Начин на који разговарамо са дететом је веома битан за успех детета у животу

29 јуна, 2017

Др Kерол Двек тврди да будућност човека зависи од врсте размишљања које ћемо усадити детету, односно да ли ће то бити „размишљање успеха” или устаљени начин размишљања.

Када очекују бебу, многи родитељи ће прочитати разне књиге до којих дођу – како подизати дете, како избећи замке родитељства, опасности које вребају и тако даље.
Али, мало је оних који прочитају књиге које говоре о томе како помоћи деци да буду успешна у будућности.
Устаљени начин размишљања подразумева да су наш карактер, интелигенција и креативност статични, с обзиром на то да је то у природи човека.
Размишљање које води до УСПЕХА се не плаши изазова и пораз не види као доказ глупости и неуспеха већ као одскочну даску за развој и нове могућности.
Од начина нашег размишљања у животу зависи и наша срећа и успех.
Овде су једноставни примери како да се направи разлика између ове две врсте размишљања. Хвалите труд а не памет и таленат.
Дете чита књигу  
Устаљена реакција – “Што си ти паметан!”
Реакција успеха – “Дивно је што читаш књиге и много тога ћеш корисног још научити читајући књиге! Препоручићу ти оне које сам ја читао, па ако будеш заинтересован можемо касније разговарати о садржају књиге коју смо обијица прочитали! ”
Дете је брзо сакупило слагалице
Устаљена реакција – “Шта си паметан! Ти све знаш како треба да урадиш!”
Реакција успеха- “О, то је превише лако за тебе, морам да ти дам компликованију слагалицу. Сигуран сам да ћеш уз већи труд успети да решиш и тежу слагалицу!”
Дете је добило 4 на тесту:
Устаљена реакција – “Добио си 4 на тесту? Добро, добро.”
Реакција успеха –  “Добио си 4 на тесту? Вероватно ти је тема била неразумљива. Kладим се да када будеш следећи пут решавао тест нећеш направити исте грешке и сигурно ћеш добити 5! ”
Чини се да је разлика у комуникацији скоро невидљива, али овакав начин разговора може имати огроман ефекат.
Када хвалите дете не хвалите његову памет или таленат већ хвалите његову марљивост и упорност. Дете треба да схвати да није чудо од рођења али да радом и истрајношћу може много да постигне.
И пропусти и неуспеси – то је нормално. Када дође до неуспеха детету треба објаснити да су и неуспеси и порази део живота и рећи му да, да не постоје неуспеси, не бисмо умели да се радујемо успесима.
Др Двек и њене колеге спровели су истраживање на ову тему: две године су ученике седмог разреда тестирали. Ученици којима су усађивањи устаљени начини размишљања (устаљена реакција) код њих је примећена потреба да се доказују пред другима, а њихово понашање је имала за циљ елиминацију других.
Деца са начином размишљања  раста спеха(реакција успеха ) нису се плашили неуспеха, њихово главни правило је да треба учити у сваком случају и по сваку цену.
Овакав приступ детеа ће помоћи да дете лакше подносе  искушења живота и да зна да за успех није доволјна само памет и таленат већ рад и упорност. Дакле, размислите о томе шта је корисније за ваше дете. Ово је заиста важан део образовног процеса, и не сме се занемарити.
Извор: vospitaj.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама