Kада сам имао осам година, књиге ме нису занимале. Овако је мој отац решио тај проблем. Нисам чак ни био свестан да покушава да ме натера да читам. Тек годинама касније склопио сам целу причу.
Kада сам имао осам година, књиге ме нису занимале. Мој отац био је одличан професор (студентима преко дана, осмогодишњаку увече). Овако је решио тај проблем.
Нисам чак ни био свестан да покушава да ме натера да читам. Тек годинама касније склопио сам целу причу.
Једном недељно, књига из библиотеке само би се појавила у мојој соби. Све су биле различитих жанрова, неке написане за децу, неке не. Не могу вам рећи више, јер их нисам читао. Нико ме није терао. Само сам се навикао на то да се појављују (деца просто прихватају своје окружење).
Настављао је. И настављао. Недељу за недељом. Месец за месецом. Једино би понекад рекао “Само баци поглед.”
Док коначно није успео. Лав, вештица и орман, од K. С. Луиса (Хронике Нарније). Стрчао сам узбуђено низ степенице брбљајући о орману који води у снежно краљевство. Тата ме није похвалио. Слушао ме је полузаинтересовано. Устао је и при одласку рекао “Имај у виду да је K. С. Луис посвећени хришћанин.”
И тако сам је прочитао. Нестала је и није се појавила ниједна нова књига. Питао сам тату, “Нема нове књиге ове недеље?”
“Провери свој орман. Он је пролаз у чаробно краљевство.”
Читав комплет Хроника Нарније чекао ме је унутра. Без печата библиотеке – купио их је.
Све сам прочитао за неколико недеља.
Затим су се појавиле Kапије времена. Тата је скапирао да ми се свиђа класична фантастика.
Испробавајући на исти начин, открио је да ми се допада и научна фантастика (Реј Бредбери, Артур Kларк). Приметио је да више волим британске писце.
Није бринуо о томе чему сам дорастао са осам година. Читао сам књиге катастрофе као што је Луциферов чекић, и дистопијску научну фантастику попут Врлог новог света.
Са девет година већ нисам престајао да читам. До десете, пустио би ме да тумарам по библиотеци и појавио бих се са рукама пуним књига.
Пише: Kристофер Рајс
Превела: Јована Папан
Извор: Детињарије