Нова одредба у Закону о основном образовању не представља обавезу, већ даје могућност директорима да спајају ученике различитих разреда, каже помоћник министра просвете Милан Пашић за Политику.
Директори основних школа достављали су до почетка ове седмице надлежним школским управама предлоге за формирање одељења у Србији, а да ли су и у колико осмолетки спојени разреди у Министарству просвете, науке и технолошког развоја знаће у другој половини августа.
Могућност да директори од 1. септембра споје одељења различитих разреда у којима има по неколико ученика предвиђена је последњим изменама Закона о основном образовању и васпитању. Пашић наглашава да је овај предлог дошао од запослених у школама и додаје да у пракси континуитет рада у осмолеткама с комбинованим одељењима има дугу традицију у срединама с малим бројем ученика.
– Овај модел наставе не подразумева гашење школа. То нам уопште није циљ. Оваква настава је присутна у нашем образовању, онолико колико је и организовано школовање на овим просторима. Поједина истраживања су показала да не постоје значајне разлике у успеху ученика на крају осмог разреда који су похађали комбинована одељења у односу на ђаке у хомогеним одељењима. За реализацију наставе у комбинованом одељењу кључна је квалитетна припрема наставника, флексибилност, стручност и одговорност, а у складу са аутономијом коју има у њеној реализацији – истиче Пашић.
Постоје средине у Србији у којима је, каже, комбинована настава, реалност и потреба. Подсећа да директор школе треба да организује образовно-васпитни рад у најбољем интересу ученика, па је законом дата могућност формирања комбинованих одељења.
– То није наметнуто као обавеза. А то да ли ће одељење бити комбиновано или не, то разматра директор са својим стручним тимом – напомиње Пашић.
Комбиновано одељење је, према Пашићу, погодна средина за развијање самосталности и креативности ђака, индивидуалног приступа у настави, тематског планирања, интегративног и кооперативног учења, а смена директне и индиректне наставе и комбинација различитих облика рада чине је динамичнијом и разноврснијом.
– Уколико будемо имали у једном одељењу, на пример, два ученика различитог разреда петака и осмака, имаће један заједнички час географије, док ће ученик осмог у складу са специфичностима распореда часова имати још један час тог предмета – појашњава Пашић.
Додаје да је изменама закона дата могућност која раније није постојала да и предшколци у сеоским срединама могу да похађају предшколски припремни програм у сеоској школи, у учионици заједно са ђацима различитих разреда, уколико је предшколска установа превише удаљена, па одлазак до ње за њих и родитеље представља потешкоћу.
На питање да ли директори који имају одељења различитих разреда са по два-три ученика могу да изаберу да их не споје, Пашић одговара да наши директори поштују и примењују одредбе закона и подзаконских аката, па и у овом делу. А да у изузетним случајевима, сагледавајући рад осмолетке, школска управа може да да сагласност да школа не формира комбиновано одељење у наредној школској години.
Најновија прича о спајању одељења је један од три разлога због којих Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС) најављује почетак школске године уз штрајк.