Учење саобраћајних знакова, заборављене дечије игре као што су прескакање, провлачење, “вртење у круг”, али и загонетне приче део су Менсиног програма унапређења способности деце предшколског узраста акредитованог за радну 2009/2010. годину. У којим београдским вртићима ће се увести овај програм знаће се средином септембра до кад би требало да донесу планове за наредну радну годину.
Србија је на последњем ПИСА тесту, међународном тесту знања који се спроводи у средњим школама, заузела 41. место од 57 испитиваних земаља. Резултати су тада показали да је репродуктивно знање наше деце добро, али да је функционално знање (брзина мишљења и закључивања) на веома ниском нивоу. Увидевши одавно овај проблем, Центар за таленте Никола Тесла односно Одсек за даровите при српској Менси (организација високоинтелигентних људи) годинама већ истражује могућности побољшања интелектуалних способности код деце.
– За почетни развој функционалног мишљења најважнији је период од треће до седме године. Наиме, 50 одсто можданих синапси се развија до пете године, још 25 одсто до седме, остатак до 12. и само један одсто до краја живота. Доказано је да су интелектуалне способности у тесној вези са бројем синапси, тако да је овај период живота практично пресудан хоће ли дете досегнути своје биолошке потенцијале или не. Бројна истраживања показују да на развој интелекта највише можемо утицати у најранијем периоду одрастања малишана. У нашој стварности се на томе тада ради мало или се уопште не ради. Како бисмо то променили, осмислили смо Програм развоја интелектуалних потенцијала деце, који ће бити реализован у свим вртићима који покажу интересовање за њим. Пилот пројекат се показао јако успешним у неколико новосадских обданишта – објашњава аутор програма Ранко Рајовић, дугогодишњи члан четворочланог комитета светске Менсе за даровиту децу и Извршни директор Менса Србија.
Према речима аутора, Програм развија функционално размишљање све деце и повећава њихове способности, од чега ће највећу корист имати даровити малишани. Суштина програма је да се низом игара подстиче дечији интелект, развија креативно размишљање, а спречава каснији поремећај концентрације и пажње у школском периоду. Једна од игара за коју се испоставило да је изузетно делотворна за будући ментални развој особе је омиљена дечја игра “вртење у круг”, која многима делује смешно, некима чак и опасно.
– Вежба ротације, кад се раширених руку дете врти око своје осе доводи до стварања већег броја веза међу неуронима што утиче на развој интелектуалних способности. Одлична је вежба и за развој моторике. Одабране игре са лоптом развијају акомодацију ока, која је битна за способност концентрације приликом учења. Учењем апстрактних симбола (марке аутомобила, знакови, заставе…) као и повезивањем предмета нацртаног на једном картону са називом исписаним на другом развија се брзина размишљања и закључивања – набраја неке од корисних вежби Рајовић и наглашава да се овим, наизглед обичним играма формира центар за апстрактно размишљање које отвара пут ка репродуктивном и функционалном знању. Рајовић тврди да су резултати загарантовани ако се игре примењују свакодневно 15 минута. За развој логике и логичког закључивања, додаје Рајовић, користе се загонетне приче прилагођене узрастима деце. По препоруци светске Менсе, програм је проглашен за један од најбољих. На њега су одлично реаговали родитељи новосадских малишана, а према тврдњама васпитачица код сваког детета је примећен велики напредак.
Аутор: А. Милојковић
Извор: mensa.rs