Наш највећи проблем је што верујемо у то да смо превише бахати или превише благи и да због тога имамо пуно насилника међу децом.
Али далеко смо од тога да је све тако једноставно.
Међутим, ми смо смотани, неснађени и слаби. За 21. век слепи и глуви.
А сваку слабу карику, већина клинца који расту уз ТикТок и остале друштвене мреже (а некада „Видимо се у читуљи“, ) злоупотреби.
А слаба карика може бити било ко – родитељ, наставник, друг, психолог, педагог, директор…
Наш проблем је и у томе што јаке карике одлазе из просвете. Масовно, јер им приватни сектор нуди свашта. А како они одлазе, тако се и полигон за испитивање граница мења и шири.
Биће све горе и цветаће приватне школе. Раслојићемо се још више на „сиромашне и богате“. Гледали смо то у филмовима, а сада ћемо и уживо.
Родитељи данашњице немају одговор на клинце 21. века. Јаз је предубок, а ми, уместо да га смањујемо, масовно упадамо у ту рупу између наше деце и нас.
Одговор нема ни просечан наставник. Могли би је имати само они који су јаке личности, а који су прошли и школу и улицу. Не само школу. А таквих је мало.
У друштву где се насиље исплати, тешко је васпитавати.
Аутор: Снежана Голић