Park. Milica plače, roni krokodilske (dečje) suze iz na prvi pogled neuočljivog razloga.
Mama kojoj je dosta toga (ili svega u životu) ustaje i preti na sav glas: Milice, slomiću te, stvarno ću te slomiti, ne mogu više da te slušam, po ceo dan samo cmizdriš!
Milica nastavlja.
Razmišljam šta ovu mamu dovodi više do ludila: plač njene Milice ili to što vidi da metoda pretnji ne pali pa se oseća nemoćno. Nemoćna je pa viče. Ili možda viče, ne uviđajući da je to čini nemoćnom?
Naizgled, sledećeg trenutka ova situacija kao da nije ni postojala. Svaka od njih pronalazi svoju oazu mira u parku. Neko se igra, neko puši cigaretu.
Deset minuta mira, potom žurni koraci ka Milici.
Milice, slomiću te, razumeš li? Približava se devojčici ubrzanim hodom očiju željnih Miličinog straha. I tup jedan udarac po guzi. Pa drugi. Milica je izgleda svojom neopreznošću i “cmizdravim” glasom probudila bebu brata u kolicima.
Koliko je trogodišnjih Milica koje su “cmizdrave” nekada u parku?
Ili je bolje pitanje pak: Koliko je mama poput njene koje izgovaraju nasilne rečenice?
A možda je najbolje pitanje: Šta je doprinelo da Milica bude tako “cmizdrava” datog momenta u parku?
Kad bi mama pošla od tog pitanja, možda bi dobila odgovor kao šamar na svoju trenutnu alternativu: “Slomiću te Milice.”
Nije sve u lomljenju. Ima nešto i u sastavljanju. Same sebe i svoje pribranosti.
Dijana Stanišić, dijanastanisic.com
Dajte joj da se naspava, odmori, neku lepu rec ili gest da se oseti kao ljudsko bice, mrvu vise ljubavi i opet ce biti mama a ne azdaja
Tacno tako. Pitala bih ja ovog posmatraca kako bi se osjecao kad bi „Milica“ iz dan u dan i iz noci u noc plakala,bez nekog razloga,a uz to imati i tromjesecnu bebu,pa se odlucite na taj korak,izadjete u park,u prirodu,jer vam je muka od kuce i uspavate bebu i mislite da ce se i „Milica“ igrati,ali ne,ona opet odluci da place i probudi brata. Ne razumije ovo niko ko nije bio u takvim situacijama.
masite poentu….poenta je samo u tome sta ona govori….ona govori da ce da je slomi….ko koristi takav izraz?….slomicu te…bas grozno zvuci, zar ne?
Tako je, bravo! Ako ništa drugo, barem što se togatiče imamo izbor, izbor riječi za svoje najvažnije na svijetu!
Nemoj molim te da se multipliciraš
Dete ne place bez razloga. A ako ne umete sa decom nemojte ih radjati. Ona su ne uz na kao cvetovi. Uvek se moze sa njima. Isfrustrirane majke treba da se pozabave sobom pre svega. A ok onda ce i deca biti dobra
Slažem se. I mame su živa bića. Sumnjam da i ove mame koje pametuju deca nikada nisu izludela. Možda žena nema nikakvu pomoć… Postoji mnogo objašnjenja. Ja sam mama dece od 1 i 3 godine i da budem iskrena nije uopste lako biti mama faktički sve bebe, a još ako uz to nema niko ko bi toj mami pomogao bar nekad, onda je stvarno tesko. A pritom i deca znaju da budu jako bezobrazna (mislim na stariju decu).
Dijana draga (ukoliko je ovo vaše vidjenje) ne donosimo sud o nekome koga ne poznajemo. Potrebno je sagledati obe strane inače je glupo komentarisati. Ne poznajemo ni Miličinu mamu, ne poznajemo ni Milicu i njihove živote….te izvesti zaključak nakon polusatnog posmatranja u parku…hmmmm.
Ni najbolji psiholog to ne može.
upravo! Ti kao Dijana sto njonju svuda ubadaju su mi najinetresantnija psihicki nestabilna licnost
Tekst je prozaičan. Valjda su s eiscrpile teme o vakcinaciji ili nečem sličnom. Da postoji bneki drugi način da se dete smori to je tačno. Uvek je bolje sa temperametnim detetom uspostaviti mirniji kontakt. najlakše je kritikovati.
Pošto sam u koži Miličine mame često,evo da kažem.MILICE,SLOMIĆU TE!Ti mali monstrumi te izvuku iz takta tako brzo da razmišljaš da li da obesiš nju ili sebe
Kada bi znali oni ljudi koji olako dobijaju decu kako je nekima koji ceznu i mole za dete nikada se ne bi izdrali na dete. Niste vi ni ymorni ni bolesni. Zene su vekovima uzgajale decu i to po 9toro sad vam je tesko dvoje jos i da detetu pretite ili ne daj Boze bijete a povisiti ton se sme samo ako je to isto dete u opasnosti po sebe i zdravlje pa ga opomenes ili sklonis ..sram sram da vas bude!
Te sto su negovale devetoro su i te kako mlatile i deca nisu imala slobodu koju imaju danas….
Evo ja sam mama koja nema pomoc i nikad nisam rekla slomicu te. Decu radjate sebi. Ako niste spremni da se nosite sa odgovornoscu i obavezama roditelja, nemojte radjati. Da ima neku svest, dete bi odgovaralo za ubistvo. Postoji neki razlog zasto je nauka utvrdila da nema mesta odgovornosti. Zato sto nema svesti. Treba da je naučite, poucite, pokazete im sta treba. Kapiram da nekad izletite iz takta, ali brzo treba da stanete u svest deteta od 3 godine. 3 godine. 3 godine. Pa za to vreme ne auči posteno ni da govori.
Ne lupetajte…
Aaaah !!!
Ovde se vodi polemika na pogrešnu temu.
Ne, ne, ne i neeee !
Nema izgovora, nema opravdanja za takvo obraćanje trogodišnjem detetu.
Ma ni jednom detetu, ma nikome !
Sama rečenica je primitivna i JEZIVA.
Jedini pametan komentar!!! Svi ostali vide samo sebe. Ili pokušavaju sebe da odbrane. Samo vise strpljenja i ljubavi, deci ništa više od toga ne treba. A svi mi pravimo greške, zar ne? Zašto bi decu zbog toga osudjivali, još gore pretili rečenicom slomiću te!!! Koliko je to samo primitivno!!!
Slazem se
Ja ne mogu da verujem da ovo citam! Izgleda kao da je nekim „licnostima“ dat vetar u ledja da budu i javno ono sto Inace jesu i privatno, izmedju cetiri zida. Da bi neko bio dobar roditelj i zasluzan za tu ulogu koja je i teska a ne samo lepa, treba da bude mnogo pametniji, sirokogrudiji, smireniji, ostvareniji, upuceniji u ono sta dete Inace moze, zeli, ne ume itd da ne bi dopustio da krivi dete za tu situaciju a ne sebe.
I moja baka je odgajila njih petoro, i dan danas pamte njene batine.A svih petoro zajedno sa mojim ocem su odrasli u prave ljude, postene , radne i imaju svoje porodice .Ne znaju za kriminal niti drogu i nisu smeli reci ne , I moja majka znala je da nas istuce kad je to trebalo i hvala joj za to
Da vidim te mame koje non stop maze svoju decu. Recnik „slomicu te“ je mozda malo pregrub, ali svi koji smo malo stariji znamo kako smo odrasli, i da nije bilo toliko pametovanja o decijem vaspitanju. Sto vise pametovanja, i sto manje prava za roditelje su doveli do toga da deca postaju sve gora i gora. I po dupetu ako treba! Siroka je tema za raspravu, ali zapitajte se malo.
Sve te „divne“ mame i tate koji su kao mali dobijali te „dobre“ batine su sada histericni roditelji i odgajaju svoju decu isto batinama i guraju im telefone u ruke da bi bili mirni. Najlakse je dete istuci, istresti se na njega i dati mu telefon. Za decu treba imati strpljenja i razumevanja i uciti ih pravim vrednostima. Oni uce od nas. Nije ni cudno sto se neko dete ponasa poput Milice kada ima takvu mamu za uzor.
Deca se ne vaspitavaju ni rečima, ni pretnjama a ponajmanje batinama. Deca se vaspitavaju ličnim primerom. Ako hoćete poštovanje sveje dece pokažite poštovanje prema njima. Ako ne želite da budu histerični nemojte na njima i pred njima izlivati svoje frustracije i svoju nervozu. Svaka Milica je produkt svojih roditelja i atmosfere u kući u kojoj živi. I nije ona kriva ako je mama rešila da pravi dete sa čovekom koji svoje obaveze kao roditelj vidi kao pomaganje ženi. Oba roditelja treba da su jednako uključena u sve od menjanja pelena do igre i razgovora.
Slazem se da je mogao I srecniji recnik da se izabere, ali nemojte preterivati, deca nisu nezne pahuljice I nemojte ih tako vaspitavati. Maminu neznu pahuljicu sutra nece imati na umu poneki nastavnik, poneko dete, poneki kolega s posla, poneki sef… Ovo nije opravdanje za frustracije I izivljavanje, ali svi gresimo, I priznajte bar sebi, vi sto se toliko „zgrazavate“ da je I vama ponekad krenula neka neprikladna rec ili recenica, pa ste se, u najboljem slucaju, ujeli za jezik. A sa malom decom, nijedna mama nema pravo da mi kaze da nisam ni bolesna ni umorna ponekad, samo zato sto ne gajim devetoro! Ne poznajete ovde nikoga I ne mozete znati kako je kome. Ono sto mene, kao nekoga kome je u redu da dete ponekad I dobije jednu, dve po guzi, cudi je to sto pojedine ovde izigravaju pacifiste I Bog zna kakve majke a recnik pasivno agresivan da nema dalje.
Ko ima „Milicu“, razumeće i njenu mamu.
Ne lupaj, ,, smirena“ ženo, molim te!!!!
Jako dobar clanak. Svi smo bar jednom postupili ovako kao i ova majka, mozda ne potpuno isto ali slicno.. Roditelji svoj bes iskaljuju nad decom a da toga nisu ni svesni. Cak i ja nekada, vicem na to neduzno malo bice, i kazem sebi necu vise nikada i opet ponovim to.. Trebamo prevaspitati sebe, a ne samo vaspitati nasu decu.
Stručno mišljenje je ubilo roditeljski instinkt.
Ja sam kao mala stalno „cmizdrila“,bez suza! Zašto?Ne znam? Majka bi me pitala;“Hajde kad places a gde su ti suze?
Onda sam ja kvasila prste i pravila suze.Bila sam tužna,ne sećam se zbog čega.Stalo mi je da mi veruju a oni su salom hteli da me nasmeju.Sada sam uglavnom vedrog.duha i nisam placljivica.