U više naučnih studija dokazano je da ozareni izraz lica, makar i „veštački“, doprinosi da budemo u mnogo boljoj formi nego kad smo namršteni
Smeh je, tvrde stručnjaci, najbolji lek za dušu i telo. Dokazano je da oslobađa od stresa, „masira“ unutrašnje organe, povećava količinu kiseonika u organizmu, snižava krvni pritisak, jača imuni sistem, umiruje bol. Najnovije istraživanje kompanije „Vijakom“ – „Snaga smeha“ – pokazalo je i da su ljudi koji se često smeju seksualno aktivniji.
Studija je rađena u 12 zemalja. Ustanovljeno je da čak 63 odsto učesnika koji se redovno smeju smatraju da imaju zadovoljavajuću kilažu. Oni su, takođe, češće vežbali, u poređenju sa ljudima koji su izjavili da se samo povremeno smeju.
Ljudi koji se redovno smeju imaju čak za 30 odsto pozitivniji pogled na svet.
Studije koje su ranije rađene potvrđuju da glasno smejanje u trajanju od 15 minuta sagoreva između 10 i 40 kalorija. Na ovaj način mogu da se istope oko dva kilograma godišnje. Kako se u organizmu tada luče hormoni odgovorni za veselost i dobro raspoloženje, smeh pomaže u odbrani od depresije i potištenosti.
Ako se u toku dana nasmejemo 100 puta to utiče na organizam kao da smo se aktivno bavili nekim sportom desetak do petnaest minuta. Ovaj efekat na fizičko zdravlje potvrdilo je i istraživanje dr Vilijam Fraja sa Stanford univerziteta, koji je dokazao da samo dva minuta smeha ima isti fizički učinak kao 10 minuta vežbanja na trenažeru koji imitira veslanje.
Bebe se smeju 300 do 400 puta dnevno, a odrasli samo 15 do 20 puta. Smeh pokreće više od 300 različitih mišića na celom telu. Očne zenice se šire, ubrzava se rad srca i disanje. Aktiviraju se odbrambene snage organizma, podstiče razmena materija i snabdevenost krvlju srca i pluća, snižava krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Dobra i pozitivna osećanja zadržavaju se još 45 minuta posle prestanka smejanja.
Na osnovu mnogobrojnih rezultata naučnici su došli do zaključka da smeh pomaže u lečenju povećane napetosti, depresije, povišenog pritiska, dijabetesa, bakterijskih i virusnih infekcija, nekih vrsta karcinoma. Na Univerzitetu u Merilendu utvrđeno je da petnaestak minuta smeha pozitivno utiče na krvne sudove i nivo holesterola. Istraživanja su dokazala da desetak minuta smeha snižava krvni pritisak za 10 do 20 milimetara živinog stuba.
|
ZA FIZIČKO ZDRAVLJE – povećava imunitet – snižava hormone stresa – smanjuje bol – opušta mišiće – sprečava bolesti srca |
ZA DRUŠTVENE ODNOSE – jača međuljudske odnose – privlači druge osobe ka nama – poboljšava timski rad – ublažava konflikte – promoviše vezivanje grupa |
Terapija smehom smatra se jednom od najboljih vežbi za one koji boluju od astme i bronhitisa, jer se tokom smejanja poboljšava ventilacija pluća i povećava količina kiseonika u krvi.
S obzirom na to da se tokom smejanja luči i hormon sreće endorfin, koji između ostalog ublažava bolove, smeh je i prirodan analgetik.
Utvrđeno je i da veštački smeh ima isti koristan učinak na biohemijske procese u organizmu kao i spontani. Tu pomaže joga smeha, relativno nova disciplina koja omogućava ljudima da se smeju i bez povoda, kad god požele i koliko žele.
Posle seanse se vežbači osećaju zadovoljno i rasterećeno, gubi se osećaj bola, prestaju glavobolje, migrene, kao i druge tegobe. Posle nekoliko seansi joge smeha, učesnik počinje da sagledava smešnu stranu svojih problema.
Postoji verovanje da ljudi koji se češće smeju duže žive. Psiholozi su utvrdili da se muškarci više smeju urnebesnim komedijama, a žene anegdotama iz svakodnevnog života.
Izvor: www.novosti.rs