Već kada dete napuni tri ili četiri godine, roditelji počinju da razmišljaju o sportu kojim bi trebalo da se bavi. I možda će neko pomisliti da je prerano za takvu vrstu obaveze, u zimskom periodu koji dolazi, parkići su prazni. Pa i ako želite da izvedete dete da se poigra, velika je šansa da će biti samo na igralištu. A fizička aktivnost je veoma važna.
Kako, onda, izabrati pravi sport za dete? Pa, to zavisi najviše od dve stvari – uzrasta deteta i njegovih sklonosti.
Između 3. i 6. godine
U ovom periodu je najvažnije da dete ima redovnu fizičku aktivnost, uz druženje. Za malu decu je telo jedno veliko otkriće, te je važno da upoznaju njegove sposobnosti, da razvijaju maštu, da istražuju mogućnosti pokreta.
Šta izabrati? Ovo je period u kom su najbolji izbor dečje školice sporta, druženje u parku, priroda, vožnja bicikla, trotineta itd… Potrebe deteta od 4 godine su po mnogo čemu drugačije od potreba desetogodišnjaka, pa ukoliko ste se već odlučili za neki sport, obavezno se raspitajte da li postoje treninzi prilagođeni za njihovo doba.
Od 7. do 10. godine
Negde oko sedme, osme godine možete početi da razmišljate o konkretnom sportu. Dete je u ovom periodu dovoljno sazrelo da može odabrati sport za sebe, pa predlažemo da ga jednostavno pitate šta voli, šta ga privlači. Da bi dete stvorilo samopouzdanje, potrebno je dati mu određenu dozu slobode izbora, pa neka se to ogleda u samom izboru sporta. Ako vidite da je vaše dete postalo strastveni obožavatelj odbojke, upišite ga na odbojku. Kada u detetu postoje volja i želja, napredak je zagarantovan. Volja je vrlo jak impuls koji stvara posvećene i marljive (mlade) ljude.
Vrlo je važno da ta ambicija i volja dolaze od deteta (a ne od roditelja), kako se ne bi stvarale frustracije i kako se ne bi pravio kontra-efekat. Sa ovom formulom, sigurno ćete imati ispunjeno i zadovoljno dete.
Nakon 10. godine
Od desete godine se razvijaju telesne i umne sposobnosti, kao i društvena inteligencija. Odavde kreće sportsko usavršavanje. Međutim, u isto vreme se dešavaju i mnoge telesne promene, tako da sport može da služi kao oslonac. Naime, dete koje se već godinu, dve ili više bavi određenim sportom, vrlo je verovatno da je već razvilo sigurnost u sebe. Taj osećaj sigurnosti služi kao sigurna luka u turbulentnom periodu promena.
Ukoliko se novi sport bira u ovom periodu, onda nađite zajedno nešto zbog čega će se vaše dete osećati radosno i sigurno u svom telu. Kada primetite iskru, to je znak koji treba pratiti. Raspitajte se i osmotrite atmosferu u svakom klubu; disciplina, poštovanje, druženje i solidarnost su ono što je detetu u ovom trenutku potrebno.
Kao dugogodišnji karatista, mogu da kažem da su borilačke veštine nosioci posebne vrline i energije koja usmerava pažnju, volju i disciplinu svakog deteta. Ali sam kroz sve ove godine uvidela da sve zavisi od trenera, učitelja i atmosfere u kojoj se trenira. Sport je tu da stvori okvir, da unese vrednosti koje će se ogledati u svakodnevnom ponašanju.
Takođe, uzmite u obzir karakter vašeg deteta. Ne pokušavajte sportom da nadomestite nešto što smatrate da mu „fali“ (komunikativnost, borbeni duh…) Ako je vaše dete više za individualne sportove, neka onda izbor budu individualni sportovi. Poenta nije da se dete uklopi u masu, nego da pronađe okruženje u kojem će moći da bude ono što jeste, i kao takvo, da nađe sebi mesto.
Autor: Nataša Sredojević, komunikolog i karate trenere