Дисфазија
Дисфазија је поремећај говора и језика у коме је разумевање говора и говорно језичка развијеност детета испод његовог менталног и хронолошког узраста.
Kлиничка слика
Развојна дисфазија је развојни језички поремећај, односно немогућност и тешкоће у разумевању и изражавању језика, праћена немогућношћу изговора великог броја гласова (дислалија), тешкоћама у памћењу речи, неправилној употреби граматичких облика (аграматизам) и општој неспособности вербалног изражавања. Kарактеришу је тешкоће при формирању гласова, али тежиште проблема не лежи првенствено у гласовима већ у немогућности изградње језичког система тешкоћама на фонолошком, морфолошком, синтаксичком, лексичко-семантичком и прагматичком нивоу.
У каснијем периоду, после треће године, ова деца имају велики број гласова које не изговарају, замењују их другим гласовима, или их неправилно изговарају. Речи, чије су значење и усвојили, отежано изговарају, замењују слогове, изговарају само почетне или само последње слогове. Услед тога, говор ове деце у целини може бити теже разумљив за околину. Деца са развојном дисфазијом, тешко усвајају речи које изражавају апстрактне појмове, не разликују род, тешко усвајају множину, не користе времена (прошло, садашње, будуће), заменице усвајају знатно касније, не користе придеве, прилоге, предлоге и везнике.
Дисфазична деца нису у стању да усвајају говор који чују око себе, поготову ако њихово окружење говори убрзано са неуједначеним ритмом и темпом. Због тога се дисфазичном детету мора обраћати спорије. Дисфазична деца су склона да вишесложне речи изговарају само са почетним или само са завршним слогом.
Морфолошке и граматичке тешкоће: користе само основне облике речи, тешко граде тј. употребљавају речи са префиксом и суфиксима, претежно користе именице, затим глаголе (у трећем лицу једнине), остале врсте речи ретко, тешко усвајају речи које изражавају апстрактне појмове, не разликују род (чешће користе мушки), тешко усвајају множину, све радње изражавају у садашњем и прошлом времену не користећи будуће, заменице усвајају знатно касније, употреба прилога, предлога и везника представља посебну тешкоћу за дисфазичну децу, усвајање придева је отежано.
Тешкоће у структури реченице (синтакса): реченица је елементарна, редослед речи и облика неправилан, речи су скраћене са инверзијом гласова и слогова, тешко усвајају упитне и одричне, а нарочито одрично – упитне реченице. Успорен лексички и семантички развој: речник је оскудан, значење речи се спорије развија, располажу мањим бројем језичких асоцијација, нарочито споро се развија значење речи којима се означавају апстрактне језичке категорије као сто су везници, прилози, предлози, падежни наставци, род, лица и глаголска времена.
Можете посумњати да ваше дете има развојну дисфазију ако: има усвојен мали број речи којима зна значење, слабо разуме говор околине и нерадо говори, користећи често „сопствени језик“ или гестикулацију у комуникацији са околином. Најважније је што раније уочити наведене сметње и дете одвести на преглед логопеду који ће на основу клиничке слике проценити који и какав вид рехабилитације треба применити.
Лечење
Дисфазија је веома комплексан и сложен говорно – језички поремећај који понекад захтева вишегодишњи рад са дететом, креирање индивидуалног програма за свако дете, много стрпљења средине и родитеља јер је динамика напредовања различита и условљена бројним факторима. Спонтаним развојем дисфазична деца нису у стању да овладају језичком структуром. Због тога је потребно да се долази на аудиолингвистицки третман, свакодневно у трајању од 60 минута где се код детета применом KСАФА-м апарата развија говор. Kод сваког детета програмом третмана прати се природна динамика развоја говора тако да оно пролази кроз све развојне фазе до потпуног овладавања свим структурама говора и језика.
Извор: stetoskop.