U moru slučajeva nasilja u školama (koji su, zapravo, već prestali da budu slučajevi i prerasli u nešto što smo počeli da prihvatamo kao normalno) najnoviji koji se desio u Tehničkoj školi u Trsteniku prevazilazi sve što smo do sada mogli da vidimo.
Bez trunke poštovanja, empatije, bahato i besno, učenici se iživljavaju nad nastavnicom. U jednom trenutku, dečak koji stoji iza nje dok ona sedi na svojoj stolici, izvlači joj tu istu stolicu i ona pada na pod, dok se svi prisutni zabavljaju i smeju.
Dakle, ako idemo ka dnu, deluje da je poslednja stanica tu, baš blizu.
A na pitanje ko je zakazao i kako smo ovde stigli, odgovor je – svi. Roditelji, institucije, škola.
Pokušaj da se prilagodimo savremenim trendovima i evropskom načinu života potpuno je legitiman. Međutim, ne mogu se Zakoni i Pravilnici samo pisati i objavljivati bez razmišljanja o tome kako će uopšte izgledati realizacija.
Primera radi, u razvijenim državama osnovna škola je obavezna. Tako je, sada, i kod nas. Ne možete izbaciti đaka iz škole ma koliko pravio probleme i nedolično se ponašao. Odlično! Tako i treba da bude. ALI TEK NAKON ŠTO:
– Osposobite institucije
– Naterate Centar za socijalni rad da radi svoj posao
– Za učenike koje prave velike probleme obezbedite, na nekoliko nedelja, odlazak u poseban dnevni boravak za rad sa problematičnom decom (kakav, uzgred, u Novom Sadu i Kragujevcu postoji)
– Naterate sudstvo da radi svoj posao, umesto da predmeti u kojima se tuže roditelji vaspitno zapuštene dece – zastarevaju, a posledice za njihovu nebrigu ne postoje.
Mnogo je stvari koje smo morali da uradimo pre nego što smo osnovnu školu proglasili obaveznom. A mi nismo uradili skoro ništa.
U Trsteniku je, pak, u pitanju srednja škola, koja zakonom nije obavezna, ali se i u takvoj situaciji roditelji često snađu i brže-bolje povuku dokumenta i prebace dete u školu. I problem rešen. Do prve sledeće prilike.
Na temu nasilja razgovarali smo sa Stanislavom Stevuljevićem, direktorom OŠ „Nikola Tesla“ u Rakovici koja je takođe bila u centru pažnje javnosti kada se, pre tri godine, dogodio incident na času fizičkog. Doduše, ni blizu tako potresan kao ovaj koji imamo tu nesreću da gledamo protekla dva dana. Izbila je tuča između učenika, a nastavnica je prišla iza leđa jednom od njih kako bi ih razdvojila i tom prilikom zadobila udarac za koji je bilo jasno da nije bio upućen njoj. Ipak, disciplinksi postupak je pokrenut protiv oba učenika, ali policija nije bila uključena jer, kako je direktor objasnio, nije bilo elemenata za to.
– Kada imate školu u koji ide nekoliko stotina ili čak 1000 đaka, dovoljno vam je svega 20 problematične dece, pa da vam vaspitno-obrazovni rad bude višestruko otežan. Mi smo, u takvim slučajevima, zaista pribegavali različitim taktikama ne bismo li rešili problem, ali sistemsko rešenje ne postoji. – kaže Stevuljević.
On navodi da ni Centri za socijalni rad ne sarađuju u meri u kojoj bi trebalo, iako ih škola uključuje.
– Imamo učenike koji se ne pojavljuju danima, pa kada se pojave izazovu neki problem ili situaciju. Obratimo se Centru za socijalni rad i posle nekog vremena samo dobijemo izveštaj da su pokušali da stupe u kontakt sa roditeljima i da ih nisu pronašli na adresi. I oni su time svoj deo posla završili. A kada ih pitam mogu li da ih pozovem kad se učenik pojavi, pa da tada dođu i zatraže od njega da ih odvede roditeljima, dobijem neodređene odgovore i jasnu poruku da to nije opcija. I kako mi onda da rešimo taj problem? – objašnjava naš sagovornik.
On kaže i da za roditelje koji se ne odazivaju na pozive škole i ne reaguju na nasilje koje njihovo dete vrši, ne postoje adekvatne sankcije.
– Škola ima mogućnost da podnese prekršajnu prijavu, a mi smo i to pokušali. I posle izvesnog vremena nam je od suda samo stiglo obaveštenje da je slučaj zastareo. U nekim zemljama se ove stvari vrlo jednostavno rešavaju. Primera radi, u Švajcarskoj, neopravdan izostanak sa roditeljskog sastanka koštaće roditelje 300 evra. Takođe, ako njihovo dete ima probleme u ponašanju, roditelji su dužni da snose trošak za dodatni vaspitni rad. – kaže Stevuljević koji dodaje i to da je veliki problem što, čak i kad dođe do slučajeva ozbiljnog nasilja, uključi se i policija, ne postoji podnošenje tužbe po službenoj dužnosti, već je sve na školi ili samoj žrtvi nasilja.
– To ne bi smelo da bude tako. Mi kao škola treba da se bavimo vaspitno-obrazovnim radom, a ne da se povlačimo po sudovima. Ekstremne slučajeve nasilja bi trebalo prijavljivati po službenoj dužnosti. – zaključuje naš sagovornik.