Нова времена – нове методе васпитања. И ми их на Зеленој учионици промовишемо, трудимо се да родитељима помогнемо да децу васпитавају без батина и казни (колико нам успева, не знамо). И сигурни смо да су нова времена по том питању далеко боља. Пружају више могућности, учимо нове ствари, сазнајемо да прут баш и није из раја изашао (или можда јесте, али, да је ваљао, у рају би остао), покушавамо да децу пре свега разумемо и волимо, па тек онда да их дисциплинујемо. Питање је само колико су родитељи данас вољни и колико им посао и обавезе остављају времена да своје дете уче и васпитавају на прави начин.
Наши родитељи нису знали за боље. И, када то знамо, некако им и не замерамо. И са сетом и носталгијом се сећамо „дисциплинских мера“ и претњи које су пљуштале безмало свакодневно.
Зато смо мало истражили и прикупили једну малу базу тих „Монтесори на српски начин“ родитељских васпитних изјава које су универзално примењиване у (скоро) свим домовима 70-их, 80-их, 90-их…
Погледајте, присетите се, допуните, и у васпитавању своје деце – избегавајте:
– Памет у главу!
– Заради, па онда троши!
– Док си у мојој кући, радићеш како ја кажем!
– Зато што ја тако кажем!
– Немој да ми се дереш без везе да ти не бих сад дао разлог да плачеш!
– Имаш ли ти кућу?
– Видећеш ти кад ти отац дође кући!
– Питај оца.
– Јешћеш то што ти је у тањиру!
– Гаси то и мрш у кревет!
– Гледај ме док ти говорим!
– Не лупај тим вратима, ниси их ти купио!
– (кроз зубе) Видећеш ти кад оду гости!
– Докле ћеш да ме брукаш?
– (после родитељског) Докле ћу ја у школи због тебе да црвеним?!
– Сине, ја ти то говорим за твоје добро.
– Учиш за себе, не за мене, ја сам своје научио!
– Ја сам тебе родила, не ти мене!
– Немам ја пара за глупости!
– Имаћеш ти једном своје дете, па ћеш видети.
– Дабогда ти дете било такво као ти!
– Немој да идеш у тај кафић, чуо сам да тамо сипају дрогу у пиће.
– Исти си отац/мајка!
– Знаш ли ти колико је сати?!
– Мрш у собу и књигу у руке!
А кад одрастемо и све прође, остаје само:
– Нисам те довољно тукао!