Довољно сна у детињству има велики утицај на потенцијалну гојазност у каснијем животном добу.
Обезбедити деци довољно сна, можда је и најзначајније што можемо да урадимо за њихово здравље. Позитивни ефекти се могу осетити и годинама касније, тврде стручњаци.
Одавно је познато да су деца која не спавају довољно склонија гојазности у односу на децу која имају довољно сна, али према најновијим студијама, довољно сна у детињству има велики утицај и на потенцијалну гојазност у каснијем животном добу.
Професор епидемилогије на Факултету за јавно здравље државног универзитета у Охају Сара Андерсон је аутор студије која је истраживала бенефите довољног сна за развој деце.
У студији која је oбјављена у магазину Journal of Pediatrics, учествовало је 977 деце чије су навике посматране од предшколског узраста (узраст од четири и по године) до адолесценције.
Утврђено је да време у којем одлазе на спавање са четири и по године, утиче на њихову висину, тежину и индекс телесне масе са 15 година!
Поређењем њиховог здравља када су постали тинејџери у односу на време одласка на спавање у раном детињству, испитивачи су открили да се код само 10% деце која су на спавање одлазила до 20 часова, јављала гојазност у периоду адолесценције, у поређењу са 16 % деце која су на спавање одлазила између 20 и 21, и са чак 23 % деце која су на спавање одлазила након 21 час.
Према закључку проф. Андерсон, ако се у обзир узму и други фактори који могу утицати на гојазност, деца која у предшколском узрасту на спавање иду након 21, имају дупло већи ризик да као тинејџери буду гојазни, у односу на децу која у истом узрасту иду на спавање пре 20.
Према речима проф. Андерсон, бројни су механизми којима се ови резултати могу објаснити: уколико деца раније одлазе на спавање, већа је вероватноћа да ће спавати довољно, а недовољно спавања може изазвати поремећај у лучењу хормона, а самим тим и поремећај метаболизма и апетита.
Такође, уколико су будна и у каснијим вечерњим сатима, деца су углавном физички мање активна и њихова активност се своди на гледање телевизијских програма при чему су много више изложена могућностима да унесу и додатни оброк, који најчешће подразумева унос висококалоријске, неквалитетне хране коју називамо „грицкалице“, која се тим програмима промовише.
Препорука проф. Андерсон је да се одлазак на спавање до 20h за предшколску децу уведе у њихову дневну рутину јер је прилично једноставно, а бенефити су очигледни.
Бројне су студије које су се бавиле бенефитима раног одласка на спавање и довољне количине сна на ментално здравље, понашање и расположење код деце. Резултати су показивали позитивне ефекте, међутим, не може се јасно разграничити шта је значајније: рани одлазак на спавање, дужина спавања или квалитет.
American Academy of Sleep Medicine је у јуну ове године објавила водич у којем су дате препоруке за дужину спавања која је потребна за здрав развој деце:
– За бебе старости од 4 до 12 месеци потребно је 12 до 16 сати спавања дневно.
– Деци од 1 до 2 године између 11 и 14 сати.
– Деци од 3 до 5 година између 10 и 13 сати.
– За узраст од 6 до 12 година потребно је 9 до 12 сати спавања.
– Од 13 до 18 година потребно је 8 до 10 сати спавања.
Према мишљењу доктора Harriet Hickok са Murdoch Childrens Reasearch Institute, не може се стриктно одредити колико је сна потребно деци. Квалитет сна је важан бар у истој мери. А исто тако је битно и да постоји устаљено време за одлазак на спавање и да се ове навике треба придржавати свих седам дана у недељи.
Стручњаци се углавном слажу да су и квалитет и квантитет спавања битни како за ментално тако и за физичко здравље а добре навике везано за време одласка на спавање су најбољи начин да се кваитет и квантитет сна постигну.
Аутор: мр фармације Александра Думић
Извор: http://www.pharmamedica.rs/