Godinama već, možda i decenijama, srpski obrazovni sistem ide iz reforme u reformu. Kad bi se one jedna na drugu nadovezivale, dopunjavale i obrazovanje činile boljim i kvalitetnijim, te i takve reforme bi, sasvim sigurno, podržali i nastavnici i roditelji đaka. A verovatno i sami đaci.
Međutim, ponekad se čini da se stvari dešavaju stihijski, a odluke donose na osnovu mišljenja i iskustava onih koji nisu mnogo vremena proveli u učionici. Bar je to utisak koji ćete steći budete li ušli u jednu prosečnu zbornicu u nekoj srpskoj školi i sa nastavnicima pokrenuli temu obrazovnih reformi.
Ipak, u eri internet medija i društvenih mreža, nije i ne bi smelo da bude problem da oni koji imaju bogato iskustvo u neposrednom radu s decom – kažu šta misle. I kažu šta im je potrebno. I šta ih tišti. I šta je to što mora da se promeni da bi škola postala SREĆNO mesto.
Jer, budimo apsolutno iskreni – škola koja nije srećno mesto, nije dobra škola.
Imajući na umu upravo taj cilj i činjenicu da smo baš mnogo puta od naših kolega u učionici čuli tu čuvenu rečenicu „nas niko ništa ne pita“, odlučili smo da pokušamo da pokrenemo stvari. I da ih pitamo.
Zato smo i pokrenuli rubriku „Mi vas pitamo“ u okviru koje će, u narednim nedeljama i mesecima, nastavnici odgovarati na set pitanja koja smo im postavili. Na taj način će konačno dobiti priliku da se i njihov glas čuje i da stigne do onih od kojih naš obrazovni sistem zavisi.
Znanje i iskustvo koje poseduju, a koje im daje kredibilitet, mnogi nastavnici su i te kako spremni da stave u službu pokretanja neophodnih promena.
Mi se nadamo da će imati ko i da ih čuje.
Prvi razgovor koji u ovoj rubrici objavljujemo obavili smo sa Violetom Kecman, profesorkom srpskog jezika i književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji. Možete ga pročitati u nastavku, a u nedeljama koje dolaze pratite i naše naredne intervjue sa nastavnicima, učiteljima i vaspitačima iz svih delova naše zemlje.