Uložena ljubav i neizmerna briga za vaše dete mora dati rezultate. Verujte u to, ali pročitajte i par saveta jedne učiteljice!
Ako i vi imate ove godine đaka prvaka, onda sigurno znate kolika je to odgovornost i sa kojim se sve strahovima susrećete. Od toga, da li živite u gradu ili na selu, zavisi i obim vaših strahova. Delimično je lakše odgajati decu na selu, mada je i to mač sa dve oštrice. Istina, roditelji u gradu strahuju mnogo više, nego oni u malim sredinama, ali neke brige i neki strahovi su potpuno isti.
Pročitajte i Faktori uspešnog učenja
Svaki roditelj želi da ima uspešno dete i mašta da upravo njegovo dete bude pohvaljeno na sledećem roditeljskom sastanku. Većina će to i doživeti, biće ponosni na svog malog đaka, ali će neki ostati i razočarani, ili, naprosto, će njihova očekivanja ostati izneverena. Da vam se to ne bi dešavalo, možda bi bilo dobro da ne gajite preterana očekivanja, ali da se svakako trudite da vašem malom školarcu pružite nesebičnu i pravilnu pomoć i saradnju.
Šta se podrazumeva pod pravilnom pomoći i podrškom?
Pre svega potrebno je da svog školarca upoznate sa školskim obavezama, da o tome opušteno pričate pre samog početka školske godine i da sa njim delite svoja lepa iskustva vezana za školu.
Nije pametno idealizovati školu i školske obaveze, ali isto tako ne bi bilo poželjno o školi govoriti u negativnom kontekstu.
Pronađite neki balans i pokušajte da dete zainteresujete za školu, ali i da podgrejete i dozu opreza, tako što ćete mu objasniti da mnogo toga zavisi i od njega samog. Morate dete pripremiti da će učitelj/učiteljica od njega očekivati da sedi 45 minuta, jer toliko traje školski čas. Ako budete imali sreće, pa dobijete učitelja/učiteljicu koji razume potrebe današnjih generacija, onda to i neće biti neki problem, jer će učitelj/učiteljica znati da balansira red rada, red opuštanja i vi nećete morati da brinete zašto vaše dete ne može da sedi mirno tokom celog časa, ali ćete ozbiljno poraditi na saniranju uzroka problema (u nekim slučajevima potražiti i pomoć školskog psihologa, jer uzrok može biti i deficit pažnje i hiperaktivnost).Podrazumeva se da ćete rečnikom bliskom detetu da pojasnite šta je to školski čas i kojim zvukom se označava kraj školskog časa i zašto. Prosto, pričajte o svemu.
Pričajte i o činjenici da je potrebno da prati uputstva učitelja/učiteljice kada je vreme za fiziološke potrebe, užinu i sl., ali i da ume da se obrati kada ima neke probleme i kada se ne oseća dobro.
Pročitajte i Otkrijte uči li vaše dete rukama, očima ili ušima!
Pored ovog razgovora upoznajte dete da će u učionici, osim njega, biti još dosta njegovih drugara i da mora da se nauči strpljenju. Učitelj/učiteljica su jedan/jedna, a njih je dvadesetak, te stoga on/ona neće moći da odgovori na svako detetovo pitanje, kao što to mama čini. Ne zaboravite da ga uputite i u važnost da na vreme dolazi u školu, jer na taj način poštuje učitelja/učiteljicu i svoje drugare. Objasnite mu da nije lepo prekidate drugare dok rade sa učiteljem/učiteljicom i da je zato potrebno da svako jutro dolazi petnaestak minuta pre učitelja/učiteljice kako bi imao vremena da se pripremi za časove, da se malo odmori od putovanja do škole, ali i da se druži sa svojim novim drugarima.
Ovde je važno i da vi roditelji shvatite važnost poštovanja početka nastave i da ne dovodite dete u neprijatne situacije tako što će ulaziti posle učitelja/učiteljice.
Važno je da dete upoznate i sa pojmovima, poput delova školskog pribora, sveskama u linije, sveskama u kvadratiće (nikako ne koristiti termin kockice), sveskama bez linija, blokom za crtanje, udžbenicima, ali i nastavnim predmetima koje će imati u prvom razredu osnovne škole. Sve to će vašem školarcu olakšati prve dane škole i pojačaće mu samopouzdanje, jer će biti u prilici da pred drugovima i učiteljicom pokaže da zna više od drugih, a to je u periodu adaptacije jako važno. Isto tako, nije naodmet da mu kažete kako se zove škola koju će pohađati, a možete odvojiti i vreme da zajedno na Internetu „izguglate“ podatke o ličnosti po kojoj je škola dobila ime.
Već početkom septembra vreme je da dete upoznate sa terminom „domaći zadatak“ i neka to bude u vreme kada je i učiteljica u školi o tome govorila. Uputite vaše dete da svi u kući imaju neke svoje obaveze, kao što mama i tata idu na posao, tako i dete mora da ide u školu i da radi svoje domaće zadatke. Važno je da i vi i dete znate da su domaći zadaci namenjeni detetu i da su odmereni naspram njegovih mogućnosti. Naravno da je tokom prva tri meseca potrebno više vremena utoršiti na kontrolisanje domaćih zadataka, ali to već od decembra ili, najdalje, drugog polugodišta možete staviti u drugi plan i kontrolu vršiti sa distance. Možete samo pregledati kada dete završi domaći zadatak, možete ga usmeriti da neke zadatke popravi, ali možete ga poslati i sa netačno urađenim zadacima, jer učitelj/učiteljica i ne očekuju da svi zadaci budu perfektno urađeni.
Pročitajte i Naučimo decu da uče
O čemu roditelj mora da vodi računa kada su u pitanju domaći zadaci?
Roditelj bi morao da zna sledeće:
-
Domaći zadatak pripada detetu i to je isključivo njegova briga.
-
Domaći zadatak je obaveza koja mora da se radi i izgovori nikada ne smeju da postoje(porodična slavlja, različita putovanja i sl. ne mogu biti opravdanje za neispunjavanje školksih obaveza).
-
Domaći zadatak se radi na jednom „stalnom“ mestu, bilo da je to trpezarija, dnevni boravak, bilo koji deo stana ili dečja soba.
-
Domaći zadatak se svaki dan radi u približno isto vreme.
-
Mesto za izradu domaćeg zadatka birajte naspram navika vašeg deteta. Ukoliko ono teško podnosi da sedi samo u sobi, ne primoravajte ga na to, već mu obezbedite mesto u nekom prostoru gde neko od starijih ukućana boravi, baš u to vreme kada dete radi zadatak (starija braća ili sestre, baka deka, roditelji..). Važno je da ta osoba poštuje detetovu potrebu i ne ometa ga tokom rada.
-
Roditelj, ili neko stariji, mora biti negde u blizini dok dete radi domaći zadatak, naročito tokom prvog polugodišta prvog razreda, kako bi mu se našli ako mu je pomoć potrebna. Nikako ne sedite pored deteta dok radi zadatak, jer ni učitelj/učiteljica ne stoje pored vašeg deteta dok obavlja školske obaveze.
-
Domaći zadaci su važni, jer izgrađuju radne navike deteta.
-
Ne pišite domaći zadatak umesto deteta, jer ćete mu na taj način rušiti samopouzdanje pokazujući mu da je nesposobno da uradi obavezu koju mu je dao učitelj/učiteljica.
-
Zapamtite, učitelj će uvek prepoznati ukoliko je neko drugi uradio domaći zadatak, bez obzira koliko se vi trudili da to prikrijete (nekada učitelji poznaju svog učenika bolje nego što ga poznaje roditelj).
-
Ne dozvolite sebi taj luksuz da sumnjate u kompetencije učitelja tako što ćete proveravati da li je težina i količina domaćeg zadatka primerena uzrastu deteta (svaki učitelj zadaje svrsishodne i primerene zadatke i ima jasan cilj koji želi da ostvari).
-
Domaći zadatak u kojem morate da učestvujete je nabavka materijala koji je potreban za školu, ali po uputstvima deteta, a ne tako što ćete pozvati učitelja da to proverite (ako se i desi da nešto pogrešno nabavite ili uopšte ne nabavite, to vam može biti signal da je potrebno da razgovarate sa detetom o njegovoj pažnji tokom časova i na usredsređenosti ka uputstvima učitelja).
-
Kao roditelj ste dužni da detetu obezbedite povoljne uslove za izradu zadataka, kao što su: provetrenost prostorije, osvetljenost mesta na kojem radi, zagrejanost ili rashlađenost prostorije, nivo buke (podrazumeva se da starija braća ili sestre neće u to vreme u istoj prostoriji igrati igrice na računaru ili telefonu, ali ni da bake ili mame neće gledati serije ili tata i deda dnevnik).
-
Ono što je jako važno, to je da ograničite vreme za izradu domaćeg zadatka i neka to ne traje duže od jednog školskog časa. Ovo je važno i zbog koncentracije, ali i navikavanja da se obaveze završavaju na vreme. U suprotnom ćete oblikovati dete koje neće znati pravilno da koristi vreme i stalno će kasniti sa svojim obavezama tokom školskih časova.
-
Budute spremni da ponekad pošaljete dete u školu i bez domaćeg zadatka ili sa nepotpuno i netačno urađenim zadatkom. Ukoliko vaše dete ima učitelja koji brine o ispunjenosti obaveza (većina učitelja o tome i brine), on/ona će sigurno umeti da vaspitno deluje na vaše dete.
Imajte, uvek, na umu da je učitelj/učiteljica vaš saveznik i da imate potpuno iste ciljeve. Kao što vi stremite da vaše dete bude uspešno, tako i učitelj/učiteljica želi da svi njegovi/njeni đaci budu uspešni, jer to će biti potvrda i uspeha učitelja/učiteljice.
Pisanje domaćih zadataka ima velik korist, jer osim što zadaci služe za uvežbavanje i pripremu za sledeću nastavnu jedinicu, zadaci razvijaju dečje radne navike i na taj način će vaše dete svakim danom bivati samostalnije i odgovornije. Prvi mesec dana će to biti veoma konfuzno, jer dete, osim što će, mešati sveske, pojmove, zaboravljati pribor ili udžbenike u školi, nego će vam prenositi i pogreše informacije. Zato se naoružajte strpljenjem, a korisno je da uspostavite kontakt sa drugim roditeljima iz odeljenja, kako biste razmenjivali informacije. Ukoliko imate sreće, pa vam učitelj ili učiteljica budu dostupni putem telefona, društvenih mreža ili na neki drugi način, poštujte to, ali nikako ne dozvolite sebi da budete napadni i da koristite njihovo slobodno vreme i kada to treba i kada ne treba.
Pročitajte i Kako da dete nauči slova na zabavan način
Šta je najvažnije tokom prvih meseci polaska u školu vašeg deteta?
Sva deca su na početku prvog razreda pomalo nesigurna, neka i uplašena, a njihovo ponašanje će u velikoj meri zavisiti od vaših osećanja. Ako ste vi uplašeni, vrlo je verovatno da će i vaše dete školu pohađati sa strahom. Znači, sada vam je jasno da morate da radite i na sebi i svojim osećanjima, jer od njih u velikoj meri zavise detetova osećanja.
Ne zaboravite koliko je bitno da ste svaki dan pored deteta, da ga ispratite do škole i da dolazite tačno na vreme po njega, ukoliko je to neophodno. U malim sredinama, već krajem oktobra, možete polagano da detetu ukazujete na potrebu osamostaljivanja tako što će se iz škole vraćati sa drugarima. Tokom drugog polugodišta dete će biti samostalno da samo dolazi i do škole, naravno ukoliko vi ne procenite da je to opasno zbog saobraćaja ili nekih prirodnih prepreka.
Važno je da pokažete brigu za dečje obaveze, da svaki dan pregledate šta je uradilo u školi i da kontrolišete ispunjenost školskih obaveza. Ništa manje važno, nije, i to da se potrudite da razumete dečje strahove i bojazni i da mu date podršku. Nikako nemojte to da omalovažavate, već se trudite da ga razumete i da nađete vreme da o tome pričate. Nikako ne dozvolite starijoj deci da potcenjuju uspeh i mogućnosti vašeg đaka prvaka, već i njih pripremite da mu pruže podršku.
I na kraju, ono što je najvažnije, volite vaše dete, volite ga i to mu svakodnevno i pokazujte. Radujte se svakom njegovom pojedinačnom uspehu, isto koliko biste se radovali da je pobednik na nekom velikom sportskom događaju. Sva ta pokazana ljubav može sutra i da ga odvede do samih zvezda. Verujte u moć ljubavi i ulaganja u nju!
Željana Radojičić Lukić, seoska učiteljica
Izvor: kreativnacarolija.wordpress.com