Kada govorimo o ljubavi, uglavnom govorimo kako je nema. A u stvari, ima je, ima je čak i više nego što možemo da zamislimo, samo najčešće nemamo uši da to čujemo. Jeste, naravno, svi bismo voleli da čujemo konkretne reči ljubavi, iako su otrcane, kao one tri slatke reči „Volim te ludo“, ili „Ti si moj život“, ili proširene oblike tog istog, kao na primer „S tobom na kraj sveta“, ili još neverovatnije – „Kad bih mogla da biram ime, zvala bih se Njegova“.
Ali, ljudi su danas odustali od tih rečenica, jer ih smatraju opasnim, suviše predavajućim, neprimerenim za vreme koje aplaudira uglavnom cinizmu, ironiji, pa čak i grubosti. Mnogi se ne usuđuju da kažu najlekovitiju od svih rečenica – „Mnogo te volim“, pa to kažu na milion drugih bezbolnijih načina, pošto se to „mnogo te volim“ nekako, kod nas, podrazumeva.
Izjava ljubavi je, na primer – „Obuci se toplo“, ili „lepše ti stoji ona crvena haljina“. „Ponesi kišobran“. Izjava ljubavi je i „ne moraš da kuvaš sutra, vodim te na ćevape“. „Mnogo radiš, odmori se.“ Ili „Malo spavaš“. Izjava ljubavi je kad se on vrati sa posla sa punim kesama pomorandži, a da mu to niko nije tražio. Izjava ljubavi je kad mu ona kupi dva para čarapa.
Izjava ljubavi je kad primeti da je ona promenila frizuru, čak i da uopšte ne kaže da li mu se dopada.Ili kad mu ona kaže da je duhovit. Izjava ljubavi je kad nju boli glava, a on utiša televizor ili joj skuva čaj. Izjava ljubavi je svako dugmence na njegovim košuljama koje mu je ušila. Na primer, kad on dođe kolima po tebe. Na primer, kada ne nosiš trenerku po ulici, jer znaš da se to njemu ne sviđa.
Što se reči tiče, u Srbiji je ljubavna izjava kad mu kažeš „debeli“, a on tebi kaže „Matora, zgromiću te.“
Izjava ljubavi je kad ti dete kaže „Mama, smaraš!“ Ili kad ti mama
zvoca što ne dolaziš češće, a ti njoj kažeš „Ne budi dosadna, suviše kritični ljudi su gušitelji.“ Ljubav je kad majka kaže svojoj ćerki „sine“, i kad sinu kaže „đavole“ ili ono srpsko, majčinsko – „eee, budalo moja.“ Ponekad je najveća ljubav prema majci izrečena u onom šatrovačkom – „Kevo!“
Srpski jezik je samo naizgled štur u toj oblasti, a zapravo je riznica emocionalnih metafora. Kad ti kaže „džigericu ćeš mi pojesti“, i to se, nekako, računa kao izjava ljubavi i brige.
Mislite o tome: Ljubav se izgovara i kada se o njoj ne govori. Mada je lepo, ponekad, i čuti ali i glasno izgovoriti onu reč na „lj“ koju mi je odjednom glupo da pominjem.