Мелиса Вилетс, мајка трију девојчица, у васпитању своје деце практикује нешто што многе маме и тате не разумеју: смешта их у креветиће већ у 19 сати. Ево како она то објашњава…
Преносимо вам у целости Мелисин блог о родитељству…
Недавно је блогерка Беки са блога Yоур Модерн Фамилy написала да већина људи не разуме зашто она децу ставља у кревет тако рано – у 19 часова. Али и моја деца (6 година, 4 године и 15 месеци) иду у то време у кревет. Сваке ноћи.
Питате се зашто? Kако? Углавном зато што су до тада већ уморне.
Моја шестогодишњакиња је у школи осам сати. Kада вечерамо и након што се истушира, већ почиње да колута очима и постаје поспана. Лаку ноћ.
Моја четворогодишњакиња нема поподневне дремке већ две године, па је и она преморена до 19.00. Лаку ноћ.
А што се тиче бебе, она је беба. Довољно. Лаку ноћ.
Још један од разлога због којих их тако рано стављам у кревет јесте то што је и мени као одраслој особи потребно да имам неко време за себе, без њих.
Ја устајем у 5.30 да бих урадила све што треба да урадим пре него што оне устану. А онда цео дан немам ниједан тренутак за себе. Kад бих своје малишане пустила да буду будни до 20 или 21 сат, легла бих тек око поноћи.
Не. Ја то не могу.
“Kад бих своје малишане пустила да буду будни до 20 или 21 сат, легла бих тек око поноћи. Не. Ја то не могу.”
Наравно, у ретким приликама моја деца остану будна до 20 сати или мало дуже. Али то је заиста ретко. А сви знамо шта се дешава ако деца не легну у кревет кад и иначе лежу.
Све је у реду док не дођу до своје границе. Онда постану неразумни! Вриште, плачу и мумлају због разних глупости.
А следећи дан је пакао. Изливи беса, цвиљење, непрестано!
Да, наша породица боље функционише када деца иду у кревет раније. Сви су мање раздражљиви (укључујући и мене), сви се боље слажемо, а ја останем при чистој свести и здравој памети.
“Али то што они рано иду у кревет, значи да многе ствари морам да прескочим, јер се не уклапају у наш распоред.”
Одлазак код комшија на седељку у 19.30? Не, не можемо.
Позив код пријатеља на пицу у 18.30? Никако не можемо.
Жао ми је децо, мама вам није забавна.
Можда ћу бити мало флексибилнија што се тиче одласка у кревет када још мало порасту. Али се надам да ће моја деца одржати своју навику раног одласка у кревет и у наредним годинама.
А када их ставим у кревет, понекад једноставно уживам да их гледам како спавају.
Извор: YuMama