Када дете демонстрира љутњу или нервозу, пре свега, оно што би требало избегавати јесте да придајемо превише пажње таквом облику понашања, уколико се ради о нереалном захтеву од стране детета, или пак потреби на коју у датом тренутку не можемо одговорити.
Шта то заправо значи?
Кораци које би требало испоштовати су следећи:
– Уважити емоцију коју дете осећа (демонстрира) и вербализовати је. Уколико је то љутња, нпр. “Видим/разумем/схватам да си љут/а, да те то љути и сл.”
– Уколико нам није јасно зашто се дете тако понаша, поставити му питање: “Зашто си љут/а”?
– Уколико је дете расположено да нам каже, смирено поразговарати о ситуацији, објаснити зашто то што захтева не можемо урадити сада, или уопште, дати му алтернативу и одложити задовољење потребе за неки други тренутак (када се стекну услови).
– Уколико је дететова фрустрација превисока и није могуће разговарати конструктивно у том тренутку, дајте му простора речима: “У реду, видим да си сада превише љут/а да би разговарали о томе, разговараћемо када се смириш.” И удаљити се од детета.
И још нешто, постоје неке ситуације (и нека деца) која не умеју да вербализују емоције чак ни онда када их ви смирено питате због чега су љути. Тада није лоше да родитељ то покуша да уради уместо детета („љут си зато што не можеш да понесеш играчку напоље?”). Дете ће обично хтети у тој ситуацији да сарађује јер види да родитељ покушава да га разуме.
Аутор: Јелена Ивановић, специјални педагог – мастер дефектолог, Едукативни центар ПОРОДИЦА