Сви смо ми видели: двогодишњака како се баца јер му нешто није по вољи, трогодишњака како на сред радње плаче за слаткишима, седмогодишњака који протестује: “Не можеш ме натерати”! И сви ми смо жалили њихове родитеље и клели се да се то нама неће догодити. А, онда, иза првог ћошка, клетва нас је сачекала: када смо најмање очекивали наше дете је урадило баш то исто – добило хистерични напад на јавном месту.
У чему је ствар? Не, ви нисте лош родитељ. Једноставно, деца док расту пролазе одређене фазе у којима, сваки пут на нови начин, тестирају границе своје слободе и родитељских живаца. То је начин на који они уче шта јесте, а шта није друштвено прихватљиво. Стога, за сваки узраст постоје једноставне васпитне мере које ће вам помоћи да у што краћем времену и са што мање последица испливате из ових “фаза”.
Пре свега важно је знати основна правила која помажу да са вашим дететом изађете на крај у било којој ситуацији:
1. Породица значи – сви смо заједно у овоме:
Једноставно је – научите, од првог дана да бити члан породице значи делити њене лепе и лоше тренутке. Сви заједно радимо, сви завршавамо обавезе, сви разговарамо о проблемима и решавамо их. Чак и беба може да помаже у одеђеним пословима, предшколац ће бити одушевљен ако тражите његово мишљење када разговарате о неком “битном” кућном питању. Ове игре помажу детету да се осети као равноправан члан, а самим тим научи да у породици понесе свој део обавеза и одговорности.
2. Поштовање мора бити узајамно
Испоштујте своје дете. Ако жели нешто да вам каже, прекините посао на секунд и саслушајте га. Ако жели да вам помогне, пустите га. На основу тога оно неће правити проблем и биће му нормално да и оно вас саслуша кад ви то захтевате и да вам помогне онда када вама затреба помоћ.
3. Будите доследни
Не само да ће детету бити лакше да се снађе у систему васпитања ако ви не мењате правила сваки час, већ ћете му помоћи да израсте у емотивно стабилну особу јасних жеља и циљева.
4. То није фер
Истина, живот није увек фер. И то вашем детету мора бити јасно. Другачије, оно неће бити у стању да поднесе животне ударце, да се заложи за себе, нити да се снађе у ситуацији која за њега није повољна.
Како дициплиновати бебе и децу до две године старости?
Пре свега требало би да знате да мере које вам предлажемо неће увек бити стопроцентно делотворне, јер се мора узети у обзир и наша индивидуалност: свако дете и сваки родитељ су особе за себе. Ипак, никада није згорег имати још којег кеца у рукаву.
Васпитни систем: Чиста љубав
Овај систем најделотворнији је на узрасту до прве године живота, али даје резултате и касније. Основна идеја јесте: засипајте дете љубављу и сопственим примером му показујте како се постаје добра и васпитана особа.
Пример из реалног живота: четворомесечна беба плаче, иако је јела, преповијена је, напојена, није јој ни вруће, ни хладно. Већина жена рећи ће вам да је пустите да плаче, али психолози тврде да је то погрешно. Приђите јој, пробајте да одгонетнете шта је мучи. Беба ће се вероватно брзо умирити само зато што ће схватити да сте ту за њу.
Васпитни систем: Замена
Ово је одлична метода за децу од 6 месеци до 18 година. Базиран је на томе да деца у овом периоду не чине ствари зато што су неваљала, већ зато што је свет за њих мистерија коју треба открити. Када бацају храну на под, њих једноставно занима шта ће бити, када пипају нешто опасно они испитују реалност. Наравно, ви не можете стајати са стране и пуштати дете да истражује свет на своју и вашу штету, али не морате користити ни казну. Довољно је да му скренете пажњу и упутите га на активност која је слична, а безопасна.
Пример из реалног живота: ваша беба дохватила је стаклену чашу и спрема се да је баци. Ви ћете му узети чашу понављајући да то може бити опасно, физички га склонити у сасвим други крај стана и ту му понудити другу врсту забаве: игру безопасним подметачима, сликовницу, играчку… Нудићете му алтернативе док га једна не окупира. За то време, објашњаваћете му зашто то радите.
Васпитни систем: Лоше и добро иду заједно
Овај систем је одличан за децу између прве и друге године. Време за њега наступа у оном тренутку када схватите да ваше дете више не истражује свет, већ ваше живце и да неред прави само зато што зна да ће вас изнервирати. То се обично догађа око 15 месеци старости. Основна идеја система јесте да пустите дете да учини оно што му се чини као забавно и добро, али да га потом приморате да осети последице својих поступака. Јер, и у животу све добро и лоше иде заједно.
Пример из реалног живота: Ваше двогодишње дете намерно је разбацало храну из столице. Уместо да пустите да вас то изнервира, ви мирно сачекајте да заврши оброк, потом га спустите на под, дајте му крпу и објасните да мора, са вама, да покупи храну коју је побацало.
Васпитни систем: Похвала
Након дванаестог месеца, овај систем може почети да се примењује. Основна идеја је да родитељ радије показује радост када примети позитивно понашање детета, него да стално опомиње дете да је нешто лоше урадило. Родитељима обично треба мало времена да се прилагоде новом систему, али је он у већини случајева изненађујуће делотворан. Покушајте, ништа не губите
Пример из реалног живота: Време је за спавање, а то значи борбу са вашим дететом које нипошто не жели да спава. Покушајте да ситуацију поправите за неколико вечери, тако што ћете похвалити његове мале напретке. “Дивно је што си покупио играчке одмах, сада имамо више времена за причу. Ако одмах легнеш, прочитаћемо чак две”.
Васпитни систем: Блокатор напада беса
Тантруми се често догађају код деце од 12 до 24 месеца. Сви знате сцене када дете одбија сарадњу, вришти, баца играчке. Мораћете, вероватно, да пробате неколико опција док не нађете праву. Најпре проверите да ли дете можете умирити додиром, јер неку децу тантруми пролазе на само један родитељски додир. Ако то није случај са вашим дететом, пробајте следеће:
Пример из реалног живота: замолили сте своје двогодишње дете да се обуче. Уместо да послуша, оно је постало хистерично, баца играчке по соби, бесни. Сачекајте да све прође, било која акција у овом тренутку неће бити делотворна. Када се дете смири, мирно га узмите за руку, одведите до гомиле играчака и реците: сада је време да ово покупиш. Ако одбије, поделите посао: ово ћу урадити ја, а ово ти. Највероватније је да ће дете пристати да уради посао, а потом се и обући. Ако се напад беса понови, и ви поновите цео циклус. Постепено, дете ће схватити да га напади беса коштају само додатних обавеза.
Васпитни систем: Причајте “бебећи”
Не, не треба да тепате. Оно што треба да учините јесте да начин на који говорите детету да нешто није добро прилагодите његовом начину поимања света, како би уопште могао да прими поруку. Ево како то делује:
Пример из реалног живота: Ваше дете је од свог вршњака отело камион. Уместо да га ударите по ручици или му отмете камион, сачекајте мало и реците му: ” Ти желиш камион”. То што сте разумели шта жели, навешће ваше дете да се смири и да почне да вас слуша. Сада је време за васпитну меру: “Не отимај, не отимај, сада је дечаков ред” и вратите камион другом детету. Ово делује блесаво, али дете вас заиста разуме.