Мени муж не помаже око деце. А вама?

Знам да је ово мушко друштво. Знам да је пре само две генерације било савршено нормално да жена добије васпитну ћушку ако пресоли ручак, да се деца туку каишем, да је реч мушкарца у кући једино што је важно и што треба да се чује.

Али, исто тако знам да су у међувремену жене постале стуб куће. Оне данас раде, привређују, доносе важне одлуке. Оне су власници газдинстава, директори важних предузећа, носиоци битних политичких функција. И било би их још и више на важним позицијама да нема и даље много оних мушкараца који би се радо вратили у доба својих дедова, само да могу.

Мој муж обавља важан посао у једној телекомуникационој компанији (намерно нећу о титуалама). Ја сам, док нисам добила децу, радила у једној медијској кући на неколико позиција и одлучила, само својом вољом, да посао напустим и започнем приватни бизнис. Уз његову пуну подршку. И данас, после само нешто више од годину дана, могу рећи да сам у томе успела. Али кад се окренем око себе, није то оно на чему ми највише честитају. Већ на томе што сам се добро удала.

„Ијао, лако је теби, ти можеш све да стигнеш, теби муж помаже око деце!”

„Ех, кад би мој једном само узео усисивач. Ти си срећна жена, кад хоће да ти помогне у кући.”

Не, мени муж не помаже око деце. Он брине о својој деци. Муж је уједно и отац и труди се да тај посао обавља најбоље што може. Он је, такође, део ове породице, па је брига о нашем дому подједнако моја и његова.

Дакле, да разјаснимо, за све оне маме чији муж дође с посла и легне да одмори, а оне мисле да је то у реду:

Кад окупа децу, он не помаже, он учествује у родитељству.

Кад их нахрани, он не помаже, он се брине да његова деца буду сита.

Кад заједно са мном и ћерком направи луткицу као део школског задатка, он не помаже, он ужива у томе што је тата.

Кад јури с посла и пропусти утакмицу на тв-у да би успавао сина, он није диван муж, он је диван отац.

Кад извади из машине и сложи чисте судове (готово сваког јутра), он није диван муж, он зна да ће ми тако остати више времена да посветим деци.

Али, зато што ме сваког јутра пробуди мирис свеже кафе, јер зна да није лако спавати с бебом, он је најбољи муж на свету.

Зато што ме баш сваки пут пољуби пре поласка на посао и кад се с посла врати, он је најбољи муж на свету.

Зато што ујутру увек утишава децу да бих могла да одморим мало дуже, он је најбољи муж на свету.

И зато што је учинио да не могу да замислим ниједан дан у свом животу без њега, он је најбољи муж на свету.

И најбољи узор свом сину, који учи како треба да се опходи према породици. И својој ћерки, која учи какав отац и муж треба да буде.

А. Ц.