Prosečna plata u Srbiji je 400 evra. Oko 90% žena ne može da dobaci ni do ovog proseka. Finansijski se oslanjaju na partnera i porodicu, i nadaju najboljem. Njihov položaj može da se promeni uz dobru strategiju. Imam nekoliko predloga, nadam se da ih imate i vi.
Generalno gledano, izazov je da budete dobro plaćena mama koja podiže svoju decu. Posebno je teško u siromašnom društvu koje se iz patrijarhalnog kreće ka pomahnitalo kapitalističkom.
Moja priča
Sa masterom sam radila svašta: od simultanog prevođenja na važnim sastancima i treninzima do kurirskog raznošenja dokumenata, kuvanja kafe, služenja keksića i Kardiopirina za direktora. Bila sam zaposlena kod 8 različitih poslodavaca – neprijavljena ili po raznoraznim ugovorima na određeno 5 godina dok me konačno nisu primili za stalno.
Dakle, ne gadim se posla.
Trenutno sam majka dvoje dece koja sedi kod kuće. Firma je pukla. Nema više hitno-za-juče radnih zadataka, ispeglanih kompletića i štikli. Slikamo vodenim bojama i vozimo trotinete. Kad zaspe, bavim se sobom.
Svoj trenutni status gledam kao privremen, ali mi se ni ne trči na sekretarski posao za 300 evra, pa onda natrag da preuzmem dvoje nemirne bolešljive dece. I kućne poslove koje koliko god da delite sa partnerom, uvek više radite vi – naročito sve one nevidljive stvari koje nisu usisavanje i ribanje kupatila.
Ne želim da budem izvršni direktor u korporaciji. Želim da radim i budem majka. Trenutno uživam – usporila sam život i spokojnija sam. Ali se bojim intelektualnog propadanja i neću da budem ekonomski zavisna i zato planiram da radim. Za pare.
Podaci o ženama u Srbiji
Kad smo kod plate… Videli smo cifre iz istraživanja Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta koji je pokrenuo Centar za mame. Obelodanjen je na 8. mart kada prava žena u medijima dobijaju na aktuelnosti: skoro polovina zaposlenih žena (46,9%) ima platu ispod proseka u Srbiji – između 150 i 300 evra.
Radila sam i za 200 evra (plus konzerve) i za 800 evra (plus isti toliki regres). I pored šarolikog iskustva pitam se: da li je realno da samo 3,4% žena u Srbiji zarađuje preko 700 evra?!
88,2% žena svakako spada u siromašnu kategoriju stanovništva, jer:
20,2% njih ne radi,
6,4% su domaćice,
a stalno zaposlenih ima samo 49,5%.
Evo i podataka koji se tiču zarade:
I u Evropi su žene plaćene manje od muškaraca iako je veći procenat njih sa fakultetskom diplomom. I naravno, ređe su na visokim pozicijama, jer su muškarci i dalje bolji kandidati za ovakve uslove rada. U siromašnim društvima kao što je naše one su u još bednijem položaju. Da ne pričam o svojini – samo 34% žena u Srbiji poseduje nekretninu.
Od Zvezda do trnja
Dok se ne udamo, mi smo radne žene koje vode računa o sebi, oblačenju i koje putuju. Kada stignu deca, većina nas se uruši finansijski i u profesionalnom razvoju. Na porodiljskom vam dosta stvari jednostavno ispari iz glave, jer je priroda tako uredila. Za to vreme vaše kolege napreduju u karijeri. Možete da ih stignete ili kad ostavite decu babama ili za nekih 5-10 godina.
Mora li žena da radi muški, jer podizanje novih građana nije dovoljno važan posao? Posao koji su započele feministkinje nije završen do kraja, jer su nam potrebne 4 ruke i dan od 30 sati da sve stignemo.
Da bi posle porodiljskog nastavile sa karijerom, potrebne su vam:
– babe (današnje su 10 godina starije nego što su bile naše babe i, samim time, ne baš toliko okretne),
– bebisiterka (što košta 30-ak hiljada mesečno, tj. gornja granica prosečne plate za koju žene ovde idu na posao),
– vrtić od ujutro do zatvaranja ako spadate u srećnu polovinu porodica koje su uspele da dobiju mesto u vrtiću (i eto zašto roditelji često tu dovode infektivnu decu),
– neka Rajka da vam održava kuću (za bedne pare, ali one vama nikako da preteknu).
Nekoliko predloga da se ženama poboljša status
– Treba im omogućiti da rade od kuće:
Čak i u „Pepi Prasetu” mama radi od kuće. Halo, u svetu ljudi tako rade već godinama. Pogledajte Upwork: virtuelni asistenti, analitičari, arhitekte, prevodioci, računovođe, kopirajteri, dizajneri, programeri, pisci sadržaja, itd.
– Prilagoditi edukacije za tražena zanimanja ženama – njihovim kapacitetima i vremenu:
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2017. godine, 68,1% domaćinstava ima internet, a mobilni – 90,5%.
Snimiti kurseve i uvesti onlajn konsultacije da žene mogu da ih prate i od kuće. Nije to mnogo para za državni budžet, samo malo dodatne organizacije.
– Omogućiti skraćeno radno vreme majkama:
U velikom broju zapadnoevropskih zemalja žene sa malom decom rade manje od 40 sati nedeljno. U Danskoj prosečna žena radi 22 sata nedeljno iako deca kreću u vrtić već sa godinu dana. Jeste da je naše porodiljsko i dalje među najdužima u svetu, ali briga o detetu se ne završava kada ono napuni 11 meseci. A, eto, postoji i Švedska gde i tate moraju na porodiljsko.
– Obezbediti dovoljan broj mesta u vrtićima:
Kod nas u bloku osnovna škola zvrji poluprazna. Moji blizanci ne idu u državni vrtić 100 metara od škole, jer nema mesta. Hoće li neko sabrati 2 i 2?
– Smanjiti dažbine za samostalne preduzetnike i honorarce:
Verujem da bi se tada mnogo više frizerki, fizioterapeuta, lingvista, itd. prijavilo da same sebi uplaćuju staž.
– Smanjiti dažbine za poslodavce gde su žene u stalnom radnom odnosu radi smanjenja rada na crno:
Mnogo je skupo da vas prime u stalni radni odnos, pa ili ne postojite na papiru ili vam daju ugovore na određeno, prekidaju staž, menjaju radno mesto, itd.
Pošto žena ovde zarađuje ispod srpskog proseka, uglavnom ne poseduje nekretninu i tretira se kao glavni i odgovorni urednik za većinu kućnih poslova, možemo da zaključimo da je ona po prilično obespravljena. U slučaju da partner digne ruku na nju, nema baš mnogo opcija gde da ide i šta da radi. Sigurne kuće su lepo mesto na određeno vreme, ali to nije realan život koji ženu čeka nakon što ode od nasilnika.
Tako da fore „natalitet, rodna ravnopravnost” i činjenica da je u vladi 6 žena, nama kao ženama ništa ne znači. Hvala za gej premijerku, Zoranu Mihajlović i lepu Nelu, ali kolika je zapravo moć žena čak i u politici? Ili tu neko drugi vozi traktor, a one otvaraju kapiju? I hvala na svim evropskim zakonima, ali patrijarhalna očekivanja od mladih žena se ne smanjuju. Koja je šansa da će im se status popraviti u skorijoj budućnosti? Žena je tu i kad rodi (ako rodi), a ne samo da rađa.
Ako verujete da je ovaj tekst koristan, podelite ga sa prijateljima klikom na jednu od ikonica dole.
Autor: Maria Milojković, mama blizanaca, pisac onlajn sadržaja i prevodilac.
Kao zaposlena u korporaciji i profesor engleskog provela više od 10 godina. Trenutno neguje, uči, piše, raste i trudi se da iskoristi svaki minut slobodnog vremena da uživa nasamo ili jede crnu čokoladu, a da je deca ne vide. Ovo je njen portfolio. Pratite je na Instagramu, Tviteru iGugl Plusu.