница је и да увек, колико год семинар био добар или лош, имате оне који нису задовољни нечим и оне којима се све то допало и то је сасвим нормално. Најсвежији пример је ИКТ-обука коју је ЗУОВ у сарадњи с 40 искусних аутора и реализатора разних информатичких обука креирао и спровео у 163 школе у оквиру „Развионице“. Наравно, било је и незадовољних појединаца, али је велики број школа тражио додатне групе, преко планираног броја, а повратне информације од око 4000 наставника који су прошли ову обуку у потпуности демантују тврдњу с почетка вашег питања (иако обука садржи чак и домаћи задатак који је навећи број полазника са успехом урадио). Добар глас о семинару се брзо раширио па се сад јављају школе и појединци који нису у пројекту и распитују за могућност проширења обуке и изван пројекта. Управо ових дана почела је и највећа до сада онлајн обука наставника на овим просторима (око 8000 наставника из 122 школе). Овај број прелази границу статистичке значајности и верујем да ће нам повратне информације са ове обуке дати  добре смернице куда даље са стручним усавршавањем. У обуку путем интернета су укључени сви наставници, стручни сарадници и директори из ових школа, а током првих дест дана шестонедељне обуке само се 15% наставника није укључило у обуку.
Искрено се надам да ће нови предлог Правилника који ЗУОВ буде направио унети корените промене у смислу транспарентније процедуре избора семинара која прати реалне потребе образовног система,  боље контроле реализације и употребљиве повратне информације.
З.У: Па ипак, просветни радници немају баш најбоље мишљење ни о Екстерној контроли. То можда није доказано неком анкетом, али се у ваздуху осети.
С.М: Ех, опет бих се спорила са вама ако је и овде предзнак „већина“. Непојмљиво је да било који посао, а поготово тако одговоран и важан као што је наставнички не подлеже контроли квалитета. Можда тај систем није баш најбољи, али док га не испробамо не можемо да уочимо његове недостатке и побољшамо га. Тренутно, последице за добре и лоше оцене при овој евалуацији не постоје, и даље сви остају на послу, примају исту плату, нико није ни награђен ни кажњен након одласка комисије. Остајемо само богатији за једно искуство – добро или лоше и, ако смо добронамерни, свакако визију шта је то што треба да променимо у начину спољашњег вредновања рада установе.
Занимљив ми је коментар једне колегинице која се жалила да је долазак комисије за спољашње вредновање фрустрирајући јер су морали много да раде да среде школу, припреме папире…  Мислим да у томе и јесте фелер –  да су радили на време оно што је требало, не би „падали на нос“ да гланцају за комисију, а комисја је стекла вероватно лажан утисак у тој монитраној атмосфери. Мој  став ће, сигурна сам, изазвати салве негативних коментара – ја сматрам да  школа треба да буде отворена за контролу увек, а да при тим ненајављенинм доласцима, евалуатори не треба да гледају намонтиране папире већ суштину – стварну припремљеност наставника „на делу“, атмосферу на часу, знање и активност ученика, школску дисциплину, хигијену и средину подстицајну за учење… Такође, колеге треба више да сарађују, посећују једни другима часове или их заједнички реализују.
Систем вредновања рада како установе тако и сваког појединачног запосленог треба наредних месеци да буде нарочито у фокусу, јер ћемо морати да га уградимо у систем напредовања кроз платне разреде, што треба да буде основа за праведније распоређивање плата и јак мотивациони фактор за све запослене. То ће бити предмет широке сарадње МПНТР-а, МДУЛС-а и запослених у образовању. Не само представника синдиката већ и директора и наставника који не припадају ниједном синдикату, а њих није мали број. Тема за размишљње у  овом моменту је и како да на институционалан и праведан начин окупимо представнике свих запослених и заинтересованих за решавање ове проблематике.
З.У: Просветни радници се жале да није довољно смањен обим администрације којом морају да се баве, што умањује време за непосредан рад са децом. (коментар)
С.М: У оном првом налету могли смо само да утичемо на прецизније тумачење, тј спречавање „претеривања“ у оквиру важеће регулативе. Све примедбе које су стигле од наставника летос, разврстали смо у неколико категорија – оне које су се односиле само на погрешно тумачење важећих прописа, оне које су захтевале измену ЗОСОВ-а и посебних закона и оне које захтевају измене правилника – пре свега правилника о евиденцијама. Правилнике ћемо мењати тек након измене закона. Нека смањења ће уследити тек кад (најзад) профункционише информациони систем. При свим изменама које правимо имамо у виду смањење писања онога што нико не чита и не може практично да употреби. Ипак, не могу да се сложим да је посао на евиденцијама баш толики да утиче на време које се односи на непосредан рад са децом. Наставник има обавезу 24 часа непосредног рада недељно. По питању администрације „најугроженије“ су одељењске старешине, они заиста имају мноштво документације да воде –  да евидентирају што-шта, воде записнике, дисциплинске поступке… Наставници који немају старешинство свакако немају баш толико да пишу да сав остатак времена до 40 сати недељно потроше на писање па да још морају да одузму и од рада са децом…
Онима чије су школе увеле електронске дневнике лакше је утолико што се сведочанства штампају и добијају израчунате статистике, али им је теже јер неретко воде паралелну документацију – електронску и папирну, па „ко не плати на мосту плати на ћуприји“. То би требало да буде решено када се електорнски дневник уведе на системском нивоу, но и тада ће бити незадовољних који би радије да остану на папирном облику, а паралелна евиданција је нерационална, тако да ту још увек има пуно тема за размишљање и договарање, али о том по том.
З.У: Можете ли нам открити бар неке делове новог закона о просвети који треба да се нађе пред парламентом ?
С.М: У августу смо почели сасвим скромно – са идејом да мало и хитно поправимо неколико горућих ствари. Неуобичајено за досадашњу методологију рада на законима, уместо само на крај, јавност смо ставили и на почетак процеса. Кренули смо од 150 мејлова стиглих као одговор на јавни позив упућен свима који желе да допринесу побољшању ЗОСОВ-а, обрадили их и прикључили институционалним предлозима, што је све чинило основу за рад радној групи. Након тога, нормативци су предлоге уобличили у правне норме, министар их је, са најближим сарадницима, прегледао и дорадио и сада је текст дат стручњацима за поједине области да сагледају целину предложених промена и дају додатне сугестије. Так кад то завршимо изаћи ћемо на јавну расправу.
У деведестак чланова ЗОСОВ-а су унете мање или веће измене и додато је неколико нових чланова. Неке измене су само доследна корекција терминологије, побољшање процедура или смањење обима вођења администрације, истицања мера за превенцију раног напуштања школовања, али унет је и један број новина које отварају врата неким новим идејама за које је досадашњи ЗОСОВ представљао ограничење. Дате су веће могућности и прецизиран је начин обављања проширене делатности установа ради подстицања позитивног односа према раду код ученика, јачања улоге школе у домену професионалне оријентације, развијању свести о одговорности за преузете обавезе. Додатна делатност би требало да омогући наставницима да остваре и додатне приходе или се радно ангажују у случају да за њиховим радом у установи престане потреба. Оваква делатност би практично значила да би се дао и нови смисао образовном туризму („школе у природи“ које сада нити су школе, нити су у природи…), стручној пракси, стручном усавршавању наставника, укључивању студената и лица са дипломом са акредитоване високошколске установе у наставним и ваннаставним активностима у основним и средњим школама, већем повезивању родитеља и локалне заједнице са школом, а посебно јачање и ревитализацију малих сеоских школа које су неретко једине установе из области образовања али и културно-јавног живота у својим срединама.
У области стручно-педагошког надзора најбројнији су били предлози да се врати негдашњи предметни саветодавни рад и надзор, овог пута кроз рад наставника који су стекли звања у сарадњи са школским управама. Вредновање рада наставника требало би да има и пресудну улогу у предстојећем систему напредовања кроз платне разреде те је врло важно да се овај систем пажљиво испланира и провери.
Новине се односе и на давање основа за приватно-јавно партнерство у оснивању установа образовања и васпитања, а постоји и предлог да локална заједница, уколико процени да би тиме ефикасније организовала обављање админситративно-техничких послова, одржавање и сервисирање зграда и опреме, може да оснује заједничку службу за више установа на својој територији. Кад је одговорност у питању, кроз неколико чланова настојимо да повећамо одговорност што директора што родитеља, али и већу улогу и одговорност наставничког већа при избору директора.
Већа улога употребе ИКТ-а у образовању, могућност учења на даљину, мере за смањење раног напуштања образовања, омогућавање мобилности из система војног образовања, побољшања у домену оцењивања, пријем у радни однос, чувене „листе технолошких вишкова“, укрупњавање норме и већа мобилност запослених између установа такође су теме на које се односе предлози измена.
Текст предлога измена и допуна ЗОСОВ-а ће након, техничке редакције, изаћи у јавну расправу, тако да ће опет најшира јавност имати прилике да да своје мишљење и директно утиче на побољшање предложених измена.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

21 коментара на "Снежана Марковић о ситуацији у просвети, штрајку, смањењу плата…

  1. Prosvetar каже:

    Plata nastavnika 40.000,00 dinara, a plata državnog sekretara oko 90.000,00 dinara, a i jedan i drugi imaju iste stepene stručne spreme. Da li ovo ima smisla?

    1. Наталија Диковић каже:

      Не бих се радила снежанин посао ни за 190.000 динара. То је заиста велики рад и одговорност.

      1. Nastavnik каже:

        Slazem se ja da je svaki posao odgovoran, ali se ne slazem da se kod svakog posla vide efekti rada, koje Vi navodite. No da se vratim na odrzanu tribunu januara u Leskovcu i dam jedan zakljucak. Tribina je bila kako do boljeg statusa nastvnika, ali na kraju tribine nismo mogli da damo nikakav zakljucak, jer je tema promasena. Za podnete probleme nijedan konkretan odgovor nije dobijen, sve u zavijenoj formi. Na odrzanoj tribini izneti su problemi, koje je licno drzavni sekretar zapisao i bas me zanima sta je od toga ispitano i sta je poboljsano. Na snimku uciteljica Marina Jovanovic na 55 minutu (pogledajte od 55 do 58 minita) jasno iznosi problem kako se krsi zakon od strana direktora skole i strane nacelnika Skolske uprave i moli za pomoc. Ovo nije jedini primer, takvih primera u Srbiji je puno. Da li je drzavni sekretar ispitao ko to krsi zakon i da li je protiv pocinioca pokrenuo postupak. Nije. Znamo da nezakonit prijem radnika predstavlja osnov za razresenje direktora. Da li je direktor koji krsi zakon razresen? Mi koji sada znamo da se radi protiv zakona postali smo saucesnici, jer cutimo i prikrivamo nezakonitosti. Ja javno pozivam drzavnog sekretar da javno kaze sta je uradio po prethodnom pitanju. Sve dok tako cutimo, okrecemo glavu i pravimo se da ne vidimo ne mozemo da govormo o radu, to je podrzavanje nerada i nezakonitosti.
        To sto je tribina odrzana u Leskovcu to su samo pokusaji Aleksandra Nicica, sindikalista SOS-a koji od strane ministra Verbica nije dobio saglasnost da bude direktor skole, a sada se gura da dodje i bude nacelnik Skolske uprave Leskovac.

  2. Andjela каже:

    Gospođo ministarka,
    Vrlo brzo ste zaboravili da ste prosvetni radnik i to Vam piše u diplomi, a da se samo neko vreme nalazite na ovoj funkciji državnog sekretara. Da krenemo od početka i analiziramo Vaš rad i izjavu.
    Koji su to Vaši kvaliteti da Vas je ministar postavio za državnog sekretara?
    Na ovoj funkciji nalazite se već čitavih 7 meseci i šta ste to značajno uradili?
    Prosvetni radnik je toliko osiromašen, a najgore je kad i protiv njega krene prosvetni radnik koji je jeo taj hleb, a sada je lice na funkciji.
    Prosvetni radnik treba da se edukuje i stiče nova znanja čitavog života, slažem se sa Vama, ali možemo li sebi priuštiti seminare koji su par hiljada dinara, a nama i 500 dinara je mnogo. Vi ste bili autor velikog broja seminara, pa se pitam da li ste to radili da povećate nivo znanja prosvetnog radnika- besplatano, ili da zaradite na kontu nas koji željni znanja i nečeg novog odvajamo od sebe, od porodice.
    Podržavate eksternu evaluaciju koja je veliki promašaj kako velika većina Vaših kolega, odnosno prosvetnih radnika misli. Imali smo slučaj gde lice koje nije stručno za srpski jezik kontroliše čas srpskog jezika! Ima li tu malo logike ili je to totalni apsurd i promašaj. To bi isto bilo kada bi hirurg kontrolisao rad oftamologa.
    Branite stavove ministarstva da prosvteni radnici nisu u pravu što štrajkuju. U to možete da nas uverite, ukoliko kao državni sekretar radite za platu od 42500, a ne za bar dva puta veću platu, plus službeni automobil, šofer, sekretarica…
    Ali, zaboravila sam Vi ste ipak MINISTARKA, a ja sam prosvetni jadnik.

  3. Снежана Марковић каже:

    Поштована Анђела,
    претпостављам да се мени обраћате овим коментаром, мада нисам на наведеној функцији.
    Одговорићу вам само на оно што не пише у тексту, а односи се на профеионални рад пре ступања на функцију, са које ћу се, наравно, вратити у школу. На већину примедби из ваше анализе сам одговор већ дала. Не примећујем да сам “кренула на просветног радника” ни једним исказаним ставом.
    Аутор сам два семинара, а за стицање знања да бих то све научила и креирала и ја сам одвојила време од своје породице. Никоме није забрањено да оно што научи подели са другима. Занима ме да ли се броје само семинари које сам као наставница одржала за хонораре, са уредно плаћеним порезом (много мање него да сам држала приватне часове “на црно”) или се броје и сви бесплатни семинари и помоћ колегама?
    На посао идем трамвајем.
    Све остале примедбе из ваше анализе су већ демантоване у самом тексту.
    Уколико вас заиста интересује шта се то ради у министасртву, позивам вас да проведете са мном један обичан радни дан, од пола 8 до 18ч и развејете све сумње у искрене намере.
    С поштовањем,
    Снежана Марковић

    1. tanja каже:

      Nagradili ste svoju “ekipu”u Kreativnoj školi sa po 2 nagrade i izabrali ih da vrše obuku IT,
      ubacili u svim projektima “da dodatno” zarade . Da pišem imena?

      1. Prosvetar каже:

        Tako je Tanja i drugi vide, ali nemaju kome da se požale. Imena ista koje se vrte u krug. Eksperti!

      2. Маца каже:

        Па они су у Креативној зато што јесу најбољи наставници, а нису најбољи јер су из Креативне! Не бркајте тезе! Камо среће да је сваки наставник образован и сјајан у својој професији као они које овде срамно прозивате. На крају, погледајте датуме, па сложите све у хронолошки ред, па видите ко је када изабран и на ком конкурсу. Камо среће да их је још више! Где би нам био крај!
        А колико сте семинара бесплатних пропустили, нисте ни свесни. Свега има на интернету, треба имати слуха и знати препознати квалитет. Колико је Снежана радила и шта је све радила, погледајте и прочитајте мало. Информишите се боље па ћете и ви понешто корисно сазнати и научити. Уколико пожелите да заиста сазнате.

        1. tanja каже:

          Poštovana,
          u pravu ste nisam navela da se to odnosi na 2014.kad je u komisiji
          bila d.sekretarka.Besplatne seminare plaćala je “Digitalna agenda”PIL.
          Partner u učenju i sl.To su PROJEKTI realizatorima plaćeni a za polaznike besplatni.
          Hvala na preporuci počela sam da se informišem o kvalitetima,saznaću i naučiću
          (“kako da zaradim”),napišem rad za pohvalu(nagrade su rezervisane)
          i ne komentarišem.”Prejaka reč ubija”.
          Krećem na nove besplatne-korisne seminare,znanje je moć .

  4. Nastavnik каже:

    Vrlo brzo ste zaboravili da ste prosvetar. Daj coveku vlast pa da vidis kakav je. Slazem se u potpunosti sa prethodnim komentarima.Kad ste toliko brizljivi o obrazovanju odrekni te se dela plate koji je veci preko 42000 i dajte u humanitarne svrhe da se neka skola pomogne.Organizujte neki seminar besplatno i pokazite da to radite iz ljubavi, a ne zbog licnih materijalnih interesa. To cudo nece da desi,
    Nije ministar lose, nego tim koji je uz njega, jer nikakvog iskustva nemaju u vodjenju i upravljanju obrazovanje.
    O eksternoj evaluaciji ne zelim nista da komentarisem. Zna se kako se ocenjuje skola, a ovo je samo neki propali projekat.
    Navodite da ce uskoro biti nacrt Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Kako da Vam verujemo, kada ste isto jos u julu rekli da ce do septembra biti gotovo, A onda kraj decembra,a sada neka nova obecanja. Narod trazi i ceni dela i rad, a ne pusta obecanja. Ni Pravilnik o polaganju licence za direktore nije donet. Zasto? Jer vecini odgovara da direktori rade sta hoce a da ne odgovaraju.Za donosenje Zakona i Pravilnika samo treba malo dobre volje i razumevanje, pare ne trebaju, ali kada ni to nemamo onda nemamo nista.
    I na kraju sta ste to Vi uradili da ste se proslavili ko drzavni sekretar? Pogledajte kako je radio prof dr Radivoje Mitrovic, praksa pokazuje.

    1. Sneža каже:

      Dragi kolega “Nastavniče” i gore koleginice “Anđela”, ne mogu a da ne prokomentarišem vaše postove. Naime iz oba se vidi velika ljubomora. Ko vama brani da se više posvetite poslu ili da radite u ministarstvu? Koliko godina ste u prosveti a koliko priznanja na primer imate. Zašto mislite da je nakon nekoliko meseci rada u ministarstvu moguće Bog zna šta uraditi i izmeniti. O plati da ne pričamo. Zašto bi žena dala platu kao donaciju. Vama je uvek malo a ako neko ima više od vas onda je to problem. Snežana radi od 8 do 18 a vi? Zašto se uvek kačite za direktore. Izvini i pročitaj odgovornosti i obaveze direktora pre nego što postaviš ovakav komentar. Zašto i vi ne konkurišete i ne radite taj posao za par hiljada dinara veću platu od nastavnika. Više vam odgovara nekoliko skraćenih časova.

      1. Nastavnik каже:

        Koleginice Snezo, ovde se ne radi o nikakvoj ljubomori i nemojte da neke stvari mesate i iznosite neistine.Vidi se da Vi podzavete neke stvari a nemate za to dokaz.Vise od pola godine je dovoljno da se podvuce crta i kaze to smo uradili, a to nismo, nije to kratak period.Predlozio sam posto ne podrzava prosvetara i smatra da im je plata od 40000 dovoljna da radi i ona za isto toliko i onda da daje komentare.Pitam se odakle Vi znate kada radi i koliko radi drzavni sekretar? Ako toliko radi onda za preko 176 mesecni sati, sledi nadoknada odnosno prekonormi rad i dnevnice. Koliko je to onda?
        Konkurs za mesto drzavanog sekretara ne postoji i tu ne moze da se konkurise nego se lice postavlja po nalogu stranke ili neceg drugog. Koje su kompetencije i sposobnosti imali drzavni sekretari, specijalni savetnici i dr da budu postavljeni? Ne osporavam da je Snezana Markovic zaista dobar strucnjak u oblasti matematike i informatike, ali mesto drzavnog sekretara je nesto mnogo i jako vise.Na skupu koji je odrzan u Leskovcu izneti su neki problemi. Snezana je aktivno ucetvovala u diskusiji. Gospodja koja se javila lepo je iznela problem kako nece da je preuzmu, a ona je tehnoloski visak. Da li je to drzavni sekretar resio, a moze? Da li su protiv pocinioca nesto preduzeli? Nisu!
        A maneken Nemanja Djordjevic, specijalni savetenik! Koga on savetuje kad nema dan staza u obrazovanju, ali tu je pozer za slikanje i za igranje telefonom dok sindikat predovaraju ili dok je neka tribina.Dosadnu mu pa malo da se poigra telefonom. Nemanja Djordjevic bio je sef kabineta, ali za to nema kvalifikacijia, a ni staz. Sada je savetenik ali obavlja i poslove sefa kabineta.
        Cenjeni profesori koji mnogo znaju o obrazovanju prof dr Srbijanka Turajlic i prof dr Branko Kovacevic lepo su rekli sta misle o ovom Timu koji vodi obrazovanje. To se i desilo.
        Predlazem da se organizuje suceljavanje sta je uradjeno i sta nije, a da gosti budu Snezana Markovic i Jasna Jankovic. To bi bil emisija za gledanje, jos bolja nego kada su bili gosti Suvakov i Jasna.Budimo realni objektivni.

  5. Ljubisa каже:

    Gospodjo Markovic,
    Iznenadjen sam jer niste kao nastavnik i kao sekretar uocili da Ministarstvo ima Pravilnike koji su suproni sa Zakonima unutar Ministarstva i da samo Ministrastvo ne postuju svoje zakone i pravilnike. Navodim neke situacije.
    1. Pravilnik o ocenjivanju u OS i Zakon o osnovno obrazovanju i vaspitanju (clan 62).Vi kao matematicar MORALI STE OVO NESAGLASJE UOCITE.
    2.Opterecenje ucenika u OS; u Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (clan 59). kaze maksimalno opterecenje ucenika je 28 casova nedeljno, a Pravilnik o nastavnom planu i programu (po kome se radi) opterecenje ucenika je 32 casa; i TO VAS NE BRINE. Pogledajte sta stoji na sajtu Drustava matematicara Srbije. Nadam se da ste clan te strukovne organizacije.
    3. U sijaset skola ima direktora sa 100% direktoraovanja iako skole imaju znatno ispod 24 odeljenja, a PRAVILNIK o merilima za utvrdjivanje cena usluga u OS (Sl gl RS 42/93, 37/09). kazuje da tada treba da ima 50% angazovanje direktora. Ovo je sve suprotno stavovima Vlade RS
    Ko ovde ne postuje odluke VLADE, nastavnici ili MINISTARSTVO?
    Neki roditelji pricaju neistine, deca se spremaju. Ko sprema decu i zasto kada je npr. u NISU u nekim OS 93% odlicnih, tako je i u dugim mestim. Ministar u borbi protiv takvog stimovanog uspeha iz OS sa 60% potrebnih bodova iz OS za upis u SS podize na 70% bodova za upis u srdnju skolu. Kakva borba???? Vi kao matematicar trebali ste da reagujete da to bude 50% bodovi iz OS za upis u SS.
    Da li treba pricati da u Skolskim upravama sede osobe koje neispunjavaju obaveze koje nalaze iz Pravilnik o unutrasnjem uredjenju i sistematizaciji radnih mesta…(110-00-131 / 2012-02 od decembra 2012.). Rok je 30 dana, a neki i posle 4 godina nisu ispunili obaveze iz Pravilnika.
    A ovakav nadzor ekvivalentan je da gradjevinski inzenjer nadgleda rad ortopeda (imaju zajednicko sto koriste po nekad gips)
    Dnevnici rad su iz 2007. i nisu saglasni sa Zakonom iz 2013.
    ……
    Tako mozete videti da samo MINISTARSTVO nema uvid u svoje pravilnike i tamo sede u najmanju ruku nezainteresovano osoblje za svoj posao.

  6. Marina Petrović каже:

    @ Snežana Marković
    Hvala Snežana za veliki broj informacija kojima ste nam dali uvid u razmišljanja i planove koji postoje u ministarstvu prosvete.
    Čitala sam već neke Vaše pozive da se prosvetari uključe i daju predloge za promene oko administracije i sl. To mi se dopada i veoma je značajno jer otvara mogućnost da sve zainteresovane strane u procesu OV rada mogu da uzmu konstruktivno učešće u promenama. Toliko je ponekad teško i depresivno vreme da ljudi zaboravljaju da oni imaju moć i obavezu da deluju, profesionalno i lično. Izuzetno se lako sklizne u kritiku i nezadovoljstvo. Ne mogu da se setim ko je napisao da: “Samo onaj ko malo stvari uzima u obzir, lako donosi sud!” ali mi se čini da je istinito.
    Mesto na kome se nalazite nosi izuzetnu težinu i odgovornost, iako se sa naše, druge strane vide prvenstveno povlastice.
    Mislim da ipak treba da istrajete u nameri da valjano obavite posao i obaveze koje ste prihvatili. Iz teksta koji sam pročitala izbija neko ko dobro zna problematiku prosvete, ima dobru nameru da uradi najbolje što se može, neko ko je stabilan kao ličnost i svesno je prihvatio količinu odgovornosti, a po informacijama koje znam o Vama od ranije, izuzetno ste vredni, aktivni i komunikativni.
    Želim Vam da se ne “pokvarite” i samo napred, za dobre promene!
    Mi ćemo biti tu da Vas hvalimo i kritikujemo po potrebi 🙂
    Marina Petrović

  7. Jelena каже:

    Само да се сложим са Марином Петровић изнад, потпуно исто мислим. А колеге горе сматрам да су врло ружно наступиле, да ли је љубомора или нешто друго не знам, али то свакако више говори о њима него о особи коју критикују на овакав начин. Види се да Снешка искрено и добронамерно говори. Али исто тако се види да су поред свега ове срамотно ниске плате просветних радника у односу на трошкове живота у нашој земљи стварно горући проблем, и ко би, ако не Министарство просвете, требало да се позабави решењем тог, рећи ћу, страшног, проблема. Начин мора да постоји, а ваљда негде има у тој влади способних људи, мислим да је реч само о (не)способности да се омогући да се од плате живи, ова није довољна ни за преживљавање, а кад се егзистенцијално питање реши, онда се тек може прећи на остала, а овде све обрнуто, није чудо што нико није задовољан; кад егзистенција не буде угрожена, може даље да се прича, преговара, договара. Сматрам да је прво питање решити плате.

    1. Prosvetar каже:

      Gospođo Jelena,
      Niko nije ovde ljubomoran i nemojte da mešate teze kada neko nema vidljive rezultate rada. Pokušavate nešto da branite i opravdate, ali bez dokaza. Šta to Sneška iskreno i dobronamerno govori? To što kaže da se ranije nije bavila politikom, znači sada da se bavi politikom, samo nije navela koje stranke je član. Danas se samo baveći politikom stiže do radnog mesta. Plate jesu male, ali situacija je teška. Ministarstvo nema nikakvu kontrolu da se pojedina mesta samo na papiru po nekim školama, bez stvarne potrebe. Ljudi dođu na posao i dosađuju se, jer nemaju šta da rade ali platu redovno prime.

  8. prosvetarka каже:

    Ponekad me je stvarno sramota i pomislim kako mi nastavnici ne zaslužujemo ni više ni bolje… Sa kojom lakoćom lepite etikete, blatite i prozivate svakoga ko se izdigne iz jadnog proseka.. Prozivate nekog ko je, pre svega, vrlo kvalitetna osoba, vrhunski stručnjak, sa odličnim organizatorskim sposobnostima. Žao vam je što vi niste državni sekretar ili ministar ili gospođa ministarka? Čime ste se preporučili? Idejom da neko ko radi vrlo mnogo i vrlo kvalitetno treba da se odrekne dela plate, da bi bio isti kao vi? Idejom da ste pokupili sva znanja ovog sveta kad ste završili formalno obrazovanje? Ne znate ništa o tome kako ministarstvo funkcioniše, ne znate odakle novac za plate, ne znate ništa osim da pljuckate po svakome ko radi. Koji su vaši rezultati za 7 meseci. Gospodo prosvetari, ni jedan tako složeni sistem se ne uređuje za tako kratko vreme.
    Nisam članica ni stranke, ni sindikata, nisam ni Snežanina drugarica, niti rođaka. Nisam ni glasač ove garniture. Kvalitetnijeg ministra i kvalitetnije ljude oko njega Srbija nije skoro videla. To što se ne bave populizmom i ne idu vam niz dlaku ne znači da ne rade ništa ili da rade loše. Zavrnite rukave i svojim idejama pomozite Snežani da uredi sistem po vašoj meri.

    1. Nastavnik каже:

      Ja ne delim nikakve etikete, nego je komentar dat na osnovu analize rada. Meni nema zasto da bude zao, radim svoj posao i nisam clan partije da bi se bavio politikom i dosao do takvog mesta. Sta je Tim uradio? Nabrojte pet bitnih stvari? Izmenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nisu u stanju da donesu, Pravilnik za licencu direktora nije donet, Zakon o prosvetnoj inspekciji nije donet…O kojim kvalitetnim ljudima pricate? Dovoljno je otvoriti sajt ministarstva i pogledati biografiju SPECIJALNOG SAVETNIKA ministra Nemanje Djordjevica koji dan staza nema u prosveti. O cemu on to ministra savetuje? Apsurd! Specijalni savetnik na sastancima sa predsednicima sindikata i tribinama igra se mobilnim telefonom. To je prava ozbiljnost. Fotografije govore o tome.

  9. Marija каже:

    Prosvetarko, potpisujem svaku reč koju ste napisali! Što vreme odmiče, sve mi više štrajkači i oni koji ih podržavaju liče na usnule lepotice koje su zaspale u neka lepša vremena, te prespavaše sve ove turbulentne godine, Kad se probudiše,pretvoriše se u zlu maćehu i nasta histerija i paljba i po milom i nemilom! Gospodo štrajkači, prihvatite vreme u kojem živite. Iskoračite iz svoje zaluđenosti samim sobom. Progledajte, ili se vratite svom snu do nekih boljih vremena.

  10. prosvetarka каже:

    Vrli kolega ne rekoste nam svoje rezultate za 7 meseci. A Nemanja Đorđević vas je baš naljutio, pa lupate paušalno po svima. “Komentar je dat na osnovu analize rada”. Ko je pravio analizu? Na osnovu kojih podataka? Na osnovu napisa ljutih ljudi jer živimo u siromaštvu? Pa pare ne rastu na drvetu da ih dobri ministar obere i podeli nama. Mobilni telefon ne služi samo za igranje, već i za posao. To biste znali da ste pohađali neki od seminara (bilo je i besplatnih i vrlo kvalitetnih) o korišćenju IKT u obrazovanju. Neke od tih besplatnih je vodila i Snežana Marković.

  11. Sofka каже:

    Zakon,zakon,zakon,o da……i Mmf,i nema para trenutno za vise!!!!!!!!!Jako mi je tesko,znate,uporno muz i ja prosvetari,on magistar,ja magistar sa pola norme,pokusavamo deci/imamo ih troje/ da objasnimo da moramo platiti ratu kredita za stan i polovni auto,i da zbog zakona nemaju veceru redovno,nemaju vise ni uplacenu uzinu u skoli,i nemaju vise casove Engleskog i odbojke…Slatkisi su im najbolniji nedostatak….A ovi seminari,,ohhh,pa tu se izbira,tu ni muz ni ja nismo mogli,da bismo eto zaradili za treci obrok deci.Pozdrav svima,i mi cemo morati Kao Nebojsa Dugalic…..Jezivo,jer gladnim ustima ne vredi objasnjavati,osim toga to su deca!!!!!!!!!A ni meni,ni mojim roditeljima koji su se odricali,muzevljevim,pa i muzu,ovo niko,ali niko obrazloziti ne moze….Dva magistra,ziva beda,ali i sramota…

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама